Бонуси и за запослене у јавном сектору

Иако је мисија предвођена Џејмсом Руфом из Србије отишла још 7. новембра, кабинет премијерке Ане Брнабић још није постигао договор о томе које категорије запослених ће добити ове бонусе. Из ресорног Министарства финансија јуче нисмо добили одговор колико ће те награде износити, колико ће то буџет укупно коштати, као и који запослени у државној управи ће добити новац. Одговор на ово питање јуче нисмо добили ни у кабинету премијерке Ане Брнабић, ни у Министарству државне управе и локалне самоуправе.

Једино што је за сада јасно је да новца у буџету има, јер ће, према свим прогнозама, каса на крају децембра бити у плусу.

Последњег дана септембра суфицит у републичком буџету износио је 66 милијарди динара, што је значајан износ (више од 1,5 одсто бруто домаћег производа). Према неким ранијим проценама, плус у централној каси до краја године требало би да буде од 20 до 30 милијарди.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, у овом тренутку не може да процени колико пара држава може да издвоји за исплату ових бонуса.

– Оно што ми у овом тренутку не знамо је динамика доспевања обавеза државе. Највећи расходи по правилу су у децембру – каже професор Арсић.

Неспорно је, међутим, да пара у буџету има, додаје наш саговорник. Оно што није сигурно је да ли влада има израђене механизме на основу којих би награде добили управо они који су својим радом дали највећи допринос друштву. Односно, да критеријуми не буду „чиста импровизација” или нечије дискреционо право.

Сличне награде запосленима у јавном сектору исплаћивале су се и ранијих година. Тако су, на пример, крајем 2015. године бонусе у износу од 7.000 динара добили запослени у просвети.

Формално правно, те године влада је морала да уради ребаланс буџета како би исплатила ову једнократну новчану помоћ. Формално, 3. новембра 2015. године у парламент је стигао Предлог закона о допуни Закона о буџету за 2015. годину. Овај предлог закона састојао се од само неколико реченица, а у јавности је остао познат као „ребаланс ког премијер не признаје”. Јер тадашњи председник владе Александар Вучић у то време је изјављивао како, први пут, после 40 година Србија неће имати ребаланс буџета.

Влада је тако запосленима у основним и средњим школама, високошколским установама, предшколским и установама ученичког и студентског стандарда исплатила једнократну помоћ. Томе је претходио и штрајк просветара, али и тешки преговори са Министарством просвете око повећања зарада запосленима у овој области.

Иначе, за следећу годину планирано је да запослени у јавном сектору добију и повећање плата од пет или десет одсто. Међутим, има и оних којима плате уопште неће бити повећане. Како је „Политика” већ писала, буџетским упутствима за 2018. годину није планирано да они који раде у независним институцијама и државним агенцијама добију повишицу плате. На питање како то неки запослени добију повишицу увек, а неки не могу никад, нити се уопште узимају у разматрање када је реч о исплати бонуса, Милојко Арсић одговара:

– Те две ствари не би требало мешати, јер повећање плата представља трајни трошак, а бонуси су једнократни издатак за државну касу. У сваком случају, одлука да запослени у независним институцијама догодине не добију повишицу није мотивисана фискалним разлозима – закључује Арсић.