Gubitnik

Naš voljeni beli grad sve češće nalazi se u poziciji gubitnika – reći će stari Beograđanin Mihailo Jovanović, povodom najnovijih informacija da će novi most na Savi, o čemu je pre nekoliko dana svečano u Skupštini grada potpisan sporazum, graditi i slovenačka firma SCT iz Ljubljane. Šta je tu gubitnički, pitao bi se čovek u prvi mah.

I pre tranzicionih vremena i u ovim današnjim beogradska vlast imala je nekih poslovnih poteza koji su se završavali na štetu Beograđana, odnosno, po njihovom džepu.

Stanove u gradu, recimo, zidala su u prošlim vremenima mnoga preduzeća. Ne pamti se da je grad Beograd nekome od njih naplatio finansijske penale za prekoračenje rokova koji su bili precizirani ugovorima. To se ne odnosi samo na izgradnju stanova već i na hiljade drugih komunalnih poslova. Od asfaltiranja, postavljanja i opravki vodovodnih i kanalizacionih cevi… Nije zapisano da su neki građevinari, Gradsko saobraćajno preduzeće i „Lasta” ili „Čistoća” platili kazne zato što su ulice bile prepune smeća, autobusi nisu polazili na vreme ili uopšte nisu saobraćali, ulice godinama bile raskopane...

Potom, izgradnja Prokopa, nove železničke stanice, kleca decenijama. Taman jedna generacija nešto uradi, promeni se vlast i sledi zastoj. I nova vlast je posle 5. oktobra 2000. godine krenula da završi taj projekat, ali nije uspela da se valjano dogovori sa nekom poznatom mađarskom firmom u kojoj su i naši ljudi sa Kipra. Koji – nije objavljeno, što i nije najbitnije u odnosu na to da su razgovori o tome bili odlagani dok konačno „Energoprojekt” nije dobio posao. O izgubljenom dragocenom vremenu malo ko govori.

Nije to bilo tako davno kada su nadležni u Beogradu potpisivali ugovore sa izvesnom firmom iz Izraela o uvođenju novog parking-sistema u gradu. Pored toliko domaćih i stranih kompanija naši mudri čelnici su uz pomoć Dafine Milanović, poznatije kao srpska majka iz „Dafiment banke” i sada pokojne Klare Mandić napravili aranžman koji se završio sudskom arbitražom u Parizu. I, presudom po kojoj je Beograd platio stotine hiljada dolara odštete. Naravno da je oteto beogradskim poreskim obveznicima.

Taman smo se nekako ispetljali iz te situacije, sva je prilika da nam se sprema nova omča oko vrata. Ona se zove pomenuta slovenačka firma SCT čiji je glavni šef pre nekoliko dana, javili su mediji, bio uhapšen zbog sumnjivih poslova. O kakvom je preduzeću reč svedoči i podatak da se bavilo naoružavanjem teritorijalaca u Sloveniji uoči raspada velike Jugoslavije. Privođenje tog prvog čoveka obrazloženo je navodnim učešćem u najblaže rečeno sumnjivim ekonomskim poslovima.

Pa se stoga, kao sa početka teksta, pita čovek: kako to da mi nabasamo baš na neke tipove i firme koje su pod velikim znakom poslovnog, finansijskog i moralnog kvaliteta u Evropi.Možda gradsko rukovodstvo sledi primere višeg političkog ranga koje je nedavno dogovorilo prodaju rudarsko-topioničarskog basena Bor izvesnoj austrijskoj firmi „A-teko” koja se u tri minuta do ponoći javila da nema ugovorene pare za posao. Što vlasnika te kuće vitlaju po Belgiji i Nemačkoj za razne kriminalne radnje možda govori samo za sebe. O nama, a ne njemu. Baš kao što su se javili i graditelji autoputa da nisu obezbedili potrebne garancije za početak posla, pa je i taj posao pod znakom pitanja.

Sasvim je logično da se pod tranzicionim izgovorima događaju razne mutljavine gde je teško znati ko je poslovno ispravan, a ko nije. Što se belosvetski mangupi javljaju za radeništvo u nas i nije strašno, ali je krajnje nedopustivo da se za njih lepe neki naši moćni ljudi.