Manje para za više rupa

Zima je, po najavama meteorologa, na izmaku a posledice snežnih i ledenih dana vidljive su gotovo na svakom koraku. „Gazela” je izbušena rupama na kolovozu kao švajcarski sir, a nimalo bolje stanje nije u brojnim bulevarima, sporednim ulicama. Svemu tome, doprinelo je, kaže Željko Maravić, direktor Zimske službe u „Beograd putu”, 16.000 tona industrijske soli i 120 tona kalcijum-hlorida posutih po površini od 2.400 gradskih saobraćajnica u toku i posle padavina. To je bila cena koju su Beograđani platili da bi javni gradski saobraćaj u datim uslovima funkcionisao, može se reći, gotovo besprekorno.

Putari su se potom bacili na posao. Svih 12 ekipa danonoćno je na terenu, a po rečima Dragana Miloševića, direktora Sektora za građevinske poslove u „Beograd putu”, do kraja meseca sve veće rupe, bogme i rupetine trebalo bi da budu zakrpljene. Predviđeno će biti i urađeno samo u slučaju da sa nebesa ne stignu neočekivane količine padavina koje bi usporile, odnosno, odložile radove.

Da li će, znači, u sledećem periodu kolovozna površina ulica biti po željama vozača bezbedna i ravna kao staklo, ili ćemo morati, sporadično, da vozimo svoje limene četvorotočkaše kao po jajima? Odgovor, nažalost, nije ohrabrujući. Evo zašto.

Pre svega u gradskom budžetu ove godine količina novca za te namene smanjena je u odnosu na prethodnu. Shodno tome, znači, biće manje posla za putare, a još važnije i kvalitet obavljenih radova, silom prilika, neće moći da bude na vrhunskom nivou.

U „Beograd putu”, izvršiocu radova, tvrde da je asfaltna masa odlična i da tu nema nikakvog spora. Uostalom, njen kvalitet je pod redovnom kontrolom. Kvaka dolazi od nalogodavca, odnosno, Direkcije za puteve. Oni daju nalog za radove, shodno potrebama, situaciji i pre svega finansijskim mogućnostima. Pa tako, na primer, po stepenu ugroženosti kažu da tu i tu saobraćajnicu treba presvući novim asfaltom uz prethodno skidanje podloge. I nikakve dodatne poslove, za koje nema para. Putari tako urade i posle izvesnog vremena na toj novoj kolovoznoj površini pojave se oštećenja, rupice postaju rupe i na kraju kolovozna površina propada. Znači bez valjanih i temeljnih radova i odlično pripremljene podloge asfalt, kao šlag na tortu, ne znači mnogo. E sad i tu postoji problem koji se vidi, a još bolje oseća prilikom vožnje autobusom ili trolejbusom gradskog prevoza. To su neizbežni slivnici, recimo, u Ulici kneza Miloša, oko kojih su nikle velike rupe.

– Nezgoda je u tome što ta saobraćajnica, inače solidno urađena pre desetak godina, ima i svoj vek trajanja – objašnjava Svetlana Milinski, tehnički direktor u „Beograd putu” i dodaje da tu postoji niz tehničkih nevolja koje je nemoguće rešiti jednostavnim krpljenjem. Naglasiće da pomenuta Direkcija za puteve i „Beograd put” izvrsno sarađuju, ali da su i jedni i drugi ograničeni preko potrebnim a nedostajućim novcem.

Za takve poslove najverovatnije nisu planirana sredstva. I opet se vrtimo u začaranom krugu. Grad se širi, postojeću infrastrukturu treba nekako održavati, a o nekom detaljnom preuređenju postojećeg a dotrajalog teško da može da bude govora.

U besparici od koje nikako da uteknemo ostaje nam ona već izlizana narodna: seci uši – krpi šta stigneš.