Баксузни суграђани

Нема дана, као за баксуз, да Београђани,пешаци или возачи, не доживе непријатности крећући се кроз град. То се односи, пре свега, на саобраћајне невоље које се множе као на филмској траци. Таман испратимо неку државну делегацију због које се, по протоколу што и може да се разуме, зауставља саобраћај, стижу незадовољници из неке од бројних фирми који су у великим проблемима тражећи спас у протесту на улици. Да ли испред здања Владе Србије у Улици кнеза Милоша, или испред Трговинског суда у Масариковој – потпуно је свеједно. И то некако прође, када се на мосту „Газела”, географској средокраћи између Хамбурга и Истанбула, појави младић, прескочи ограду моста, узме пиштољ у десницу руку, запрети скоком у мутне воде Саве и – направи саобраћајни дармар у целом граду и формира колону возила од око двадесетак километара.

Наравно да болест, што је у случају овог момка било посреди, може свакога да снађе. Још ако је наоружан, ето разлога и да полиција предузима кораке које је и применила. Нечији живот је ипак најважнији – рекао је човек из полиције објашњавајући блокаду моста због, пре свега, безбедности пролазника. Остаје за ову веома чудну ситуацију епилог да нико, срећом, није страдао. То што су Београђани били љути, нервозни, безмало разјарени оваквим развојем догађаја остаје њима на душу.

Али, шта радити са назовиумним главама разнобојних политичара који сваки својим поводом организују митинге увек на истом месту – Тргу Републике. То што из чиста мира блокирају центар града по неколико часова, чине задовољство стотинама својих присталица, а озлоједе хиљаде и хиљаде Београђана и ником, баш ником не одговарају – јесте за забринутост на ивици нерава бројних суграђана.

Зар стотинама пута није речено и исписано да су идеални простори за политичке манифестације ливаде на Ушћу, испод Калемегдана, код Хајдучке чесме у Кошутњаку. Па, коме је жеља да митингује то може да чини до миле воље, а да при том ником не смета и угрожава функционисање градских служби, поштује обавезе и потребе грађана. Исто се односи и на многе спортске манифестације, или окупљања чланова разних владиних или невладиних организација које, по сличном рецепту, малтретирају милионско градско становништво.

Па зар и градоначелник, није пре неколико месеци, поводом вишечасовног затварања главне градске артерије – Милошеве улице, веома озбиљно, чак и помало љутито, најавио да град неће толерисати насилно затварање саобраћајница због било каквих и чијих протеста или митинга?

Сасвим је сигурно да постоји решење за те невоље. А то је одлучност надлежних у Министарству унутрашњих послова и градским органима да се на тој и тој градској површини дозвољава или не дозвољава приређивање било каквих манифестација које ће заустављати или отежавати кретање и пешацима и возилима. Ни по бабу, ни по стричевима, већ исти аршин за све, односно примена усвојених правила понашања за све подједнако.

То је, говоре чињенице, један од могућних ваљаних рецепата за васпостављање неког реда у граду. Кад већ немамо, или нисмо имали, из ко зна којих све разлога, добар саобраћајни положај и план за решавање тих проблема.