Male teritorije za velike probleme

U Briselu, međutim, nemaju mnogo razumevanja za balkanske igre s granicama. U Nacrtu strategije za priključenje zemalja zapadnog Balkana EU, koji je pre nekoliko dana isplivao u javnost, predviđa se da pre njihovog ulaska u EU, koji je projektovan za 2025. godinu, moraju da se reše svi granični sporovi do 2023. jer EU „ne može, niti će da uvozi takve probleme”.

Kada je reč o BiH, nije tajna kako Beograd vidi svoju buduću granicu sa ovom državom. Srpska Komisija za razgraničenje predložila je da dve hidroelektrane na Drini, „Zvornik” i „Bajina Bašta”, u celini budu na teritoriji Srbije. Zauzvrat, Beograd je spreman da ponudi četiri, odnosno 19 hektara zemljišta na drugom mestu, gde god BiH to bude želela. Granica na Drini ide sredinom rečnog korita, a prema nekim nezvaničnim informacijama, Beograd je predlagao da se ona pomeri na levu obalu reke tako da se ove dve elektrane u potpunosti nađu na teritoriji Srbije jer nije logično da jedan deo elektrane bude u jednoj, a drugi u drugoj državi. Tako se, recimo, sada generatori elektrane „Bajna Bašta” nalaze na teritoriji BiH, a ostatak elektrane u Srbiji. Beograd, nezvanično, nudi BiH odgovarajuću vodenu površinu Drine koja pripada Srbiji.

Dogovor sa Sarajevom možda će i biti najteži kada je reč o ovim elektranama jer pojedini tamošnji zvaničnici, ali i deo javnosti, stalno postavljaju pitanje navodnog duga Srbije zbog potapanja zemljišta i korišćenja hidropotencijala koji su na teritoriji BiH. Iz Državne komisije za granice BiH poručuju da su sva pitanja oko razgraničenja jednako važna, ali da, ipak, pitanje granice na koritu Drine ima posebnu težinu zbog hidrocentrala koje koriste kopnene i vodene resurse i BiH i Srbije, „a korist od njih trenutno ima samo Srbija”.

Vučić je pre nekoliko dana demantovao priče po kojima Srbija, navodno, duguje 3,4 milijarde dinara za potopljeno zemljište i tražio da se pokaže papir kojim se to dokumentuje. Odgovarajući, posle susreta sa Predsedništvom BiH, na pitanje novinara iz Sarajeva da li se razgovaralo o isplati duga, predsednik Srbije je uzvratio kontrapitanjem: „Je l’ imate vi neki papir da to potkrepite?”

„Slušam priče, prvo o izlivanju naše vode, koliko treba da se plati Rogatici, Srebrenici, Bratuncu, Višegradu, Zvorniku... I onda mi kažemo da nema problema, daćemo vam para, pa razgovaram sa članovima Predsedništva, kažemo daćemo, učinićemo. I to ne zato što imate bilo pravni osnov da to tražite – ako ga imate, tražite na sudu, pa ćete da vidite da nemate pravni osnov. To su prazne priče za novine”, rekao je Vučić i dodao da je Srbija spremna da pomogne, ali da je besmisleno govoriti o šteti od plavljena koja iznosi 30 miliona evra u ovim opštinama jer ne vidi šta je tu štetu tolikom pričinilo.

Beograd, takođe, predlaže razmenu teritorija kod Priboja i Ruda i to „metar za metar”. Reč je o četiri kvadratna kilometra na teritoriji BiH, selima Međurečje i Sastavci, koja su sa svih strana okružena Srbijom zbog čega je njihova komunikacija sa BiH izuzetno otežana. Jedna od spornih tačaka koja je, kako je Vučić rekao, važna za Srbiju, jeste i mala teritorija na pruzi Beograd–Bar, između sela Jablanica u opštini Čajetina (Srbija) i Štrpci u opštini Rudo (BiH). Pruga u dužini od 12 kilometara izlazi sa teritorije Srbije i prolazi kroz BiH. Predlog Beograda je da granica ide duž pruge, a da se BiH ponudi ista površina u kvadratnim metrima.

Bez obzira na to o koliko malim površinama je reč, razmena teritorija sa BiH bi mogla da bude veliki problem jer, kako je za Al Džaziru rekao Esad Kučuković, zamenik predsedavajućeg Državne komisije za granicu BiH, takvu razmenu ne poznaju zakoni te države. „Takve zahteve jedino može razmatrati Veće ministara BiH, a oni se zatim odobravaju zaključenjem posebnog međunarodnog sporazuma koji podleže ratifikaciji od strane Parlamentarne skupštine BiH i odobrenju od strane Predsedništva BiH. Ukupna površina BiH koju traži Srbija iznosi 40–45 kvadratnih kilometara”, objasnio je Kučuković.

Iz Sarajeva poručuju i da nema razgovora o razmeni teritorije dok se prethodno s Beogradom ne verifikuje već poznata granica, i to potpisivanjem međunarodnog ugovora. To je odluka Veća ministara, kažu u BiH, pa se zato najave Igora Crnadka da će dogovor o razgraničenju biti uskoro postignut u Sarajevu tumače kao njegov lični stav. I u Beogradu nezvanično potvrđuju da je Sarajevo nudilo da se overi dogovor za 97 odsto granice. Stav je, međutim, da se prethodno reše sporovi pa tek onda potpisuje sporazum. Predsednik Vučić je prilikom nedavne posete Dragana Čovića podsetio da su usaglašena 373 kilometra međudržavne granice.

Razmena teritorija kao način uređenja državne granice čest je slučaj. Prošle godine su to uradile Holandija i Belgija, a pre pet godina Indija i Bangladeš.

Još više problema nego sa BiH, Srbija bi mogla da ima oko granice sa Hrvatskom jer, za razliku od BiH gde nije sporno šta trenutno pripada Srbiji, a šta BiH, Beograd i Zagreb se spore oko vlasništva na pojedinim delovima teritorije. Sporno područje proteže se od granice sa Mađarskom do Bačke Palanke. Najviše teritorije oko koje dve države ne mogu da se saglase pripada opštinama Sombor, Apatin i Bačka Palanka. Međutim, najspornija je, ipak, Šarengradska ada, ostrvo na Dunavu, formirano 1909. godine veličine 900 hektara. Za Srbiju je nesporna prirodna granica koja ide sredinom rečnog, to jest sredinom plovnog puta jer se tako crtaju granice na rekama dok se Hrvati pozivaju na zemljišne knjige. Stav Zagreba je da je Beograd praktično okupirao Šarengradsku adu. Međutim, kako je nedavno za „Politiku” objasnio izvor iz diplomatskih krugova, problem s argumentom Zagreba je što se oni pozivaju na zemljišne knjige iz vremena Austrougarske. Istovremeno, na drugim delovima međudržavne granice priznaju zaključke Badinterove komisije, koja je granice među bivšim jugoslovenskim republikama proglasila državnim granicama.

Beograd i Zagreb se oko državne granice na Dunavu spore punih deceniju i po, od 2002. godine. Spor sa Hrvatskom bi mogao da se reši na Arbitražnom sudu u Hagu, ukoliko se dve zemlje slože. Međutim, pitanje je da li bi to bilo u interesu Srbije, pošto je taj sud doneo odluku da veći deo područja u Piranskom zalivu, oko koga su se sporili Ljubljana i Zagreb, pripadne Sloveniji, jer je to utemeljeno na katastarskim granicama, a Hrvatska traži upravo razgraničenje po katastarskim knjigama.