Mica ubica još nije mrtva

Teško da postoji čovek koji se ne grozi odlaska do šaltera da bi obavio neophodan administrativni posao. Pričao o Mici ubici, šalterskoj službenici, sa burekom i jogurtom ispred sebe, ušla je u anale. FTSJP (fali ti samo jedan papir) je skraćenica, koja je kidala nerve mnogima i sa kojom su se svi zavitlavali. Ali, izgleda da to vreme bespovratno odlazi u istoriju. Četvrta industrijska ili digitalna revolucija, u kojoj učestvuje i naše Ministarstvo za lokalnu upravu i samoupravu potiskuje prvo papir, pa pečat... Umreženje raznih državnih službi, istorijsko je skraćenje puta od šaltera do šaltera i perfidno „elektronsko ubijanje Mice ubice”. Bez obzira na ove elemente duhovitosti reč je o krajnje ozbiljnom državnom poslu o kojem smo razgovarali sa Bojanom Stevićem, državnim sekretarom u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Ako prihvatimo ove duhovite elemente moramo reći da Mica ubica još nije mrtva.

To je proces.

 

Zapravo digitalizacija nam omogućava da stvorimo uslužnu javnu upravu okrenutu ka potrebama građana i privrede. Nove tehnologije tu pomažu i olakšavaju život građanima, ali ga olakšavaju i samim službenicima, bili oni u institucijama republike ili po opštinama. Firme se danas otvaraju za 24 sata, građevinske dozvole se neuporedivo brže izdaju, moguće je koristiti elektronski potpis u transakcijama, elektronski pečat, a pripremljen je i nacrt zakona o elektronskoj upravi, koji će papir prepustiti arhivama, kaže za „Politiku” Bojan Stević.

Digitalizacija je omogućila razmenu podataka između različitih institucija i službi. To je to famozno „obilaženje šaltera”, navodi Stević. Već sada u više od 90 gradova i opština omogućen je pristup matičnim knjigama, a taj posao se privodi kraju. Obični građani, ako nisu pravnici, teško razumeju da će puna primena Zakona o upravnom postupku doneti njima uštedu veću od 6.000.000 sati koje su provodili pred šalterima, u novcu to iznosi 245.000.000 dinara godišnje.

Dakle promenjen je sistem u kojem su građani morali da troše vreme i novac obilazeći institucije da bi dobili raznorazne izvode i potvrde. Sada je svaki službenik u obavezi da potrebne podatke iz službenih evidencija razmenjuje sa drugim državnim organima, objašnjava Stević.

Napominjemo da sve ovo deluje dobro u urbanim, bogatijim delovima Srbije gde porodilje izvod iz knjiga rođenih dobijaju za pet minuta telefonom još dok su u porodilištu, ali kako je to u najsiromašnijim krajevima ?

Državni sekretar tvrdi da nema otpora u lokalnim samoupravama, ima neznanja, grešaka... Gradovi i opštine su svesne šta im donose reforme, ali sa druge strane državi je jasno da je nosilac i ovih digitalnih promena čovek. Zato je u toku osnivanje nacionalne akademije za stručno usavršavanje zaposlenih na svim nivoima. Značaj ove akademije prepoznali su i u Republici Srpskoj, pa će i njihovi službenici imati mogućnost obučavanja.

Srbiju je zadesila nesreća, opominje Stević, da su joj izumrli industrijski centri. To su na svojoj koži osetili građani, ali i opštine. Zato su svi, počevši od najvišeg nivoa, predsednika države uključeni u to da se dovedu veliki investitori, ali i stimulišu lokalna preduzeća. Država pomaže izgradnjom infrastrukture, ali tu je izuzetno bitna i uloga lokalnih vlasti, njihova predusretljivost, efikasnost, kvalitet radne snage...

Ekonomski razvoj nije samo zakonska obaveza lokalnih samouprava, već i stvarna životna obaveza. Svaka novootvorena firma, ali i svaki stečaj direktno utiču na standard građana ali i na prihode opština, kao što na to utiče i širi obuhvat porezom, kaže Bojan Stević.

Ovo ministarstvo, kao organ države sa svoje strane je još jedan pomak napravilo novim Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Novina je da sada inspekcije u svemu kontrolišu i neregistrovane firme, što ranije, iako je paradoksalno, nije bio slučaj. Druga izmena je savetodavna funkcija inspektora. Sve je to doprinelo da borba protiv sive ekonomije postane znatno efikasnija. Inspektorat za rad je u prvih sedam meseci ove godine zatekao čak 13.716 radnika na crno. Posle toga je čak 12.861 osoba dobila radnu knjižicu. Procenat zasnivanja radnog odnosa je bio čak 94 odsto.

Od avgusta 2015. godine obavljeno je više od 8.000 nadzora nad neregistrovanim privrednim subjektima. To su automehaničari po neprijavljenim garažama, butici po stanovima... polovina je posle ovih nadzora legalizovala posao i otvorila radnje, preduzeća. Zato će, napominje Stević, država pomagati unapređenje rada inspekcije i kadrovski i materijalno. Ali, nije cilj da se ljudi plaše inspektora, već da pravila moraju da važe za sve i da svi imaju istu obavezu da plaćaju porez, da svaka kontrola ima veze sa bezbednošću proizvoda i usluga na tržištu.