Drugi život Pontija Pilata
Kakve bi veze Donald Tramp mogao da ima sa onim što se dogodilo Indijancima? Ko je pročitao makar i jedne američke novine u poslednjih nedelju dana, morao je da zaključi da je on odgovaran za stradanje starosedelaca. I ne samo za to. Kriv je i za holivudsko krivotvorenje istorije u kojem je Pokahontas prikazana kao srećna indijanska devojčica. Kriv je i što je rasista, ženomrzac, senilni starac koji ne zna šta izgovara. Kriv, kriv, kriv!
Šta je izazvalo lavinu osuda koja se ovaj put sručila na njega? Na svečanosti na kojoj je pre nekoliko dana odlikovao trojicu ratnih veterana, pripadnika naroda Navaho, predsednik je senatorku Elizabet Voren nazvao Pokahontas (senatorka tvrdi da ima domorodačke korene) sve vreme stojeći ispred portreta predsednika Endrjua Džeksona, poznatog po proterivanju 60.000 Indijanaca zapadno od Misisipija. Zbog toga su ga novinari, kritičari, analitičari, intelektualci i političari iz obe stranke optužili da je izazvao moralno posrnuće Amerike. Podsetili su ga da prava, tragična Pokahontas nije imala sličnosti sa „Diznijevom” i da je nemoguće u isto vreme izražavati poštovanje prema urođeničkom narodu i stajati ispred Džeksonovog portreta. Posebno su se istakli njegovi politički protivnici koji su ga osumnjičili za sve loše što se ikad dogodilo još od iskrcavanja sa „Mejflauera”. Ko zna dokle bi sve to išlo i da li bi Tramp na kraju ispao grešan i za Hristovo raspeće da priču o Indijancima juče nije zamenila priča o usvajanju novog poreskog zakona, ali predsednikovim kritičarima se mora priznati da im je taktika genijalna. Ako je njujorški milijarder jedini uzrok problema, onda svi ostali u Vašingtonu, uključujući bivše predsednike i političku elitu, mogu mirno da spavaju i kažu: „Ma, mi smo okej, ne valja samo onaj ludak!”
VAŠI I NAŠI ROBOVLASNICI: Mnogo pre nego što će se bahati stanovnik Bele kuće okomiti na doslednu zagovornicu jednakosti Elizabet Voren, na nju se okomila njena sopstvena stranka. Demokrate su izvršile pritisak da se ne kandiduje na prošlim predsedničkim izborima da ne bi ugrozila Hilari Klinton iako je, za razliku od bivše prve dame, imala besprekornu političku biografiju. Možda je senatorka mogla i da pobedi republikanca, ali je demokratama lakše da satanizuju Trampa nego da razmišljaju o sopstvenim greškama. Poslednje dve godine Indijanci su proveli na protestima u Severnoj Dakoti uzalud moleći da vlada zabrani izgradnju naftovoda koji preseca njihovu teritoriju, zagađujući im vodu i zemljište. Zbog opsesije Trampom to se gubi iz vida, ali ugroženim plemenima nije pomogla ni Obamina administracija. Sadašnji predsednik nije doneo Džeksonov portret sa sobom iz Njujorka, već ga je zatekao u Beloj kući. Političarima koji se zgražavaju nad platnom koje vređa deo populacije moglo bi da se postavi pitanje zašto je ono uopšte sačekalo Trampa. Zašto ga oni nisu izbacili? To je podjednako licemerno kao i kada su ga napali zbog odbrane spomenika južnjačkog generala Roberta Lija jer širom Amerike postoji još 1.500 simbola robovlasničkih država. Isti oni kongresmeni koji besne zbog Trampovih ispada svakodnevno na Kapitolu prolaze pored bisti različitih konfederalnih heroja, uključujući generala Lija. Ako je Li neprihvatljiv (zar bi i smeo da bude prihvatljiv ako se borio na strani robovlasnika?), zašto ga onda nisu uklonili ispred sopstvenog nosa? Najmanje razloga za sablažnjavanje imaju republikanci, koji su godinama potpirivali rasizam, između ostalog i izmišljotinama o Obami kao o muslimanu rođenom u Keniji, a koji sada osuđuju Trampa zbog verbalnog obračuna sa afroameričkim sportistima.
EH, DA JE SAMO ON: Trampovi kritičari su saglasni: „Treba da prestane da se tako ponaša!” Ali, zašto bi? Zašto kada mu tako dobro ide? Zašto bi prestao da vređa žene, novinare, Meksikance i muslimane kada ga je takvo ponašanje dovelo u Belu kuću? Zašto bi slušao ostale političare, stručnjake i intelektualce koji su predviđali njegov poraz? Oni su pogrešili, on je bio u pravu. Da je tako vidi se i po tome što su republikanci, uglavnom Trampovi podržavaoci, od početka godine pa sve donedavno pobeđivali na svim značajnim izborima. Birači su za kongresmena izabrali čoveka koji je neposredno pre toga udario novinara „Gardijana”. U Alabami se predviđa pobeda republikanskog kandidata za senatora koji je vređao pripadnike manjina i, kako se otkrilo pre izvesnog vremena, seksualno napadao žene i devojčice. Jedan od najomiljenijih konzervativnih političara i danas je ministar pravde Džef Sešons koji je izražavao simpatije prema članovima Kju kluks klana. Jučerašnje izglasavanje zakona kojim se smanjuju porezi korporacijama i bogatašima još jedna je pobeda Trampa i njegovih apostola.
Tramp je Americi prineo ogledalo i mnogima se nije svidelo ono što su videli. Svi oni koji su imali priliku da nešto urade a nisu uradili ništa, u predsedniku su pronašli žrtvenog jarca koji će biti okrivljen i za njihove promašaje, što je ironija, jer je upravo on tu taktiku razvio do savršenstva (setite se napada na muslimane, migrante...). Glasači novog lidera osetili su olakšanje jer ih je on oslobodio inhibicija. Ranije su krili, ali danas 40 odsto njih otvoreno kaže da su beli supremacionisti u pravu. I zato je možda najveća greška Trampovih neistomišljenika što pretpostavljaju da je on izgubljeni ignorant koji nema pojma šta se dešava oko njega. Šta ako on, svesno ili instinktivno, vrlo dobro zna gde je, šta govori i kome se obraća?
