Burme na nagovor ćerke

Posle osamnaest godina provedenih zajedno, od čega poslednjih četrnaest u Hilerodu, u Danskoj, Ljubiša Mihajlović (1958) i Živka Boldić (1964) odlučili su da svojoj vezi dodaju zakonski paragraf.

Iza sebe već imaju brakove i troje dece, a pre deset godina dobili su kćerku Mariju. Ljubiša je rodom iz Brze Palanke, posle završene tehničke škole zaposlio se u hidroelektrani „Đerdap”. U Kladovu je upoznao Živku koja je, posle završene srednje ekonomske škole, platu počela da zarađuje u Brodogradilištu.

Od se tada u njihovom životu mnogo toga promenilo.

– U međuvremenu mi je propao prvi brak iz koga imam dva sina. Zvanično smo se upoznali u autobusu za Tursku, 1990. godine i odmah sam znao da je ona osoba mog života. Prvo smo živeli u Negotinu, a onda smo odlučili da 1994. godine odemo u Dansku i otpočnemo neki bolji život, od koga nije bilo ni traga prve tri godine. U početku smo mnogo radili i mučili se. Zaposlio sam se u firmi za čišćenje kancelarija, gde je radila i Živka. Provodili smo na poslu 18 sati dnevno. Bilo je teško. Naporno. Bile su to godine borbe za opstanak – govori Ljubiša.

Iako su mogli da se venčaju bilo gde, Ljubiši je oduvek bila želja da svojoj dugogodišnjoj izabranici burmu na prst stavi baš u domovini.

– Posle teškog perioda, sve je krenulo svojim putem. Rekao sam: „Kad Danci veruju u mene, moram i ja da verujem u sebe”. Koracima od sedam milja krenuli smo ka boljem životu. Imali smo smelosti da najpre kupimo stan, a danas živimo u porodičnoj kući. Već deset godina smo vlasnici jedne male firme, dobro zarađujemo i kvalitetno živimo. Međutim, naše dete nas je skoro pitalo kada ćemo da se venčamo – priča Ljubiša.

Prvih deset godina života u inostranstvu ovo dvoje ljudi nisu imali vremena za dodatne aktivnosti, jer, kako kažu, „imali su samo pasoš i prazan novčanik”.

– Kolektivno venčanje u Beogradu, na koje smo se nas dvoje odlučili, jedan je od načina da pokažemo kako se voli domovina. Svojim poznanicima u inostranstvu hteli smo da stavimo do znanja da se u Srbiji ne dešavaju samo ratovi, nesreće i politički zemljotresi, već i lepe stvari – kaže jedan od budućih mladenaca koji će 4. maja stajati u svečanom špaliru ispred Starog dvora u Beogradu.