Kafedžija ima i ikonu za slave
Glavni simboli srpske slave su ikona sveca koga domaćin slavi, slavski kolač, žito i sveća. Naravno, sveštenik i vino se podrazumevaju. Tako je bilo nekada, ali je proslava krsnih slava u doba tranzicije poprimila i neke od običaja koji se čine neprimerenim tradicionalnim vrednostima i koji su oličavali vezanost Srba za slavu i svetitelja zaštitnika.
Običaj da za slavu gosti dolaze u kuću domaćina na ručak pretvara se u slavlje koje se proteže do duboko u noć, često uz trubače, pa i angažovanje estradnih zvezda. I domaćice, koje su nekada danima spremale hranu, radije se odlučuju za ketering.
Jedan o poznatih beogradskih ugostitelja u Skadarliji za „Politiku” kaže da se od početka devedesetih godina 20. veka, kada su se Srbi naprasno setili svoje vere i sveca, slave često održavaju u beogradskim restoranima.
– Za svaku slavu imao sam zakupljene najmanje dve sale. Nabavio sam ikone svih svetaca pa ih postavljam po potrebi, tako da je to jedna vrsta slavske ol-inkluziv ponude. Imam utisak da se slave sve više pretvaraju u žurke i vašar. Mada, ne razumem ni one koji u kuću dovode muziku. Na slavama se pokazuje moć, toče skupa vina i žestok alkohol. Nekima isporučujem ekskluzivnu hranu. Dobrostojeći su, pa naručuju kavijar, tartufe, lososa, gambore… Za Mitrovdan, Aranđelovdan, Svetog Jovana ili Svetog Nikolu, sale u mom restoranu već su rezervisane. Kad bogati slave u kafani, s njima stiže i arsenal poznatih pevača. Ne bih da kažem koliko to košta, ali novac je glavni pokretač takvog načina obeležavanja porodičnog sveca. Kada takvi slave kod kuće, u nekoliko slučajeva sam kamionom sve stolove i stolice, gotovo sav kafanski inventar, prenosio u njihove domove. Što se mene tiče, neka samo troše, jer to jača privatni sektor – kaže ovaj ugostitelj.
Ali, kako bogatstvo nije masovna pojava, ovo su ipak trendovi koji nisu tipični za većinu.
– Nekada slave tako proslavljaju ljudi koji nemaju dovoljno prostora i pokušavaju da to reše na drugi način, kao što rade prilikom krštenja ili svadbi. Iznajmljivanje prostora za slavu nije problematično samo po sebi, ali ako imamo u vidu da je krsna slava nešto što se vezuje za porodicu, onda je logičnije da se slavi u kućnom okruženju – kaže sveštenik Milan Savić.
Danas krsna slava kod nekih domaćina podrazumeva pozivanje velikog broja gostiju, a izvorno to nije bilo tako, te obeležavanje porodične slave dobija i socijalnu dimenziju primerenu današnjem vremenu.
– Trebalo bi reći da nisu svi koji imaju dubok džep lopovi i kriminalci. Kao što i siromaštvo samo po sebi nije vrlina. Nov način života, prebacivanje iz ruralnih u urbane krajeve, promenilo je mnogo u spoljašnjem izgledu proslave slava. Ranije su porodice bile velike i domaćin slave je bio najstariji član. Ne postoji „Dušanov zakonik” kako se slavi slava. U Beogradu između dva svetska rata na ručku se okupljala porodica, a popodne se odlazilo samo na čestitanje, uz piće i kolače. Nije se služilo ni pečenje, a ni sarma – podseća sveštenik.
Ipak, sve te dimenzije slave su sekundarne. Primarna proslava je odlazak na bogosluženje i to je srce slave. Ako toga nema, sve drugo je na klimavim nogama. Začetak slave, pre nego što su nastale slave porodica, bile su slave hramova – ističe Savić.
Nekada porodična tradicija, postala je nešto poput fešte i želje za javnom samopromocijom. Osim tajkuna i estradnih zvezda, glamurozne slave obeležavaju i političari. Odnosno političarke, kao što su to sve novine lane zabeležile, jer su se među gostima kod nekih, u terminu za kolače i kafu, našli i pojedini ambasadori.
Potraga za keteringom
Jedan od vlasnika firme za ketering potvrđuje da u slavsko vreme koje je pred nama, sve više ljudi zove i naručuje hranu.
– Neko uzima ceo program, neko samo meso, ribu ili kolače. Mislim da je danas previše obaveza na poslu, pa žene više nemaju vremena da danima spremaju hranu – kaže on.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
