Мање пара за више рупа

Зима је, по најавама метеоролога, на измаку а последице снежних и ледених дана видљиве су готово на сваком кораку. „Газела” је избушена рупама на коловозу као швајцарски сир, а нимало боље стање није у бројним булеварима, споредним улицама. Свему томе, допринело је, каже Жељко Маравић, директор Зимске службе у „Београд путу”, 16.000 тона индустријске соли и 120 тона калцијум-хлорида посутих по површини oд 2.400 градских саобраћајница у току и после падавина. То је била цена коју су Београђани платили да би јавни градски саобраћај у датим условима функционисао, може се рећи, готово беспрекорно.

Путари су се потом бацили на посао. Свих 12 екипа даноноћно је на терену, а по речима Драгана Милошевића, директора Сектора за грађевинске послове у „Београд путу”, до краја месеца све веће рупе, богме и рупетине требало би да буду закрпљене. Предвиђено ће бити и урађено само у случају да са небеса не стигну неочекиване количине падавина које би успориле, односно, одложиле радове.

Да ли ће, значи, у следећем периоду коловозна површина улица бити по жељама возача безбедна и равна као стакло, или ћемо морати, спорадично, да возимо своје лимене четвороточкаше као по јајима? Одговор, нажалост, није охрабрујући. Ево зашто.

Пре свега у градском буџету ове године количина новца за те намене смањена је у односу на претходну. Сходно томе, значи, биће мање посла за путаре, а још важније и квалитет обављених радова, силом прилика, неће моћи да буде на врхунском нивоу.

У „Београд путу”, извршиоцу радова, тврде да је асфалтна маса одлична и да ту нема никаквог спора. Уосталом, њен квалитет је под редовном контролом. Квака долази од налогодавца, односно, Дирекције за путеве. Они дају налог за радове, сходно потребама, ситуацији и пре свега финансијским могућностима. Па тако, на пример, по степену угрожености кажу да ту и ту саобраћајницу треба пресвући новим асфалтом уз претходно скидање подлоге. И никакве додатне послове, за које нема пара. Путари тако ураде и после извесног времена на тој новој коловозној површини појаве се оштећења, рупице постају рупе и на крају коловозна површина пропада. Значи без ваљаних и темељних радова и одлично припремљене подлоге асфалт, као шлаг на торту, не значи много. Е сад и ту постоји проблем који се види, а још боље осећа приликом вожње аутобусом или тролејбусом градског превоза. То су неизбежни сливници, рецимо, у Улици кнеза Милоша, око којих су никле велике рупе.

– Незгода је у томе што та саобраћајница, иначе солидно урађена пре десетак година, има и свој век трајања – објашњава Светлана Милински, технички директор у „Београд путу” и додаје да ту постоји низ техничких невоља које је немогуће решити једноставним крпљењем. Нагласиће да поменута Дирекција за путеве и „Београд пут” изврсно сарађују, али да су и једни и други ограничени преко потребним а недостајућим новцем.

За такве послове највероватније нису планирана средства. И опет се вртимо у зачараном кругу. Град се шири, постојећу инфраструктуру треба некако одржавати, а о неком детаљном преуређењу постојећег а дотрајалог тешко да може да буде говора.

У беспарици од које никако да утекнемо остаје нам она већ излизана народна: сеци уши – крпи шта стигнеш.