Doktorat popravlja biografiju

 – Kada je o ponudi reč, trebalo bi pomenuti nekoliko paralelnih procesa. Pre svega, svuda se širi mreža obrazovnih institucija, kao posledica društveno-ekonomskih promena koje uslovljavaju potrebu za velikim brojem pojedinaca sa visokim obrazovanjem. Tako je u nekim zemljama on porastao na trećinu radno aktivnog stanovništva, ili se približava toj veličini. Doduše, i u Srbiji je primetan nagli rast broja univerzitetski obrazovanih stanovnika, ali smo još daleko od pomenute trećine – dodaje naš sagovornik.

Ovaj profesor beogradskog Filozofskog fakulteta kaže da širenje mreže dodiplomskih i poslediplomskih studija neizbežno prati i opadanje kriterijuma za sticanje diploma.

– Za sticanje doktorske titule danas je neophodno uložiti mnogo manje truda, znanja i kreativnosti nego što je ranije bio slučaj, pa su i titule postale lakše dostupne. Najzad, i univerziteti imaju snažan materijalni interes da školuju veći broj studenata, jer tako stiču veće prihode, bilo od polaznika, bilo od države koja ih finansira prema broju upisanih studenata. Najzad, i tzv. bolonjski proces, prema kojem je uvedeno dvogodišnje doktorsko studiranje, kao kontinuitet dodiplomskog i master studija, formalno je olakšao sticanje doktorske diplome, tako što je pisanje doktorske teze sveo na školski zadatak, umesto ranijeg insistiranja na novom naučnom doprinosu kao rezultatu rada na tezi. Kada je o Srbiji reč, treba dodati i činjenicu da se tokom poslednjih godina pojavio veliki broj novih, privatnih univerziteta, kod kojih su dve pomenute pojave još naglašenije: ekonomski interes za regrutovanje platežno sposobnih studenata na svim nivoima studija, kao i opadanje kriterijuma za sticanje diploma da bi se privukao veći broj studenata – ocenjuje sociolog.

Kad je o „potražnji” reč, Lazić naglašava da se, osim društvene potrebe za višim nivoima znanja većeg broja stanovnika, događa i promena u vezi sa prestižom zanimanja. Naime, dok je univerzitetsko obrazovanje bilo privilegija četiri-pet odsto stanovnika, ono je moglo da pruži osnovu za društveni ugled onih koji ga poseduju. Ali kako je rastao broj onih s diplomom, tako je tek viši poslediplomski nivo obrazovanja mogao da donese poseban status.

– Tako vidimo da sve veći broj pojedinaca na elitnim političkim ili ekonomskim položajima, u svetu i kod nas, takođe stiče doktorate. Drugim rečima, titula doktora više ne podrazumeva bavljenje naučnim radom, već je postala u znatnoj meri oznaka društvenog statusa – smatra ovaj stručnjak.

– Kad je o Srbiji reč, treba dodati i činjenicu da mnogobrojni pojedinci koji su završili dodiplomske studije ne mogu da nađu posao i nastoje da povećaju svoje formalno obrazovanje na doktorskim studijama ne bi li tako povećali šanse za zaposlenje. Opadanje kriterijuma za sticanje doktorske diplome učinilo je ovu strategiju dostupnom skoro svima, a ne samo pojedincima s talentom za naučni rad – konstatuje profesor Lazić.

I Šćepan Miljanić, generalni sekretar Komisije za akreditaciju, kaže da ima utisak da kod nas nastoje da doktoriraju i ljudi kojima doktorat uopšte ne treba, kao što je slučaj s političarima: – Mene to čudi, jer kad su već političari, šta će im doktorska diploma, oni karijeru grade na drugi način.

Miljanić smatra da su doktorske studije sada uglavnom opterećene velikim brojem ispita pre samog doktorskog rada, dok je doktorat maltene zamena za nekadašnje magistarske radove. Veliki univerziteti, na primer Berkli, imaju doktorske studije koje traju pet godina, a doktorat je naučni rad u pravom smislu reči.

Podsećamo profesora Miljanića i na to da neki kod nas doktoriraju na fakultetima koji nemaju akreditaciju, a on navodi da bi visokoškolske ustanove morale da poseduju akreditaciju NIO, kao naučno-istraživačke organizacije. Da bi fakultet akreditovao doktorske studije, mora da ima važeću akreditaciju NIO, koju izdaje Ministarstvo prosvete i nauke. Bez toga, doktorske studije se ne mogu akreditovati, jer one podrazumevaju naučni-istraživački rad. Ako fakultet nema sertifikat NIO, a ima doktorske studije, onda je to nezakonito i takvi doktorati objektivno nisu doktorati, komentariše dr Miljanić.