​Dačićev tango

Beograd je ugostio visoke zvaničnike Rusije i Makedonije. Dolazak Valentine Matvijenko je dodatna potvrda dobrih odnosa dve države, ali i priprema terena za odlazak Aleksandra Vučića 19. decembra u Moskvu na sastanak s Vladimirom Putinom. Zoran Zaev je u prvu zvaničnu posetu došao s namerom da popravi narušene odnose s Beogradom posle diplomatsko-špijunskih skandala u kojima Skoplje nije bilo nevino.

Predsednica Gornjeg doma ruskog parlamenta i makedonski premijer su u svojim istupima često posezali za rečima „prijatelji” i „prijateljstvo”. Ali uprkos osmesima Zaeva i trudu da govori na srpskom jeziku, nekako se više verovalo u iskrenost gospođe Matvijenko. Ona je za predstojeću posetu Vučića Moskvi na Svetog Nikolu najavila potpisivanje više važnih bilateralnih sporazuma. A od njenog zamenika Uljasa Umahanova stiže najava da bi tada mogao biti rešen i status Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu.

Tačno je da je Vučić Zaevu poručio da Makedonija u Srbiji ima iskrenog prijatelja. Međutim, nije propustio priliku da mu kaže kako je Srbija izabrala vojnu neutralnost, a Makedonija članstvo u NATO-u i da je zato neophodno da svaka zemlja poštuje izbor one druge

„Nedopustivo je da vas stavljaju pred veštački izbor – Zapad ili Rusija. Rusija se uvek zalagala za pravo svake suverene države na saradnju s bilo kojim partnerima, a Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi koja brani ovakav stav”, rekla je Valentina Matvijenko i pobrala aplauze u Narodnoj skupštini.

Zaev je srpskom predsedniku poklonio dres FK Vardar s brojem devet i njegovim imenom. Tačno je da je Vučić Zaevu poručio da Makedonija u Srbiji ima iskrenog prijatelja. Međutim, nije propustio priliku da mu kaže kako je Srbija izabrala vojnu neutralnost, a Makedonija članstvo u NATO-u  i da je zato neophodno da svaka zemlja poštuje izbor one druge.

Doživotna robija koju je Haški tribunal izrekao Ratku Mladiću nije bila veliko iznenađenje. Ova prvostepena presuda tribunala, koji se zatvara krajem godine, sigurno je njihov najveći „sudski trofej”. Ostaće, ipak, zabeleženo da su sudije koje su osudile Mladića oslobodile Ramuša Haradinaja i Antu Gotovinu. Iako je u potrazi za poratnom pravdom jedan od ciljeva bio pomirenje među zaraćenim narodima bivše SFRJ, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju svojim presudama u tome nije uspeo. Bošnjake verovatno ni tri doživotne robije Mladiću ne bi zadovoljile. Uprkos tome što je Hag utvrdio postojanje namere genocida u Srebrenici i Mladića osudilo po 10, od ukupno 11 tačaka optužnice, on kao ratni komandant za Republiku Srpsku ostaje heroj.

Međutim, haška statistika je neumoljiva. Predsedavajući predsedništva BiH Mladen Ivanić nije propustio priliku da istakne da su Srbi ispali najveći krivci.

Saša Janković je na dobrom putu da olako proćerda politički kapital od 16 odsto glasova, koji je stekao na predsedničkim izborima. Za samo nekoliko meseci bivši zaštitnik građana prešao je put od Vučićevog izazivača, od kojeg se očekivalo da okupi opoziciju, do usamljenog lidera kojeg napuštaju njegovi najbliži politički saborci. Janković je od osnivanja Pokreta slobodnih građana za kratko vreme uspeo da rastera mnoge čije ime nešto znači ne samo u čaršiji već i šire. Nogu je povukao košarkaški trener Dušan Duda Ivković, koji je doduše rekao da će nastaviti da glasa za njega, pa novinarka Biljana Lukić, kompozitor Ognjan Radivojević, general Sreto Malinović, glumci Bojana Maljević, Nikola Kojo i Branislav Trifunović...

Iako su i njegovi simpatizeri ismevali pojedine tvitove Saše Jankovića, a pogotovu onaj iz Beča, u kojem je napisao da je celo popodne u hotelskoj sobi zgrčen od stresa i besa, to nije bio razlog okretanja leđa novopečenom političaru. Zapravo, kada je Srđan Škoro dao ostavku na članstvo u rukovodstvu pokreta, otkrio je tajnu funkcionisanja ove političe organizacije. Pokret slobodnih građana je funkcionisao kao privatno mini-preduzeće Slavice i Saše Jankovića. A najveći udarac Jankoviću, koji bi mogao i da mu zapečati političku karijeru, naneo je akademik Dušan Teodorović, povezujući lidera PSG-a ne samo s netransparentnim finansijskim poslovanjem već i s neefikasnošću i bezidejnošću.

„Nikada tokom svoje dugogodišnje karijere u zemlji i inostranstvu nije mi se desilo da toliko pogrešim u proceni radnih sposobnosti i moralnog kodeksa jednog čoveka”, poručio je Teodorović.

Sećate se kako su iz Prištine podsmešljivo reagovali kada je premijer Gvineje Bisao Bisao Umaro Sisoko Embalo prošle nedelje u Beogradu rekao da je sve pretražio i da nije našao dokument kojim njegova država priznaje Kosovo. Pet dana kasnije Ministarstvo spoljnih poslova ove afričke države je uputilo notu našem MSP-u da povlači priznanje Kosova. Iznerviran ovakvim ishodom prištinski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli je na svom „Fejsbuku” poručio da su Dačićeve najave o povlačenju priznanja Kosova „donkihotovski napori”, dopunjujući to nimalo diplomatskim uvredama.

Srpski šef diplomatije mu nije ostao dužan poručivši, parafrazirajući čuveni filmski citat: „Pacoli je malo nervozan.” „Razumem ga, ne ide im nešto kako su planirali, kako su im obećali i kako su platili”, kaže Dačić. Boraveći u Argentini, gde je u glavnom gradu Buenos Ajresu prisustvovao svečanom otvaranju Trga Srbija i murala na kojem je ćirilicom ispisano „Srbija”, šef srpske diplomatije dodatno je stavio na muke Prištinu poručivši im da očekuje da će broj zemalja koje su priznale Kosovo sa 114 pasti na ispod 100. Dačić je tako odigrao pravi politički tango. I to na ćirilici.