Siva ekonomija na nišanu
Oko 11 milijardi evra stvori se godišnje u Srbiji, a da se na tu sumu ne plati porez – računica je ekonomista. Siva ekonomija, odnosno nelegalno poslovanje – proizvodnja, uvoz, prodaja i isplata zarada radnika, čini oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda i veća je oko 15 odsto od proseka država centralne i istočne Evrope, a oko polovinu od evropskog proseka. Da bi se razumelo „koliko je to para”, možda može da dočara podatak da se svakog dana, uključujući i praznike, u sivoj zoni poslovanja stvori oko 8,2 miliona evra.
Poređenja radi, prosečna cena izgradnje jednog kilometra auto-puta u Srbiji je oko tri miliona evra.
Zbog svih nesreća s početka devedesetih, „rad na crno” za mnoge je bio način preživljavanja, a na drugoj strani i početak širenja opake bolesti koja je razjedala srpsku ekonomiju i urušavala javne finansije.
Prema jednoj računici, u godinama posle udara „cunamija” svetske ekonomske krize 2009, država nije mogla da naplati između petine i četvrtine PDV-a i više od četvrtine poreza na dohodak i isto toliko doprinosa.
Kad su proizvođači cigareta 2014. saopštili nadležnima da će smanjivanjem plata u javnom sektoru od 10 odsto država u toj godini uštedeti 120 miliona evra, a da samo šverc rezanog duvana zakine budžet oko 200 miliona evra, tadašnji premijer Aleksandar Vučić je suzbijanje sive ekonomije proglasio strateškim prioritetom vlade. Usledio je Nacionalni plan za njeno suzbijanje, sa preciznim zadacima svih nadležnih državnih službi. Cilj je da se do 2020. smanji udeo sive ekonomije na 26,7 odsto BDP-a, koliko je bio prosek u zemljama centralne i istočne Evrope u momentu ulaska u EU.
Saša Ranđelović, docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ukazuje da velika rasprostranjenost sive ekonomije kod nas nije posledica visokih poreza i doprinosa, jer su ove dažbine jednake važećim u evropskim zemljama. I pored toga, poslednji talas „osetnog pada poreske discipline”, što je drugo ime za povećanje utaje poreza na dodatu vrednost i socijalnih doprinosa, dogodio se naročito krajem 2012. i u 2013. godini, što je dovelo do visokog deficita u državnom budžetu i opasnog primicanja države ponoru bankrota.
– Od sredine 2014. uočava se bolja naplata i rast poreskih prihoda, što je posledica bolje kontrole poreskih obveznika i pooštrenog kažnjavanja zakidanja državi, naročito onih koji ne izdaju fiskalne račune – kaže Ranđelović. – Na veću naplatu verovatno je uticalo i redovnije vraćanje poreza na dodatu vrednost (PDV), obveznicima koji na to imaju pravo.
Novi zakon o inspekcijskom nadzoru, koji je stupio na snagu početkom 2016, inspektorima je odrešio ruke. Skloni utajama su pod učestalijom paskom, uključujući i ulični šverc, za koji ranije nijedna inspekcija nije bila nadležna, a oni koji posluju legalno manje gube vremena na „druženje” sa inspektorima. Izmena Zakona o radu sredinom 2014. pojednostavila je zapošljavanje i otpuštanje, tako da je prijavljivanje radnika za poslodavce postalo isplativije od držanja zaposlenog „na crno”.
– Procenjuje se da su mere za suzbijanje sive ekonomije u prethodne tri godine povećale poreske prihode ukupno 1,5 do dva odsto bruto domaćeg proizvoda, što je između 450 i 600 miliona evra – ističe Ranđelović. – Ipak, pokazatelji efikasnosti naplate pojedinih poreza pokazuju da je ona sada samo dostigla nivo iz perioda pre velikog pada 2012–2013. godine. Ovo ukazuje da još postoji znatan prostor za suzbijanje sive ekonomije i izbegavanja poreza.
Ranđelović smatra da bi smanjenje sive ekonomije na prosek zemalja centralne i istočne Evrope bilo moguće za dve-tri godine, dok bi za pet do deset godina ona mogla da bude svedena na evropski prosek – ispod 20 odsto BDP-a.
– Da bi se to ostvarilo, neophodno je i dalje unapređivati državnu kontrolu, ali i podizati poreski moral građana – poručuje Ranđelović. – Zato treba kadrovski i finansijski jačati Poresku upravu, ali i stalno unapređivati njenu organizaciju. Veoma je bitno da u Poreskoj upravi rade kvalifikovani i odgovorni ljudi, što zahteva temeljnu promenu sistema selekcije, napredovanja i nagrađivanja kadrova. Pored toga, mora da se zabrani prodaja novih industrijskih proizvoda na zelenim i buvljim pijacama, koliko god je ta mera politički nepopularna, i da se stalno suzbija šverc akciznih proizvoda.
Da bi građani redovno plaćali porez i zahtevali da im se u prodavnici i kafani izda fiskalni račun, naš sagovornik kaže da bi država morala uporno da ponavlja da bez toga ne može biti besplatnog, a kamoli još boljeg školovanja, zdravstvene zaštite i svega drugog što pruža država.
Svaki drugi ne traži račun
Borbu protiv sive ekonomije podržava oko 90 odsto građana Srbije, iako trećina njih ne ume da prepozna ispravan fiskalni račun, a 59 odsto plaća isključivo gotovinom, što pospešuje sivu ekonomiju, pokazali su sredinom novembra saopšteni rezultati istraživanja Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Više od 50 odsto građana navelo je da ne traži račun ukoliko ga ne dobije prilikom kupovine zato što im ne treba, dok svaki treći to ne radi „zbog neprijatnosti“.
Više od 90 odsto smatra da siva ekonomija ugrožava prava radnika, smanjuje prihode državi i ugrožava ona preduzeća koja rade u skladu sa zakonom, ali samo 33 odsto prijavilo bi poslodavca ukoliko bi njih ili kolegu zaposlio na crno, dok 53 odsto to ne bi učinilo zbog straha od gubitka posla.
Trećina zaposlenih, među ispitanima, kazala je da prima platu na tekući račun, ali gotovo 30 odsto dobija zaradu na ruke ili delimično na ruke, a deo preko računa.
Gotovo 60 odsto građana smatra da je država odlučna u borbi protiv sive ekonomije, ali u istom procentu ocenjuju da država ne kažnjava adekvatno preduzeća i pojedince koji posluju nelegalno.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
