Мица убица још није мртва

Тешко да постоји човек који се не грози одласка до шалтера да би обавио неопходан административни посао. Причао о Мици убици, шалтерској службеници, са буреком и јогуртом испред себе, ушла је у анале. ФТСЈП (фали ти само један папир) је скраћеница, која је кидала нерве многима и са којом су се сви завитлавали. Али, изгледа да то време бесповратно одлази у историју. Четврта индустријска или дигитална револуција, у којој учествује и наше Министарство за локалну управу и самоуправу потискује прво папир, па печат... Умрежење разних државних служби, историјско је скраћење пута од шалтера до шалтера и перфидно „електронско убијање Мице убице”. Без обзира на ове елементе духовитости реч је о крајње озбиљном државном послу о којем смо разговарали са Бојаном Стевићем, државним секретаром у Министарству државне управе и локалне самоуправе.

Ако прихватимо ове духовите елементе морамо рећи да Мица убица још није мртва.

То је процес.

 

Заправо дигитализација нам омогућава да створимо услужну јавну управу окренуту ка потребама грађана и привреде. Нове технологије ту помажу и олакшавају живот грађанима, али га олакшавају и самим службеницима, били они у институцијама републике или по општинама. Фирме се данас отварају за 24 сата, грађевинске дозволе се неупоредиво брже издају, могуће је користити електронски потпис у трансакцијама, електронски печат, а припремљен је и нацрт закона о електронској управи, који ће папир препустити архивама, каже за „Политику” Бојан Стевић.

Дигитализација је омогућила размену података између различитих институција и служби. То је то фамозно „обилажење шалтера”, наводи Стевић. Већ сада у више од 90 градова и општина омогућен је приступ матичним књигама, а тај посао се приводи крају. Обични грађани, ако нису правници, тешко разумеју да ће пуна примена Закона о управном поступку донети њима уштеду већу од 6.000.000 сати које су проводили пред шалтерима, у новцу то износи 245.000.000 динара годишње.

Дакле промењен је систем у којем су грађани морали да троше време и новац обилазећи институције да би добили разноразне изводе и потврде. Сада је сваки службеник у обавези да потребне податке из службених евиденција размењује са другим државним органима, објашњава Стевић.

Напомињемо да све ово делује добро у урбаним, богатијим деловима Србије где породиље извод из књига рођених добијају за пет минута телефоном још док су у породилишту, али како је то у најсиромашнијим крајевима ?

Државни секретар тврди да нема отпора у локалним самоуправама, има незнања, грешака... Градови и општине су свесне шта им доносе реформе, али са друге стране држави је јасно да је носилац и ових дигиталних промена човек. Зато је у току оснивање националне академије за стручно усавршавање запослених на свим нивоима. Значај ове академије препознали су и у Републици Српској, па ће и њихови службеници имати могућност обучавања.

Србију је задесила несрећа, опомиње Стевић, да су јој изумрли индустријски центри. То су на својој кожи осетили грађани, али и општине. Зато су сви, почевши од највишег нивоа, председника државе укључени у то да се доведу велики инвеститори, али и стимулишу локална предузећа. Држава помаже изградњом инфраструктуре, али ту је изузетно битна и улога локалних власти, њихова предусретљивост, ефикасност, квалитет радне снаге...

Економски развој није само законска обавеза локалних самоуправа, већ и стварна животна обавеза. Свака новоотворена фирма, али и сваки стечај директно утичу на стандард грађана али и на приходе општина, као што на то утиче и шири обухват порезом, каже Бојан Стевић.

Ово министарство, као орган државе са своје стране је још један помак направило новим Законом о инспекцијском надзору. Новина је да сада инспекције у свему контролишу и нерегистроване фирме, што раније, иако је парадоксално, није био случај. Друга измена је саветодавна функција инспектора. Све је то допринело да борба против сиве економије постане знатно ефикаснија. Инспекторат за рад је у првих седам месеци ове године затекао чак 13.716 радника на црно. После тога је чак 12.861 особа добила радну књижицу. Проценат заснивања радног односа је био чак 94 одсто.

Од августа 2015. године обављено је више од 8.000 надзора над нерегистрованим привредним субјектима. То су аутомеханичари по непријављеним гаражама, бутици по становима... половина је после ових надзора легализовала посао и отворила радње, предузећа. Зато ће, напомиње Стевић, држава помагати унапређење рада инспекције и кадровски и материјално. Али, није циљ да се људи плаше инспектора, већ да правила морају да важе за све и да сви имају исту обавезу да плаћају порез, да свака контрола има везе са безбедношћу производа и услуга на тржишту.