Удруживање за опстанак села

У Kрајишнику у оп­шти­ни Се­чањ об­на­вља­ју за­дру­гу јер има­ју по­се­бан мо­тив. Ме­сто су на­се­ли­ли бр­ђа­ни си­шли с Гр­ме­ча и ње­го­вих об­ро­на­ка у чу­ве­ној „oсмој офан­зи­ви”, а на­кон Дру­гог свет­ског ра­та упра­во су удру­жи­ва­њем и не­го­ва­њем за­дру­гар­ства офор­ми­ли узор­но ме­сто. Нај­пре „Уна”, па он­да и „Сло­га” би­ле су за­дру­ге у ко­ји­ма су Кра­ји­шни­ци успе­шно об­ра­ђи­ва­ли зе­мљу. То је на­ста­вље­но и у по­љо­при­вред­ном пред­у­зе­ћу „Гр­меч”. По­ред зе­мљо­рад­ње раз­ви­ја­ни су сто­чар­ство, па и пре­храм­бе­на ин­ду­стри­ја. Из­гра­ђе­ни су млин и сла­да­ра где се пре­ра­ђи­вао је­чам у слад за про­из­вод­њу пи­ва. Нај­ве­ћи број ме­шта­на жи­вео је од „Гр­ме­ча” – или је ту био за­по­слен или је кроз раз­ли­чи­те ко­о­пе­рант­ске од­но­се пред­у­зе­ћу ис­по­ру­чи­вао си­ро­ви­не. Он­да је у де­ва­ста­ци­ји на­ше при­вре­де стра­дао и „Гр­меч”. Кра­ји­шни­ци жа­ле што је пред­у­зе­ће пот­пу­но сло­мље­но баш по­што га се у при­ва­ти­за­ци­ји до­че­пао чо­век ко­ји је ов­де ро­ђен на­кон што је у Бе­о­гра­ду пра­вио ка­ри­је­ру.

У Кра­ји­шник је до­се­ље­но 3.647 ста­нов­ни­ка, а број ме­шта­на је 1980. све­ден на 2.485. Пад ста­нов­ни­штва је све дра­стич­ни­ји и њи­хов број је до да­нас пре­по­ло­вљен. 

Дра­ган Гра­хо­вац је ди­рек­тор ре­а­ни­ми­ра­не за­дру­ге „Сло­га”, у ко­ју се на по­чет­ку удру­жи­ло 25 ме­шта­на. За да­на­шње при­ли­ке у на­шим се­ли­ма мо­же се ре­ћи да они при­па­да­ју мла­ђој по­пу­ла­ци­ји. Не­ки су се вра­ти­ли из гра­до­ва, а на­кон што су та­мо оста­ли без по­сла. 

– Ми за­сад пре­жи­вља­ва­мо од зе­мље и бо­ри­мо се да про­тив но­во­пе­че­них ве­ле­по­сед­ни­ка. Моћ­ним трак­то­ри­ма и ве­ли­ким ути­ца­јем же­ле да пре­о­ру сва се­ла и све се­ља­ке. То им све ви­ше успе­ва. Ма­ли ра­та­ри с ма­ло зе­мље не мо­гу да им се су­прот­ста­ве – ка­же Гра­хо­вац. 

У „Сло­зи”, за­дру­зи чи­је име асо­ци­ра на ре­ал со­ци­ја­ли­зам, али ко­је ста­ри­ји жи­те­љи због ле­пих успо­ме­на с но­стал­ги­јом спо­ми­њу, пла­ни­ра­ју раз­вој на мо­дер­ним осно­ва­ма. У оства­ри­ва­њу сво­је иде­је нај­пре су оку­пи­ли це­ло се­ло, а на ску­пу ко­ји је одр­жан у До­му кул­ту­ре го­во­ри­ли су и ака­де­ми­ци и про­фе­со­ри уни­вер­зи­те­та.

У свом кон­цеп­ту но­ви за­дру­га­ри на пр­вом ме­сту ста­вља­ју по­тре­бу да мла­де љу­де еду­ку­ју у пред­у­зет­нич­ком ду­ху, ин­си­сти­ра­ју на ре­ал­ним ци­ље­ви­ма, а не на, ка­ко ис­ти­чу не­ре­ал­ним обе­ћа­њи­ма ко­ја су по се­ли­ма про­си­па­на на све стра­не де­це­ни­ја­ма у пред­из­бор­ним кам­па­ња­ма. На­ме­ра „сло­жних” из Кра­ји­шни­ка је да оку­пе по­ро­ди­це, да се ба­ве раз­ли­чи­тим об­ли­ци­ма про­из­вод­ње ко­ја не зах­те­ва мно­го зе­мље, а с њом мо­гу да кон­ку­ри­шу на тр­жи­шту. По­ред ра­тар­ства ра­чу­на­ју с по­вр­тар­ством, еко­ло­шком про­из­вод­њом, би­о­ба­шта­ма. Па­ра­лел­но с про­из­вод­њом раз­ви­ја­ју и пла­сман про­из­во­да.

Дра­ган Гра­хо­вац и ње­го­ви за­дру­га­ри о сво­јим пла­но­ви­ма нај­че­шће раз­го­ва­ра­ју на њи­ва­ма. Об­ра­да зе­мљи­шта је у пр­вом пла­ну и са­вр­ше­но им је ја­сно да за сво­је иде­је мо­гу да се из­бо­ре са­мо мар­љи­вим ра­дом. Као што пред­се­да­ва на сед­ни­ца­ма Скуп­шти­не „Сло­ге”, Ми­лен­ка Ву­це­љу смо, у оби­ла­ску се­ла на­се­ље­ног по­том­ци­ма Ни­ко­ле­ти­не Бур­са­ћа, Пе­пе Бан­ди­ћа и дру­гих ли­ко­ва из по­зна­те ли­те­ра­ту­ре, за­те­кли ка­ко у бра­зди пред­во­ди ко­ло­ну трак­то­ри­ста за­дру­га­ра: Ђор­ђа Шко­ри­ћа, Ра­до­ва­на Ва­ја­ги­ћа и Не­ма­њу Гр­би­ћа. 

– Ако ми­сли да би се­ло тре­ба­ло да оп­ста­не, др­жа­ва тре­ба да нам из­нај­ми ви­ше зе­мље и на ду­жи рок – пред­ла­жу за­дру­га­ри.