Губитник

Наш вољени бели град све чешће налази се у позицији губитника – рећи ће стари Београђанин Михаило Јовановић, поводом најновијих информација да ће нови мост на Сави, о чему је пре неколико дана свечано у Скупштини града потписан споразум, градити и словеначка фирма СЦТ из Љубљане. Шта је ту губитнички, питао би се човек у први мах.

И пре транзиционих времена и у овим данашњим београдска власт имала је неких пословних потеза који су се завршавали на штету Београђана, односно, по њиховом џепу.

Станове у граду, рецимо, зидала су у прошлим временима многа предузећа. Не памти се да је град Београд некоме од њих наплатио финансијске пенале за прекорачење рокова који су били прецизирани уговорима. То се не односи само на изградњу станова већ и на хиљаде других комуналних послова. Од асфалтирања, постављања и оправки водоводних и канализационих цеви… Није записано да су неки грађевинари, Градско саобраћајно предузеће и „Ласта” или „Чистоћа” платили казне зато што су улице биле препуне смећа, аутобуси нису полазили на време или уопште нису саобраћали, улице годинама биле раскопане...

Потом, изградња Прокопа, нове железничке станице, клеца деценијама. Таман једна генерација нешто уради, промени се власт и следи застој. И нова власт је после 5. октобра 2000. године кренула да заврши тај пројекат, али није успела да се ваљано договори са неком познатом мађарском фирмом у којој су и наши људи са Кипра. Који – није објављено, што и није најбитније у односу на то да су разговори о томе били одлагани док коначно „Енергопројект” није добио посао. О изгубљеном драгоценом времену мало ко говори.

Није то било тако давно када су надлежни у Београду потписивали уговоре са извесном фирмом из Израела о увођењу новог паркинг-система у граду. Поред толико домаћих и страних компанија наши мудри челници су уз помоћ Дафине Милановић, познатије као српска мајка из „Дафимент банке” и сада покојне Кларе Мандић направили аранжман који се завршио судском арбитражом у Паризу. И, пресудом по којој је Београд платио стотине хиљада долара одштете. Наравно да је отето београдским пореским обвезницима.

Таман смо се некако испетљали из те ситуације, сва је прилика да нам се спрема нова омча око врата. Она се зове поменута словеначка фирма СЦТ чији је главни шеф пре неколико дана, јавили су медији, био ухапшен због сумњивих послова. О каквом је предузећу реч сведочи и податак да се бавило наоружавањем територијалаца у Словенији уочи распада велике Југославије. Привођење тог првог човека образложено је наводним учешћем у најблаже речено сумњивим економским пословима.

Па се стога, као са почетка текста, пита човек: како то да ми набасамо баш на неке типове и фирме које су под великим знаком пословног, финансијског и моралног квалитета у Европи.Можда градско руководство следи примере вишег политичког ранга које је недавно договорило продају рударско-топионичарског басена Бор извесној аустријској фирми „А-теко” која се у три минута до поноћи јавила да нема уговорене паре за посао. Што власника те куће витлају по Белгији и Немачкој за разне криминалне радње можда говори само за себе. О нама, а не њему. Баш као што су се јавили и градитељи аутопута да нису обезбедили потребне гаранције за почетак посла, па је и тај посао под знаком питања.

Сасвим је логично да се под транзиционим изговорима догађају разне мутљавине где је тешко знати ко је пословно исправан, а ко није. Што се белосветски мангупи јављају за радеништво у нас и није страшно, али је крајње недопустиво да се за њих лепе неки наши моћни људи.