Dojče ban u ulozi Siniše Mihajlovića

Oba slučaja izazvala su ogromnu pažnju nemačkih medija, pri čemu su liberalni mediji bili oduševljeni kako je reagovao italijanski fudbalski savez na to što su navijači rimskog kluba Lacio, u nameri da uvrede gradske rivale iz Rome, nosili plakate na kojima je prikazana Ana Frank u dresu Rome. Na ovaj antisemitski napad na gradske rivale, koji nije tek pojedinačan ispad za desničarski orijentisane navijače Lacija, reagovao je ne samo predsednik Italije, već i fudbalski savez i sam tim Lacija, koji je na sledećoj utakmici izišao na teren u dresovima sa likom Ane Frank i porukom „Ne antisemitizmu”. Osim toga, na svim stadionima italijanske lige pre utakmice biće čitan jedan pasus iz dnevnika ove jevrejske devojčice čije skrivanje od nacista i na kraju smrt u petnaestoj godini u nacističkom koncentracionom logoru Bergen-Belzen je postalo simbol patnje Jevreja u Drugom svetskom ratu.

„Vidim svet koji se polako pretvara u divljinu, čujem dolazeću grmljavinu koja će, jednoga dana, uništiti i nas, osećam patnju miliona. A ipak, kad gledam gore u nebo, nekako osećam da će se sve promeniti nabolje, da će i ova okrutnost nestati, da će se mir i spokoj ponovo vratiti”, glasi pasus iz „Dnevnika Ane Frank”, čije čitanje na stadionima nemački uticajni magazin „Špigl” ocenjuje kao „tako snažnu demonstraciju borbe protiv antisemitizma”.

Dopisnica „Špigla” iz Rima, Birgit Šenau, baš kao i dopisnici ostalih nemačkih medija, nisu propustili da primete i izjavu nekadašnjeg prvotimca Lacija a sada trenera Torina Siniše Mihajlovića da „ne zna ko je Ana Frank”, kao i da potom izvinio zbog toga što „nije upućen u tu temu”.

„Rekao sam da ne čitam novine, pa su me novinari pitali o Andreji Belotiju, a onda i o Ani Frank... To je skakanje s teme na temu. Bio sam zbunjen i nisam razumeo kontekst. Nisam znao šta su navijači Lacija uradili. Ja sam protiv svakakve vrste rasizma, a svake nedelje dobijam uvrede na stadionima. Nas su u školi u Srbiji učili o Ivu Andriću, ne o Ani Frank. Ne vidim zbog čega je toliki problem ako ne znam mnogo o njoj”, preneli su nemački mediji reči bivšeg selektora Srbije.

Dopisnica „Špigla” je u svojoj analizi istakla i Mihajlovićevo prijateljstvo sa „fašističkim srpskim ratnim zločincem Željkom Ražnatovićem” Arkanom, potvrđujući pri tome da je Mihajlović godinama na stadionima na meti sličnih uvreda te da ga navijači protivničkih timova ismevaju da je „Ciganin”.

Samo koji dan kasnije, ime devojčice, čiji dnevnik pisan u skrovištu u amsterdamskom potkrovlju je prodat u više od 30 miliona primeraka, ponovo je odjeknulo u nemačkoj javnosti, i to zbog namere „Dojče bana” da to ime bude na jednom od nekoliko superbrzih vozova nove generacije, takozvanom ICE-4, koji će početi da saobraća u decembru. Možda ovaj predlog ne bi naišao na brojne kritike da „Dojče ban” nije direktna pravna naslednica firme „Dojče rajhsban”, čijim vozovima su nacisti deportovali milione Jevreja, Slovena, Roma i ostalih žrtava nacizma u koncentracione logore gde ih je čekala smrt. Vozom te kompanije je u logor prevezena i sama Ana Frank pošto je Gestapo otkrio gde se skrivala.

Fondacije Ane Frank je saopštilo da je imenovanje voza po jevrejskoj devojčici „kontroverzno”.

„Povezivanje Ane Frank s vozom asocira na progon Jevreja i deportacije u Drugom svetskom ratu”, saopštila je ova fondacija, dodajući da je „takva asocijacija bolna za ljude koji su preživeli deportacije i ponovo uzrokuje patnju onima koji žive s posledicama progona”. „Mi takođe razumemo da ovakve inicijative uobičajeno dolaze sa dobrim namerama.”

I „Dojče ban” se branio tvrdnjom da je ovaj predlog došao od njihovih korisnika, koje su pitali po imenima kojih znamenitih Nemaca bi trebalo da nazovu najbrže vozove. Od 19.000 dobijenih predloga, žiri u kojem su bila i dva istoričara, izabrao je 25 imena osoba koje su obeležile nemačku istoriju, a među njima su bivši nemački kancelari Konrad Adenauer, Vili Brant i Ludvig Erhard, potom filozofi Hana Arent i Karl Marks, pripadnici pokreta otpora nacizmu Hans i Sofi Šol, pisci Tomas Man i Erih Kestner, kompozitor Ludvig van Betoven, kao i glumice Hildegard Knef i Marlene Ditrih.

„Cilj je bio da se ovo uradi u čast ovih ljudi i da održimo sećanje na njih”, saopštio je „Dojče ban”, ističući da „nipošto nisu imali nameru da pogaze uspomenu na Anu Frank”. „Ako smo ovim nekog povredili, iskreno nam je žao zbog toga.”

Portparolka kompanije Antje Nojbauer istakla je da Ana Frank predstavlja simbol tolerancije i „mirne koegzistencije različitih kultura, a što je posebno važno u sadašnjim vremenima”.