Dama koja je Beograd prevela od čaršije do metropole

Ja lično poslove ne vodim, imam druge ljude da se o tome staraju, ali kažu da je i domaćim i svetskim trgovcima toliko stalo da ovde imaju lokale da ih uzimaju i kad su zbog njih na trošku. Gospodin Miodrag Gazibara, konsultant za nekretnine, rekao mi je da im se i taj gubitak, kad svedu račune, isplati pošto im je pozicioniranje na ovom mestu najbolja reklama: tu će ih svi videti i upamtiti, pa im posao krene i u drugim radnjama koje imaju. Neki daju hiljade evra na marketing, rasipaju na televizijske reklame i bilborde. Drugi plate zakup za lokale kod mene i, mada to nije ni najmanje jeftino, prođu još bolje.

Priznajem, uostalom, da sam zbog opšte krize i ja pristala na izvesno smanjenje kirija. Ranije su one dosezale i više od 100 evra po kvadratu, sada zakupci prosečno daju od 50 do 80 evra. Mada, i to zavisi gde su se tačno smestili. Gospodin Nikola Đogatović, iz konsultantske kuće „Kolijers”, inače fin čovek iako ne razumem sasvim zašto smatra da je „Ušće” bolja lokacija za trgovinu samo zbog regulisanog parkinga i temperature koja ne zavisi od godišnjeg doba, predočio mi je podatke: jedan vlasnik lokala od 20 kvadrata traži mesečno 5.000 evra zato što se ispred može postaviti bašta. Pojedini su spremni da, samo da bi otvorili biznis, zakup delom plaćaju i procentom od prodaje.

Uprkos ceni, globalne kompanije počele su da kupuju, a ne samo iznajmljuju prostor za svoju marku. „Bekova” robna kuća otišla je u ruke turskog „Vajkikija”, a obaveštena sam da će tu zgradu preurediti u bazu kompanije koja planira da osvoji mnogo veći deo Evrope. Od pre tri meseca kod mene je najzad stigao još jedan tržni centar za koji sam, koliko su ga gradili, mislila da ga nikad neću dočekati. Gospodin Vladimir Vučković, menadžer odnosa sa zakupcima u TC „Rajićeva”, kaže mi da Tomi Hilfiger i Kelvin Klajn ni po koju cenu nisu hteli da ispuste poziciju u objektu koji su njihovi predstavnici pohvalili da je najmoderniji šoping centar u Evropi. Sada im je popunjeno 85 lokala, a imaju 15.300 kvadrata.

Čaršija je, ne tako davno, brujala o tome kako se za mene otimaju novokomponovani bogataši Miroslav Mišković i Petar Matić, pa da je jedan preuzeo moju levu, a drugi desnu stranu. Njih dvojica su na drugim mestima podigli tržne centre i kasnije ih prodali, ali su meni ostali verni.

Od svih ljudi, međutim, najviše pamtim gospodina Emilijana Josimovića. Uz sav pedigre koji sam stekla rođenjem, on ima velike zasluge za moje stasavanje. A i on je zahvaljujući meni stekao slavu prvog srpskog urbaniste.

Po njegovom sam planu povezala Terazije sa Kalemegdanskim parkom i Beogradskom tvrđavom i počela da izrastam u moderan produžetak stare čaršije. To se podudarilo sa usponom srpske građanske klase. Ovde su kuće imali svi oni koji su u Beogradu tada nešto značili. Među njima su Marko Stojanović, Nikola Spasić, porodice Kumanudi, Krsmanović... Njihove raskošne građevine bile su prve palate srpskog Beograda, podizane prema projektima najistaknutijih arhitekata i neimara: Milana Antonovića, Aleksandra Bugarskog, Konstantina Jovanovića...

Još tada sam postala trgovački centar, sasvim zasluženo jer ovde više nije bilo blata kao u drugim ulicama nego je postavljena kaldrma. Stigao je savremeniji vodovod i električno osvetljenje. Prve kandelabre dobila sam čim je struja uvedena u Beogradu 1892. godine. U 20. veku primila sam najvišu naučnu ustanovu, Srpsku akademiju nauka i umetnosti, za kojom je u komšiluk stigao i Filozofski fakultet.

Ako se nekada išlo u Trst u kupovinu, kasnije, osamdesetih godina prošlog veka, bilo je dovoljno doći do mene, u komisione sa robom iz tog grada. Možete ovu staru damu optužiti da je podlegla sentimentalnosti, ali mi je najdraže bilo što su mi hrlila deca zbog čuvenog sladoleda „Kvarner”.

Ono na šta sam i danas najponosnija jeste to što sam neka vrsta muzeja. Prigovaraju mi da se moje fasade slabo održavaju i da danas otmenije izgledaju one na Kosančićevom vencu i u Savamali. Ali, to nije moja krivica. I još nešto. Od 1979. godine sam prostorna kulturno-istorijska celina od izuzetnog značaja.

Ovo je ispovest ulice. Ne bilo koje. Najpoznatije srpske.