Kvadratura balkanskog trougla

Dragan Čović je prihvatio takvu ideju i najavio da će o tome razgovarati i sa zvaničnicima Hrvatske prilikom posete toj zemlji. „Da pokušamo graditi otvoreniju saradnju na ovom prostoru, da ljudi mogu živeti po meri čoveka”, poručio je hrvatski član Predsedništva BiH za agenciju Anadolija.

Tim povodom su se i ministri spoljnih poslova Srbije i Bosne i Hercegovine – Ivica Dačić i Igor Crnadak – sastali u petak u Sarajevu kako bi razgovarali o saradnji dveju država i pripremili se za buduće trilateralne sastanke na visokom nivou. Crnadak i Dačić su razgovarali i o mogućnosti organizovanja zajedničkog sastanka ministara spoljnih poslova Srbije, Hrvatske i BiH.

Zvanična Hrvatska za sada nije reagovala na Vučićevu ideju da se održi jedan takav skup, bilo na nivou predsednika, odnosno predsedavajućeg Predsedništva BiH, bilo na nivou vlada, odnosno Saveta ministara. Na pitanje „Politike” šta misle o jednom takvom zajedničkom sastanku, naročito pošto je otkazana planirana poseta srpskog predsednika Zagrebu, u kabinetu Kolinde Grabar Kitarović su nam rekli da je predsednica Hrvatske zajedno s portparolom u poseti Rusiji. Ni iz vlade Andreja Plenkovića nisu odgovorili na imejl šta misle o ideji trilateralnog sastanka.

Rasprava u Hrvatskom saboru o zakonu o hrvatskim braniteljima u kojem je Srbija direktno optužena za agresiju dovela je do novih nesporazuma u odnosima Zagreba i Beograda. Zbog toga su početkom oktobra dva predsednička kabineta dogovorila da se planirana poseta Aleksandra Vučića Zagrebu odloži. U reagovanju na odlaganje posete Kolinda Grabar Kitarović je ostavila odškrinuta vrata za buduće razgovore poručivši da je u „više navrata naglasila da dijalog nema alternativu u odnosima sa svim susedima, uključujući i Srbiju”.

Iako rešavanje nesporazuma između ove tri države nastalih raspadom SFRJ mnogima liči na kvadraturu balkanskog trougla, trojni sastanak visokih zvaničnika Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske sigurno bi relaksirao međusobne odnose. „Ideja mi se čini zanimljivom i o njoj treba otvoreno razgovarati. Ali nisam siguran da postoji spremnost za jedan ozbiljan i suštinski dijalog. Kao da se svi drže političke korektnosti i ne otvaraju teška pitanja, već ih gomilaju na  sve tri strane stvarajući time određene frustracije”, kaže dr Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu i FPN-a u Beogradu, koji smatra da je možda bolje napraviti neku pauzu u odnosima sve tri zemlje, jer način na koji govore političari nije produktivan za međusobne odnose Prepreka jednom trilateralnom sastanku su, kako kaže Jović, ne samo loši odnosi između Beograda i Zagreba već i komplikovani odnosi na relaciji Sarajevo–Beograd zbog položaja Banjaluke, a u poslednje vreme pogoršani odnosi Sarajeva sa Zagrebom. „Čini mi se da je ključ za neko poboljšanje odnosa u regionu odmak od rata, a posebno u slučaju Hrvatske koja se oseća i pobednikom i žrtvom  u tom ratu. I sve dok se Zagreb ne odmakne iz devedesetih godina, teško da će se uspostaviti dobri odnosi sa Beogradom”, objašnjava Dejan Jović ukazujući i na to da postoji neravnoteža u količini uticaja u regionu. Po njemu, Zagreb kao članica NATO-a i EU ima veći uticaj i koristi ga da pritiska Srbiju kako bi postigao neke ustupke u bilateralnim odnosima, ali i Sarajevo otvaranjem ustavnog položaja Hrvata u BiH.

Zbog zadevica i problema koje međusobno imaju Srbija, Hrvatska i BiH, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, kaže da bi jedan takav trilateralni sastanak imao smisla kada bi se na njegovu agendu stavila sva otvorena pitanja, koja su pogonsko gorivo za sve učestalija varničenja. „Da bi jedan takav sastanak bio uspešan suština je suočavanje sa prošlošću na koju nisu spremne nijedna od ove tri države i rešavanje vrućih pitanja koja imaju izrazito jak emotivni naboj. Tu pre svega mislim na rešavanje pitanja nestalih lica, procesuiranje optuženih za ratne zločine, a potom sledi rešavanje položaja manjina, granica i završetka postupka sukcesije bivše zajedničke države”, naglašava Popov.

Zato prvi čovek Centra za regionalizam smatra da bi jedan takav trilateralni sastanak imao smisla ukoliko bi uspeo da napravi inventar međusobno otvorenih pitanja uz postizanje dogovora kojim redom će se ona rešavati. Kao dobar primer Popov navodi Subotičku deklaraciju o unapređenju odnosa Srbije i Hrvatske koju su u junu 2016. potpisali Vučić i Grabar Kitarović. Tamo je navedeno pet otvorenih pitanja. „I umesto da mešovite grupe rade na rešavanju otvorenih pitanja, usledili su zaoštravanje odnosa, diplomatske note, kontranote i napokon odlaganje Vučićeve posete Zagrebu. Džaba nam auto-put prema Zagrebu, ako smo imali blokadu kamiona na Batrovcima”, kaže Aleksandar Popov.

Za Šaćira Filandru, dekana Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, trilateralni sastanak na relaciji Zagreb–Sarajevo–Beograd  u ovom trenutku bio bi čisto protokolarne prirode, ali i da se održi ne bi bio prvi „jalovi” susret naših političara. „Do takvih susreta po pravilu dolazi ako nekome služe za unutardržavne političke svrhe. Sa aspekta BiH jedan takav susret bio bi izrazito značajan više u simboličkom smislu, imajući u vidu čitavu istoriju susreta i dogovora Beograda i Zagreba na njen račun”, kaže za „Politiku” ovaj sarajevski profesor. Zato Filandra smatra da nema normalizovanja odnosa Beograda i Zagreba bez ravnopravnog uključivanja Sarajeva. „Samo je to način da se vodi politika čistih računa i otvorenih ruku. S tog aspekta Sarajevo mora podržavati jednu ovakvu ideju, svesno da u prvom koraku ona ne može dati veći rezultat”, naglašava dekan sarajevskog FPN-a.