Антибиотици не лече вирусне инфекције

Ја­смин­ка Бје­ле­тић, ди­рек­тор­ка Апо­те­ка „Бе­о­град”, ка­же да љу­ди мо­ра­ју да има­ју на уму да су ан­ти­би­о­ти­ци ле­ко­ви од из­у­зет­ног зна­ча­ја у ле­че­њу ве­ли­ког бро­ја бак­те­риј­ских ин­фек­ци­ја, али да је ве­о­ма ва­жно при­ме­њи­ва­ти их ис­кљу­чи­во у си­ту­а­ци­ја­ма ка­да су ин­ди­ко­ва­ни и у од­го­ва­ра­ју­ћој те­ра­пе­ут­ској до­зи. Она сма­тра да је нео­п­ход­но ура­ди­ти ан­ти­би­о­грам, ра­ди при­ме­не аде­кват­ног ан­ти­би­о­ти­ка, на ко­ји је бак­те­ри­ја-иза­зи­вач бо­ле­сти осе­тљи­ва. Не­пра­вил­ном упо­тре­бом ан­ти­би­о­ти­ка, на при­мер код ви­ру­сних ин­фек­ци­ја ка­да они не­ма­ју деј­ство, ства­ра се ре­зи­стен­ци­ја, па ан­ти­би­о­тик не­ће де­ло­ва­ти у си­ту­а­ци­ја­ма ка­да то бу­де нео­п­ход­но. 

– Бак­те­ри­ја му­ти­ра, при­ла­го­ђа­ва се, или се ства­ра ре­зи­стен­тан ген, и он­да ка­да се у ин­ди­ко­ва­ним слу­ча­је­ви­ма лек не ко­ри­сти у про­пи­са­ним до­за­ма. Па­ци­јен­ти че­сто, са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но, пре­ки­да­ју при­ме­ну ле­ка ка­да им по­ста­не ма­ло бо­ље, што ни­ка­ко не тре­ба чи­ни­ти, и то је јед­но од пра­ви­ла ко­је се увек мо­ра по­што­ва­ти, а о че­му фар­ма­це­ут оба­ве­шта­ва па­ци­јен­та ка­да из­да­је про­пи­сан лек на ре­цепт. При­ли­ком од­ре­ђи­ва­ња од­го­ва­ра­ју­ће до­зе ан­ти­би­о­ти­ка, узи­ма се у об­зир вр­ста и те­жи­на ин­фек­ци­је, го­ди­не, те­ле­сна те­жи­на, уз по­се­бан опрез уко­ли­ко се ра­ди о хро­нич­ним бо­ле­сни­ци­ма, труд­ни­ца­ма и де­ци уз­ра­ста ис­под 12 го­ди­на – на­гла­ша­ва Бје­ле­ти­ће­ва и до­да­је да је ва­жно и да се уз ан­ти­би­о­ти­ке не сме узи­ма­ти ал­ко­хол.

Про­ме­на го­ди­шњег до­ба и за­хла­ђе­ње до­во­ди и до по­ра­ста бро­ја обо­ле­лих од акут­них ре­спи­ра­тор­них ин­фек­ци­ја, ко­је се ма­ни­фе­сту­ју гу­шо­бо­љом, су­вим, на­дра­жај­ним ка­шљем, се­кре­ци­јом из но­са и по­ви­ше­ном тем­пе­ра­ту­ром. Ако па­ци­јен­ти не­ма­ју не­ко озбиљ­но хро­нич­но обо­ље­ње, ис­ти­че прим. др Ве­сна Ја­њу­ше­вић, ди­рек­тор­ка До­ма здра­вља „Ста­ри град”, не мо­ра­ју од­мах по по­ја­ви пр­вих симп­то­ма ин­фек­ци­је да се ја­вља­ју ле­ка­ру и да од ње­га оче­ку­ју да им про­пи­ше ан­ти­би­о­тик „за сва­ки слу­чај”. Ан­ти­би­о­ти­ци не­ће убла­жи­ти симп­то­ме ни­ти скра­ти­ти ду­жи­ну ле­че­ња, али мо­гу до­ве­сти до озбиљ­них сто­мач­них те­го­ба пра­ће­них теч­ним сто­ли­ца­ма.

– Па­ци­јен­ти­ма се за­то са­ве­ту­је да бу­ду стр­пљи­ви не­ко­ли­ко да­на и да ко­ри­сте симп­то­мат­ску те­ра­пи­ју: за по­ви­ше­ну тем­пе­ра­ту­ре и бо­ло­ве у ми­ши­ћи­ма ан­ти­пи­ре­тик и анал­ге­тик, за ка­шаљ не­ки од пре­па­ра­та за ис­ка­шља­ва­ње, за се­кре­ци­ју из но­са или за­пу­шен нос ка­пи за нос, а за бол у гу­ши па­сти­ле ко­је су обич­но на биљ­ној ба­зи. По­треб­но је узи­ма­ти до­ста во­ћа и по­вр­ћа као и теч­но­сти – ча­је­ве, ли­му­на­де, до­ма­ће су­пе – ка­же др Ја­њу­ше­вић.

Код нај­ве­ћег бро­ја па­ци­је­на­та до­ћи ће до сма­ње­ња симп­то­ма и пот­пу­ног опо­рав­ка за не­ко­ли­ко да­на, а у слу­ча­ју да до то­га не до­ђе по­треб­но је кон­сул­то­ва­ти иза­бра­ног ле­ка­ра ко­ји ће на осно­ву пре­гле­да про­це­ни­ти да ли је ан­ти­би­о­тик по­тре­бан или не.

Тре­ба на­по­ме­ну­ти да је Ми­ни­стар­ство здра­вља у парт­нер­ству са на­ци­о­нал­ним здрав­стве­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма по­кре­ну­ло спро­во­ђе­ње ни­за ме­ра ка­ко би се са­чу­ва­ла ефи­ка­сност ан­ти­би­о­ти­ка, сма­њи­ла ан­ти­ми­кроб­на ре­зи­стен­ци­ја, спре­чи­ло не­же­ље­но про­ду­же­ње тра­ја­ња бо­ле­сти, сма­њи­ли ри­зи­ци од смрт­ног ис­хо­да и сма­њи­ли укуп­ни здрав­стве­ни тро­шко­ви за ле­че­ње.