Udruživanje za opstanak sela

U Krajišniku u op­šti­ni Se­čanj ob­na­vlja­ju za­dru­gu jer ima­ju po­se­ban mo­tiv. Me­sto su na­se­li­li br­đa­ni si­šli s Gr­me­ča i nje­go­vih ob­ro­na­ka u ču­ve­noj „osmoj ofan­zi­vi”, a na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta upra­vo su udru­ži­va­njem i ne­go­va­njem za­dru­gar­stva ofor­mi­li uzor­no me­sto. Naj­pre „Una”, pa on­da i „Slo­ga” bi­le su za­dru­ge u ko­ji­ma su Kra­ji­šni­ci uspe­šno ob­ra­đi­va­li ze­mlju. To je na­sta­vlje­no i u po­ljo­pri­vred­nom pred­u­ze­ću „Gr­meč”. Po­red ze­mljo­rad­nje raz­vi­ja­ni su sto­čar­stvo, pa i pre­hram­be­na in­du­stri­ja. Iz­gra­đe­ni su mlin i sla­da­ra gde se pre­ra­đi­vao je­čam u slad za pro­iz­vod­nju pi­va. Naj­ve­ći broj me­šta­na ži­veo je od „Gr­me­ča” – ili je tu bio za­po­slen ili je kroz raz­li­či­te ko­o­pe­rant­ske od­no­se pred­u­ze­ću is­po­ru­či­vao si­ro­vi­ne. On­da je u de­va­sta­ci­ji na­še pri­vre­de stra­dao i „Gr­meč”. Kra­ji­šni­ci ža­le što je pred­u­ze­će pot­pu­no slo­mlje­no baš po­što ga se u pri­va­ti­za­ci­ji do­če­pao čo­vek ko­ji je ov­de ro­đen na­kon što je u Be­o­gra­du pra­vio ka­ri­je­ru.

U Kra­ji­šnik je do­se­lje­no 3.647 sta­nov­ni­ka, a broj me­šta­na je 1980. sve­den na 2.485. Pad sta­nov­ni­štva je sve dra­stič­ni­ji i nji­hov broj je do da­nas pre­po­lo­vljen. 

Dra­gan Gra­ho­vac je di­rek­tor re­a­ni­mi­ra­ne za­dru­ge „Slo­ga”, u ko­ju se na po­čet­ku udru­ži­lo 25 me­šta­na. Za da­na­šnje pri­li­ke u na­šim se­li­ma mo­že se re­ći da oni pri­pa­da­ju mla­đoj po­pu­la­ci­ji. Ne­ki su se vra­ti­li iz gra­do­va, a na­kon što su ta­mo osta­li bez po­sla. 

– Mi za­sad pre­ži­vlja­va­mo od ze­mlje i bo­ri­mo se da pro­tiv no­vo­pe­če­nih ve­le­po­sed­ni­ka. Moć­nim trak­to­ri­ma i ve­li­kim uti­ca­jem že­le da pre­o­ru sva se­la i sve se­lja­ke. To im sve vi­še uspe­va. Ma­li ra­ta­ri s ma­lo ze­mlje ne mo­gu da im se su­prot­sta­ve – ka­že Gra­ho­vac. 

U „Slo­zi”, za­dru­zi či­je ime aso­ci­ra na re­al so­ci­ja­li­zam, ali ko­je sta­ri­ji ži­te­lji zbog le­pih uspo­me­na s no­stal­gi­jom spo­mi­nju, pla­ni­ra­ju raz­voj na mo­der­nim osno­va­ma. U ostva­ri­va­nju svo­je ide­je naj­pre su oku­pi­li ce­lo se­lo, a na sku­pu ko­ji je odr­žan u Do­mu kul­tu­re go­vo­ri­li su i aka­de­mi­ci i pro­fe­so­ri uni­ver­zi­te­ta.

U svom kon­cep­tu no­vi za­dru­ga­ri na pr­vom me­stu sta­vlja­ju po­tre­bu da mla­de lju­de edu­ku­ju u pred­u­zet­nič­kom du­hu, in­si­sti­ra­ju na re­al­nim ci­lje­vi­ma, a ne na, ka­ko is­ti­ču ne­re­al­nim obe­ća­nji­ma ko­ja su po se­li­ma pro­si­pa­na na sve stra­ne de­ce­ni­ja­ma u pred­iz­bor­nim kam­pa­nja­ma. Na­me­ra „slo­žnih” iz Kra­ji­šni­ka je da oku­pe po­ro­di­ce, da se ba­ve raz­li­či­tim ob­li­ci­ma pro­iz­vod­nje ko­ja ne zah­te­va mno­go ze­mlje, a s njom mo­gu da kon­ku­ri­šu na tr­ži­štu. Po­red ra­tar­stva ra­ču­na­ju s po­vr­tar­stvom, eko­lo­škom pro­iz­vod­njom, bi­o­ba­šta­ma. Pa­ra­lel­no s pro­iz­vod­njom raz­vi­ja­ju i pla­sman pro­iz­vo­da.

Dra­gan Gra­ho­vac i nje­go­vi za­dru­ga­ri o svo­jim pla­no­vi­ma naj­če­šće raz­go­va­ra­ju na nji­va­ma. Ob­ra­da ze­mlji­šta je u pr­vom pla­nu i sa­vr­še­no im je ja­sno da za svo­je ide­je mo­gu da se iz­bo­re sa­mo mar­lji­vim ra­dom. Kao što pred­se­da­va na sed­ni­ca­ma Skup­šti­ne „Slo­ge”, Mi­len­ka Vu­ce­lju smo, u obi­la­sku se­la na­se­lje­nog po­tom­ci­ma Ni­ko­le­ti­ne Bur­sa­ća, Pe­pe Ban­di­ća i dru­gih li­ko­va iz po­zna­te li­te­ra­tu­re, za­te­kli ka­ko u bra­zdi pred­vo­di ko­lo­nu trak­to­ri­sta za­dru­ga­ra: Đor­đa Ško­ri­ća, Ra­do­va­na Va­ja­gi­ća i Ne­ma­nju Gr­bi­ća. 

– Ako mi­sli da bi se­lo tre­ba­lo da op­sta­ne, dr­ža­va tre­ba da nam iz­naj­mi vi­še ze­mlje i na du­ži rok – pred­la­žu za­dru­ga­ri.