Raskorak između stvarnosti i pravde

Va­žio je sto go­di­na, a da­nas ga ne­ma­mo, pod­se­ća pro­fe­sor dr Slo­bo­dan Pe­ro­vić, osni­vač i idej­ni tvo­rac Ko­pa­o­nič­ke ško­le pri­rod­nog pra­va, ko­ji je i pred­sed­nik Ko­mi­si­je za iz­ra­du za­ko­ni­ka. On na­gla­ša­va da se gra­đan­ski za­ko­ni­ci do­no­se za bu­du­će ve­ko­ve. Austrij­ski i fran­cu­ski va­že vi­še od dva ve­ka. Za­to su oni spo­me­ni­ci prav­ne kul­tu­re dr­ža­va i na­ro­da, a ta­kav tre­ba da bu­de i srp­ski gra­đan­ski za­ko­nik, ko­ji će ob­je­di­ni­ti stvar­no, obli­ga­ci­o­no, po­ro­dič­no i na­sled­no pra­vo.

Su­sre­ti na Ko­pa­o­ni­ku se odr­ža­va­ju sva­ke go­di­ne od 12. do 17 de­cem­bra, u or­ga­ni­za­ci­ji Udru­že­nja prav­ni­ka Sr­bi­je (ne­ka­da Ju­go­sla­vi­je), ma­da je bi­lo i go­di­na ka­da su iz­o­sta­li zbog pri­li­ka u ze­mlji. Za Ko­pa­o­nič­ku ško­lu do sa­da je pi­sa­lo vi­še od 2.000 auto­ra, a u nje­nom ra­du uče­stvo­va­li su prav­ni­ci iz 40 ze­ma­lja – go­to­vo svih evrop­skih i ne­ko­li­ko va­ne­vrop­skih.

– Ško­la na­sto­ji da pu­tem uni­ver­zal­nih vred­no­sti vra­ti ve­ru u ono pra­vo či­ji je smi­sao da slu­ži prav­di, a ne vo­lji i sa­mo­vo­lji jed­nih u od­no­su na dru­ge – ka­že dr Pe­ro­vić, ko­ji je bio i du­go­go­di­šnji šef Ka­te­dre za gra­đan­sko pra­va na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. 

Te­ma ovo­go­di­šnjeg ju­bi­lar­nog su­sre­ta je „Pra­ved­no pra­vo i stvar­nost”.

– Na­slov te­me nas pod­se­ća na ras­ko­rak iz­me­đu stvar­no­sti i prav­de. Stvar­nost je na sa­svim dru­goj stra­ni i pre­ti da nas uni­šti – nu­kle­ar­nim oruž­jem, te­ro­ri­zmom, no­vim bo­le­sti­ma, zlo­u­po­tre­bom ljud­skih pra­va, uce­nom, od­ma­zdom... Vi­še od mi­li­jar­du lju­di ži­vi s jed­nim do­la­rom dnev­no, u bo­le­sti i gla­di. Je­di­no um­ni deo čo­ve­čan­stva ima pri­rod­ni man­dat da nas iz­ba­vi iz ka­ta­stro­fe. Je­di­ni iz­laz je da se vra­ti­mo prav­di kao pr­voj vr­li­ni ljud­sko­sti, ka­ko su je ozna­či­li još Ari­sto­tel i Pla­ton. Prav­da zna­či jed­na­ko po­stu­pa­nje s jed­na­kim slu­ča­je­vi­ma, a pra­vo ko­je ni­je pra­ved­no za­pra­vo i ni­je pra­vo – ka­že prof. dr Slo­bo­dan Pe­ro­vić.

Va­že­će pra­vo, ta­ko­zva­no po­zi­tiv­no pra­vo, uvek je ne­sa­vr­še­no i ne­za­vr­še­no, u vi­du ve­či­tih iz­me­na i do­pu­na, dok je pri­rod­no pra­vo sa­vr­še­no i ide­al­no. Po­zi­tiv­no pra­vo je pro­men­lji­vo, ne­stal­no i če­sto ne­pra­ved­no, čak pro­tiv­no zdra­vom ra­zu­mu, a pri­rod­no pra­vo je ne­pro­me­nji­vo, več­no, pra­ved­no i uz­vi­še­no.

– Pri­rod­no pra­vo je za­to uzor pre­ma ko­me će se po­zi­tiv­no pra­vo upra­vlja­ti, do­pu­nja­va­ti i ko­ri­go­va­ti. Ško­la je svo­jim do­sa­da­šnjim opu­som po­sta­vi­la gra­ni­cu ko­ja de­li po­lje pra­va od pu­sti­nje ne­pra­va – ka­že pro­fe­sor Slo­bo­dan Pe­ro­vić.

Rad Ko­pa­o­nič­ke ško­le od­vi­ja se u okvi­ru je­din­stve­nog „Hek­sa­go­na pri­rod­nog pra­va”, a on ob­u­hva­ta šest ka­te­dri ko­je pred­sta­vlja­ju šest stu­bo­va prav­ne ci­vi­li­za­ci­je: pra­vo na ži­vot, pra­vo na slo­bo­du, pra­vo na imo­vi­nu, pra­vo na in­te­lek­tu­al­nu tvo­re­vi­nu, pra­vo na prav­du i pra­vo na prav­nu dr­ža­vu. U okvi­ru ka­te­dri, rad se od­vi­ja u 23 sek­ci­je.