Prvi put apsolutni trijumf žena

U grčko-rimskom stilu naši rvači su zablistali. Viktor Nemeš je u Budimpešti postao svetski prvak (do 75 kg). U finalu je bio bolji od šestostrukog svetskog prvaka Bugarina Dobreva, a pre toga i od prvaka Azije i Evrope. 

Najbolji sportista u izboru „Politike” za 2016. olimpijski pobednik Davor Štefanek, žarko je želeo da svoju nisku dragulja kompletira evropskim zlatom (bio je svetski prvak u Taškentu 2014). Na žalost, na šampionatu u Novom Sadu, ono mu je izmaklo, a u ovakvoj konkurenciji srebrna medalja (do 66 kg) s evropskog prvenstva nije bila dovoljna ni da se uđe u uži izbor na našoj listi. Ono što u 2017. nije uspeo Štefanek ostvario je Kristijan Fris – postao je evropski šampion (do 59 kg). 

Džudisti su, takođe, zadivili. I oni su nam podarili svetskog prvaka. To je Nemanja Majdov, najbolji na Svetskom prvenstvu u Parizu do 90 kg. Neobično je da u toj istoj kategoriji naš džudo ima i evropskog prvaka! Tu titulu je u Varšavi osvojio Aleksandar Kukolj, koji je bio nadomak kolajne i na Svetskom prvenstvu u Mađarskoj.

Pored tolikog zlata u pojedinačnim sportovima za naše asove iz ekipnih nije se našlo mesto na pobedničkom postolju (među prva tri), pa ni najbolja odbojkašica na svetu Tijana Bošković, koja je briljirala na Evropskom prvenstvu u Azerbejdžanu. Ili Bogdan Bogdanović, koji je nosio našu desetkovanu selekciju do srebra na Evropskom šampionatu. Isto tako i Andrija Prlainović, koji je u 2017. s reprezentacijom bio u Budimpešti treći na svetu, a sa Solnokom (Mađarska) osvojio Ligu šampiona.

I u pojedinačnoj konkurenciji neki briljantni rezultati su se našli u, uslovno rečeno, senci. Zorana Arunović je u Mariboru postala evropska šampionka u gađanju iz pištolja postavivši svetski rekord (246,9 krugova)! 

Po onome što se dogodilo na Svetskom prvenstvu u Londonu Ivana Španović je personifikacija za žrtvu nepravde u sportu. Ostala je bez medalje, jer su sudije po svome tumačile ono što ni za koga drugog nije sporno – šta se podrazumeva pod sportskom opremom!? Za utehu iz 2017. ima zlato sa Evropskog prvenstva u dvorani u Beogradu.

Za razliku od pojedinaca, gde su do poslednjeg glasa bila čak četiri kandidata za pobednika, u ekipnoj konkurenciji su odbojkašice „kolo pre kraja” obezbedile prvo mesto. One su na Evropskom prvenstvu zaista očitale lekciju svim suparnicama.

Košarkaši, olimpijski vicešampioni, otišli su na Evropsko prvenstvo, kako se smatralo, u oslabljenom sastavu, ali su, bez obzira na to načinili podvig. I iz Istanbula su se vratili sa srebrom.

Vaterpolisti su minulih godina osvajali prvo mesto, gde god bi se pojavili. I 2017. je tako počela – u Ruzi, u Podmoskovlju, opet su trijumfovali u Svetskoj ligi. Na žalost, zlatni niz je prekinut na Svetskom prvenstvu u Budimpešti – zbog nešto, što se kaže, slabijeg dana u polufinalu, izgubili su priliku da ostanu na prestolu.

I odbojkaši su skupo platili zbog jednog meča. Izgubili su u polufinalu i na kraju osvojili bronzu. Ali, za razliku od vaterpolista, za njih je to uspon (nisu se kvalifikovali na Olimpijske igre 2016, na Evropskom prvenstvu 2015. nisu prošli dalje od grupe, i sa Svetskog šampionata 2014. su se vratili prerano...)

Strelci su, takođe, najavili povratak na stare grane. Muškarci su u gađanju iz malokalibarskog pištolja osvojili prvo mesto na Evropskom prvenstvu u Azerbejdžanu, a žene su u Mariboru bile najbolje u gađanju iz vazdušnog pištolja.

Vrlo visoko je ocenjen učinak kajakaša Milenka Zorića i Marka Tomićevića. A kako i ne bi kada su u 2017. bili svetski prvaci i evropski vicešampioni! Najpre su, na šampionatu našeg kontinenta u Plovdivu bili drugi u dvosedu na 1.000 m, a potom su u Račicama (Češka) bili još bolji i osvojili zlato na Svetskom prvenstvu! S obzirom da su na Olimpijskim igrama 2016. u Riju bili drugi obezbedili su sebi mesto među našim nezaboravnim asovima. A to nije lako ni u kajaku, jer su u 2017. medalje (treći na svetu) osvojili i dvosed na 200 m (Marko Novaković i Nebojša Grujić) i Milica Starović, takođe na 200 m, a u Bugarskoj su evropski vicešampioni postali u dvosedu na 500 m Dejan Pajić i Ervin Holper, dok je Marko Dragosavljević bio na 200 m.

Za razliku od minulih godina u 2017. su u fudbaleri osvetlali obraz. Reprezentacija je plasirala na Svetsko prvenstvo (posle jednog propuštenog šampionata sveta i dva evropska), a Crvena zvezda i Partizan će, kako se kaže, prezimiti u Evropi (probili se u šesnaestinu finala Lige Evrope). Učinak tima koji predstavlja našu državu je bolje vrednovan, dok su „večiti rivali” rame uz rame. Partizan se našao da desetom mestu, a Crvena zvezda na 11, s jednim poenom manje, mada je kraj godine dočekala verovatno u boljem raspoloženju. Ali, „crno-beli” će se, ipak, s većim zadovoljstvom sećati 2017, jer su osvojili i prvenstvo i kup. Ipak, učinak na međunarodnoj sceni u 2018. poslužiće za novo vrednovanje, ne samo u fudbalu, nego i u ostalim sportovima.

NAJUSPEŠNIJI U 2017.

POJEDINCI

1. Milica Mandić (tekvondo)

2. Viktor Nemeš (rvanje)

3. Nemanja Majdov (džudo)

4. Tijana Bošković (odbojka)

5. Zorana Arunović (strealjaštvo)

6. Ivana Španović (atletika)

7. Vanja Stanković (tekvondo)

8. Aleksandar Kukolj (džudo)

9. Bogdan Bogdanović (košarka)

10. Kristijan Fris (rvanje)

EKIPE

1. Odbojkašice

2. Košarkaši

3. Tomićević, Zorić (kajak)

4. Vaterpolisti

5. Odbojkaši

6. Strelci (MK pištolj)

7. Fudbaleri

8. Strelci (ž) (vazd. pištolj)

9. Kuglaši

10. Partizan (fudbal)

SVI NAJBOLjI U IZBORU „POLITIKE”

POJEDINCI

1953. Perica Vlašić (veslanje)

1954. Dolinar, Harangozo (st. tenis)

1955. Bernard Vukas (fudbal)

1956. Franjo Mihalić (atletika)

1957. Božidar Komac (vazduhoplovstvo)

1958. Stanko Lorger (atletika)

1959. Duje Smoljanović (kuglanje)

1960. Radivoje Korać (košarka)

1961. Miroslav Cerar (gimnastika)

1962. Miroslav Cerar (gimnastika)

1963. Miroslav Cerar (gimnastika)

1964. Miroslav Cerar (gimnastika)

1965. Branislav Lončar (streljaštvo)

1966. Vera Nikolić (atletika)

1967. Ivo Daneu (košarka)

1968. Đurđa Bjedov (plivanje)

1969. Dragan Džajić (fudbal)

1970. Desanka Perović (streljaštvo)

1971. Vera Nikolić (atletika)

1972. Mate Parlov (boks)

1973. Marjan Beneš (boks)

1974. Mate Parlov (boks)

1975. Nenad Stekić (atletika)

1976. Matija Ljubek (kanu)

1977. Šaban Seidi (rvanje)

1978. Dražen Dalipagić (košarka)

1979. Miodrag Perunović (boks)

1980. Slobodan Kačar (boks)

1981. Borut Petrič (plivanje)

1982. Bojan Križaj (smučanje)

1983. Borut Petrič (plivanje)

1984. Šaban Trstena (rvanje)

1985. Ljubiša Simić (boks)

1986. Rok Petrovič (smučanje)

1987. Jasna Šekarić (streljaštvo)

1988. Jasna Šekarić (streljaštvo)

1989. Mateja Svet (smučanje)

1990. D. Topić (atl) i T. Kukoč (koš)

1991. Monika Seleš (tenis)

1992. Monika Seleš (tenis)

1993. bez proglašenja

1994. Jasna Šekarić (streljaštvo)

1995. Aleksandar Đorđević (košarka)

1996. Aleksandra Ivošev (streljaštvo)

1997. Nikola Grbić (odbojka)

1998. Dejan Bodiroga (košarka)

1999. Dejan Bodiroga (košarka)

2000. Vladimir Grbić (odbojka)

2001. Vladimir Vujasinović (vaterpolo)

2002. Dejan Bodiroga (košarka)

2003. Milorad Čavić (plivanje)

2004. Jasna Šekarić (streljaštvo)

2005. Danilo Ikodinović (vaterpolo)

2006. Olivera Jevtić (atletika)

2007. Novak Đoković (tenis)

2008. Milorad Čavić (plivanje)

2009. Milorad Čavić (plivanje)

2010. Zorana Arunović (streljaštvo)

2011. Novak Đoković (tenis)

2012. Milica Mandić (tekvondo)

2013. Emir Bekrić (atletika)

2014. Novak Đoković (tenis)

2015. Novak Đoković (tenis)

2016. Davor Štefanek (rvanje)

2017. Milica Mandić (tekvondo)

EKIPE

1964. Vaterpolisti

1965. Strelci 

1966. Košarkaši

1967. Košarkaši

1968. Vaterpolisti

1969. Košarkaši

1970. Košarkaši

1971. Košarkaši

1972. Rukometaši

1973. Košarkaši

1974. Rukometaši

1975. Košarkaši

1976. Kuglaši

1977. Košarkaši

1978. Košarkaši

1979. Alpinisti (Everest '79)

1980. Košarkaši

1981. Košarkaši

1982. Ljubek, Nišović

1983. Šurbek, Kalinić

1984. Ljubek, Nišović

1985. KK Cibona 

1986. Rukometaši

1987. Vaterpolisti

1988. Vaterpolisti

1989. Košarkaši

1990. Košarkaši

1991. FK Crvena zvezda 

1992. KK Partizan 

1993. bez proglašenja

1994. bez proglašenja

1995. Košarkaši 

1996. Košarkaši 

1997. Košarkaši 

1998. Košarkaši

1999. Odbojkaši

2000. Odbojkaši

2001. Vaterpolisti

2002. Košarkaši

2003. Vaterpolisti

2004. Vaterpolisti

2005. Vaterpolisti

2006. Vaterpolisti

2007. Odbojkašice

2008. Vaterpolisti

2009. Vaterpolisti

2010. Teniseri

2011. Odbojkašice

2012. Vaterpolisti

2013. Rukometašice

2014. Košarkaši

2015. Vaterpolisti

2016. Vaterpolisti

2017. Odbojkašice