Bonusi i za zaposlene u javnom sektoru

Iako je misija predvođena Džejmsom Rufom iz Srbije otišla još 7. novembra, kabinet premijerke Ane Brnabić još nije postigao dogovor o tome koje kategorije zaposlenih će dobiti ove bonuse. Iz resornog Ministarstva finansija juče nismo dobili odgovor koliko će te nagrade iznositi, koliko će to budžet ukupno koštati, kao i koji zaposleni u državnoj upravi će dobiti novac. Odgovor na ovo pitanje juče nismo dobili ni u kabinetu premijerke Ane Brnabić, ni u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Jedino što je za sada jasno je da novca u budžetu ima, jer će, prema svim prognozama, kasa na kraju decembra biti u plusu.

Poslednjeg dana septembra suficit u republičkom budžetu iznosio je 66 milijardi dinara, što je značajan iznos (više od 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda). Prema nekim ranijim procenama, plus u centralnoj kasi do kraja godine trebalo bi da bude od 20 do 30 milijardi.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, u ovom trenutku ne može da proceni koliko para država može da izdvoji za isplatu ovih bonusa.

– Ono što mi u ovom trenutku ne znamo je dinamika dospevanja obaveza države. Najveći rashodi po pravilu su u decembru – kaže profesor Arsić.

Nesporno je, međutim, da para u budžetu ima, dodaje naš sagovornik. Ono što nije sigurno je da li vlada ima izrađene mehanizme na osnovu kojih bi nagrade dobili upravo oni koji su svojim radom dali najveći doprinos društvu. Odnosno, da kriterijumi ne budu „čista improvizacija” ili nečije diskreciono pravo.

Slične nagrade zaposlenima u javnom sektoru isplaćivale su se i ranijih godina. Tako su, na primer, krajem 2015. godine bonuse u iznosu od 7.000 dinara dobili zaposleni u prosveti.

Formalno pravno, te godine vlada je morala da uradi rebalans budžeta kako bi isplatila ovu jednokratnu novčanu pomoć. Formalno, 3. novembra 2015. godine u parlament je stigao Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu za 2015. godinu. Ovaj predlog zakona sastojao se od samo nekoliko rečenica, a u javnosti je ostao poznat kao „rebalans kog premijer ne priznaje”. Jer tadašnji predsednik vlade Aleksandar Vučić u to vreme je izjavljivao kako, prvi put, posle 40 godina Srbija neće imati rebalans budžeta.

Vlada je tako zaposlenima u osnovnim i srednjim školama, visokoškolskim ustanovama, predškolskim i ustanovama učeničkog i studentskog standarda isplatila jednokratnu pomoć. Tome je prethodio i štrajk prosvetara, ali i teški pregovori sa Ministarstvom prosvete oko povećanja zarada zaposlenima u ovoj oblasti.

Inače, za sledeću godinu planirano je da zaposleni u javnom sektoru dobiju i povećanje plata od pet ili deset odsto. Međutim, ima i onih kojima plate uopšte neće biti povećane. Kako je „Politika” već pisala, budžetskim uputstvima za 2018. godinu nije planirano da oni koji rade u nezavisnim institucijama i državnim agencijama dobiju povišicu plate. Na pitanje kako to neki zaposleni dobiju povišicu uvek, a neki ne mogu nikad, niti se uopšte uzimaju u razmatranje kada je reč o isplati bonusa, Milojko Arsić odgovara:

– Te dve stvari ne bi trebalo mešati, jer povećanje plata predstavlja trajni trošak, a bonusi su jednokratni izdatak za državnu kasu. U svakom slučaju, odluka da zaposleni u nezavisnim institucijama dogodine ne dobiju povišicu nije motivisana fiskalnim razlozima – zaključuje Arsić.