Spora pravda u slučajevima lekarskih grešaka

– Osnov­ni pr­o­blem je što ne po­sto­je pr­o­to­ko­li le­če­nja ko­ji mo­ra­ju da se po­štu­ju i na osno­vu ko­jih bi tač­no mo­glo da se utvr­di da li je ne­ko po­či­nio gre­šku to­kom le­če­nja pa­ci­jen­ta. Tim pra­vi­li­ma ja­sno je utvr­đe­no šta le­kar mo­ra da pre­du­zme. Kod nas po­sto­je obi­ča­ji do­bre prak­se, što je ni­ži ste­pen od pr­o­to­ko­la, a oni ne­ka­da ni­su do­volj­ni. U ze­mlja­ma an­glo­sak­son­skog si­ste­ma ima­te pra­vi­la ko­ja pr­o­pi­su­ju šta je le­kar du­žan da ura­di ka­da mu se ja­vi pa­ci­jent sa od­re­đe­nim te­go­ba­ma. U ta­kvim slu­ča­je­vi­ma la­ko je do­ka­za­ti le­kar­sku gre­šku. U ovoj si­tu­a­ci­ji is­pa­da da ne­ko­me u na­šoj ze­mlji od­go­va­ra da pr­o­to­ko­la ne­ma, jer će se le­kar uvek bra­ni­ti re­či­ma: „Ja sam imao do­bru na­me­ru i ni­sam sum­njao da je tre­ba­lo da uči­nim još ne­ku do­dat­nu ana­li­zu”. Ve­šta­ci ko­ji se pred su­dom po­ja­vlju­ju u svoj­stvu ve­šta­ka sve­do­ka če­sto su i ak­tiv­ni le­ka­ri, i to je ono što mo­že da na­pra­vi pr­o­blem. Ipak, mo­ram da pri­znam da je u na­šoj ze­mlji ve­ći­na le­ka­ra iz­u­zet­no obra­zo­va­na i sa­ve­sna – sma­tra Ća­sić.

Pre­ma re­či­ma „Po­li­ti­ki­nog” sa­go­vor­ni­ka iz su­da, prak­sa je po­ka­za­la da pr­o­ce­se po­kre­nu­te zbog le­kar­ske gre­ške ote­ža­va i po­stu­pa­nje ve­šta­ka, od­no­sno što oni svo­je na­la­ze i mi­šlje­nja ne do­sta­vlja­ju su­du bla­go­vre­me­no.

– Mo­žda je, ipak, naj­ve­ći pr­o­blem ne­ra­zu­me­va­nje iz­me­đu le­ka­ra i prav­ni­ka. Le­ka­ri ima­ju zna­nje iz obla­sti me­di­ci­ne i spe­ci­fič­nu ter­mi­no­lo­gi­ju ko­ju ko­ri­ste to­kom obra­zla­ga­nja svo­jih na­la­za. Prav­ni­ci ta­ko­đe. Su­di­je ne­do­volj­no po­zna­ju prav­nu pr­o­ble­ma­ti­ku u ve­zi sa me­di­ci­nom. Ne­ma si­ste­ma­tič­nog pri­stu­pa ce­loj toj ma­te­ri­ji. Po­se­ban pr­o­blem pred­sta­vlja ne­do­pu­sti­va so­li­dar­nost u sud­skome­di­cin­skom ve­šta­če­nju ko­je ne od­go­va­ra svom za­dat­ku, ne po­ma­že su­du i ti­me ote­ža­va po­stu­pak – na­vo­di naš sa­go­vor­nik.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, objek­tiv­nu po­te­ško­ću pred­sta­vlja i ne­po­sto­ja­nje spe­ci­ja­li­zo­va­nih su­do­va ili sud­skih ve­ća ko­ja bi vo­di­la ova­kve po­stup­ke. Ta­ko­đe, ka­že naš sa­go­vor­nik, sud­ska prak­sa ni­je usta­lje­na po od­re­đe­nim pi­ta­nji­ma.

Zbog is­ho­da sud­skih po­stu­pa­ka, du­ži­ne nji­ho­vog tra­ja­nja i sud­ske bi­ro­kra­ti­je ogor­če­ni su i čla­no­vi po­ro­di­ca ko­je su iz­gu­bi­le naj­bli­že zbog ne­sa­ve­snog ili ne­struč­nog ra­da le­ka­ra. Sne­ža­na Pa­nić, maj­ka tra­gič­no na­stra­da­le Je­li­ce (25), ko­ja je pre­mi­nu­la 18. ju­na 2010. go­di­ne po­sle ru­tin­ske gi­ne­ko­lo­ške ope­ra­ci­je ura­đe­ne u pri­vat­noj Op­štoj bol­ni­ci „Be­o­kli­ni­ka”, ka­že da je sva­ko su­đe­nje či­ji je po­vod le­kar­ska gre­ška no­vo pre­ži­vlja­va­nje tra­u­ma.

– Svi smo mi u je­ku bo­la, bez ob­zi­ra na to ko­li­ko je go­di­na pr­o­šlo od smr­ti na­ših vo­lje­nih. Mi se na su­du su­o­ča­va­mo sa oni­ma za ko­je sma­tra­mo da su od­go­vor­ni ili da su do­pri­ne­li da na­ša de­ca, bra­ća, oče­vi za­vr­še pod ze­mljom. Bi­ju nas u sr­ce. U mom slu­ča­ju, sud­ski po­stu­pak vo­di se već pet go­di­na, a za to vre­me pr­o­me­nje­no je isto to­li­ko su­di­ja. Zar to ni­je stra­šno? – pi­ta maj­ka Je­li­ce Pa­nić.

Mi­lan Di­nić, pred­sed­nik Le­kar­ske ko­mo­re Sr­bi­je, na­vo­di za „Po­li­ti­ku” da o le­kar­skim gre­ška­ma mo­ra mnogo da se go­vo­ri, jer ve­ru­je da se one de­ša­va­ju sva­ko­dnev­no i da su sa­stav­ni deo po­sla.

– Tre­ba da se tru­di­mo da iz­me­na­ma za­ko­na o uslo­vi­ma ra­da te gre­ške sve­de­mo na mi­ni­mum. Pri­ro­da po­sla je ta­kva da le­ka­ri u svom ra­du u po­je­di­nim si­tu­a­ci­ja­ma, kod od­re­đe­nih obo­lje­nja i sta­nja gra­đa­na, gre­še u ne­kim pr­o­ce­na­ma, što, naža­lost, re­zul­ti­ra tra­gič­nim is­ho­dom. Na­po­mi­njem da tre­ba pra­vi­ti raz­li­ku iz­me­đu le­kar­ske gre­ške i ne­sa­ve­snog le­če­nja lju­di. Le­kar­ska gre­ška pod­ra­zu­me­va da je le­kar ra­dio ne­što sa naj­bo­ljom na­me­rom i po­gre­šio, a ne­sa­ve­sno le­če­nje je sa­svim dru­ga pri­ča, i to je za sva­ku osu­du – ka­že Di­nić.

Pred­sed­nik Le­kar­ske ko­mo­re Sr­bi­je sma­tra da to što su ve­šta­ci ujed­no i ak­tiv­ni le­ka­ri ne pred­sta­vlja pr­o­blem.

– Sma­tram da ve­šta­ci ima­ju pr­o­fe­si­o­nal­ni od­nos pri­li­kom ve­šta­če­nja, na šta su i oba­ve­za­ni. Ne­mam sa­zna­nja da je ve­šta­če­nje ne­ka­da uti­ca­lo na to da po­stup­ci tra­ju ko­li­ko tra­ju – na­vo­di Di­nić.