Većina građana bez ušteđevine

Među ispitanicima žene su bile brojnije (59 odsto). Prosečna starost je 74 godine. Udeo starijih od 85 godina je osam odsto, a više od polovine je doseljeno u grad pre penzionisanja. Istraživanje je pokazalo da većina starijih ispitanika živi u staračkim domaćinstvima (61 odsto). Od toga je trećina samačka, dok su četvrtina bračni parovi stariji od 65.

– Najveći broj starijih ocenjuje svoje zdravlje kao „ni dobro ni  loše”, dok većina njih (76 odsto) ima neku bolest već duže vreme. U ovoj godini bolovalo je dve trećine starijih – poručio je Gradimir Zajić, sociolog i glavni istraživač, i podsetio da je među ispitanicima 92 odsto ima lične prihode, dok svaki deseti ima one ispod linije siromaštva.  

Kada je reč o zadovoljenju materijalnih potreba, 18 odsto ispitanika je kazalo da nema dobru ishranu, 39 procenta nema za kupovinu nove odeće i obuće, 64 odsto nema za izlazak u provod bar jednom mesečno, dok polovina ne može da odlazi u goste u neki drugi grad, a 59 odsto nemaju ušteđevinu kojom mogu da pokriju iznenadni trošak od 10.000 dinara.

– Gotovo polovina anketiranih teško živi, a veoma lako samo dva odsto njih. U životu im najviše nedostaje novac. Ipak, većina ih se izjašnjava da živi „ni dobro, ni loše”, a samo loše živi šest odsto ispitanih – nabraja Zajić.  

Istraživanje je pokazalo da je trećina starijih u ovoj godini imala potrebu za negom u svom domu, dok svaki deseti koristi usluge „pomoći u kući”. Institucionalne usluge gerontodomaćice koristi šest odsto, a neformalne plaća tri procenta.

– Pomoć volontera ima samo tri procenta starijih u gradu. Jedna petina je imala potrebu za negom, ali je nije koristila. Četvrtini je bio potreban lekar, a nije ga posetio, dok je nešto manje od četvrtine na listi čekanja za specijalistički pregled, operaciju ili uslugu socijalne zaštite – podseća Zajić.

Većina anketiranih (80 odsto) smatra da se prema njima, kao starijoj osobi, odnose sa poštovanjem, dok svaki dvadeseti smatra da ga uopšte ne poštuju. Ispitanici su nezadovoljni odnosom prema starijima, prvenstveno u opštinskim službama (21 procenat) i zdravstvenim ustanovama (19 odsto).

Kada je reč o diskriminaciji, polovina anketiranih tvrdi da nikada nije bila izložena tome. U odeljku koji se odnosi na prilagođenost prostora i transporta, većina je odgovorila da ima stan koji odgovara njihovim potrebama, ali i da je javni  prostor u okruženju prilagođen pešacima.

– Samo četvrtina smatra da su javni prostor i objekti pristupačni svim ljudima, a petina starijih da je javni prevoz dostupan svim ljudima – naveo je Zajić.  

Sedam odsto ispitanika doživljava neprijatnosti u porodici i domaćinstvu, dok se većina oseća sigurno i bezbedno u svom gradu. Svaki deseti je neopterećen strahom od nasilja.