Između ukrasa i skulpture
Specijalno za Politiku
Pariz – Prvi put u Francuskoj, pariski Muzej moderne umetnosti, na izložbi „Meduza, nakit i tabui”, koja traje do 5. novembra (otvorena od 19. maja), baca sasvim nov, još neviđen pogled na pojam nakita, raskrinkavajući izvesne uvrežene tabue. Jer, kao i Meduza u grčkoj mitologiji, i nakit ne samo da privlači, već može i da pomućuje razum onoga ko ga posmatra, ko ga nosi ili stvara. Predmet dvostrukog postojanja između ukrasa i skulpture ostaje jedan od najstarijih i najuniverzalnijih umetničkih izraza iako ne mora obavezno da bude i umetničko delo.
Smatran često suviše intimnim, suviše blizu tela, suviše ženskim, skupim, ornamentalnim ili primitivnim u širem smislu nakit ipak uvek pokazuje odnos prema telu i odnos prema svetu.
Od paleolita do danas, 400 izuzetnih predmeta, etničkih, estetskih, istorijskih, futurističkih, čak i digitalnih nije samo čudesno već je pre svega provokativno. Izrade ručne koju su potpisali Kalder, Dali, Openhajm, Elza Triole, Kartije, Van Klif i Arpels, Vivijen Vestvud i mnogi drugi, ali i one anonimne ili industrijske, u futuristički osmišljenom prostoru muzeja sa savremenim instalacijama u aveniji predsednika Vilsona, posmatraču sasvim menjaju pogled na ukrašavanje, otvarajući prostor izvan vidljivog aspekta.
Nakit nije samo lep i ukrasan, on ispunjava i mnoge funkcije – društvene, ekonomske, magijske, ritualne. Iako racionalno razmišljanje prezire praznoverje, ezoteriju, mračnjaštvo, odnosno tu primitivnu ulogu nakita i na Zapadu on prati razna životna razdoblja.
Tokom industrijske ere sa odelom on postaje glavni atribut muške moći. Svojom veličinom i retkošću pokazuje višu poziciju u društvu i postaje vrsta trofeja. Danas je zato prihvaćeno samo nekoliko muških ukrasa, vrlo određenih i funkcionalnih. Međutim ima i onih koji su svojstveni dendijima, homoseksualcima, hipijima, pankerima, bajkerima.
Umetnost malog pretvara se u malu umetnost, u mini-skulpturu. I dok izvesni dizajneri podvlače njegovo potčinjavanje telu, naglašavajući upravo taj zavisnički odnos inferiornosti, neki drugi idu za tim da njime duboko izmene telo, da se uvuku u njega, a neki drugi i da pokažu da može i sasvim bez tela, izvan njega.
Kada je reč o erotici, dojke prekrivene srebrnim pločicama iz stare Persije ili mali oklopi za dojke iz starog Egipta ne gube u modernosti s današnjim verzijama ukrašavanja usana. Atributi fatalne žene ne isključuju i humor. Madlen Olbrajt kao šef američke diplomatije birala je pažljivo svoj nakit ukrašen mirnodopskim golubom ili rakom da bi svojim sagovornicima poslala poruku, a fotograf Evelin Hofer ovekovečila je Anđeliku Hjuston na fotografiji Ljubomorni muž.
Između dekora i ornamenta, identiteta, skupocenosti, tela i rituala nakit je deo mašte, priča i mitova ali i futurističkih fantazija. Kao tehnološki pribor, u savremenom svetu on uspostavlja novi odnos sa telom i našim neprestano konektovanim i kontrolisanim životima, menjajući potpuno zamisao ukrašavanja koje se oduvek i pre svega vezivalo za elitu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
