Čuvari baštine srpskih predaka

Ja­sno je otu­da da po­du­hva­ti „Srp­skog bla­ga” ni slu­čaj­no ni­su ama­te­ri­zam, iako sva­ko od de­se­tak „te­re­na­ca”, ko­li­ko ih je u Udru­že­nju, obi­la­zak sve­ti­nja pod­re­đu­je svo­jim re­dov­nim po­slo­vi­ma. Da su pu­ki ho­bi­sti, naj­zad, ne bi se sa­mo s po­me­nu­tog pu­ta u Peć 2007. vra­ti­li s bli­zu 6.000 sni­ma­ka i vi­deo-za­pi­sa iz kom­plek­sa ta­mo­šnje pa­tri­jar­ši­je!

Ta­da je sa nji­ma pr­vi put kre­nu­la Gor­da­na Ke­lić, isto­ri­čar­ka umet­no­sti, tre­nut­no dok­to­rand Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du. Na­uč­no in­te­re­so­va­nje za na­ci­o­nal­nu sred­njo­ve­kov­nu umet­nost mo­ti­vi­sa­lo ju je da se pri­klju­či ovim ču­va­ri­ma pam­će­nja i do da­nas osta­ne u nji­ho­vom ti­mu.

„Tom pri­li­kom, u Pe­ći smo se­dam da­na fo­to­gra­fi­sa­li. Ni­smo iz­la­zi­li van ma­na­stir­skog kom­plek­sa. Nig­de se i ni­je mo­glo bez prat­nje. Fo­to­gra­fi­sa­nje smo po­či­nja­li oko osam uju­tru i če­sto smo za­vr­ša­va­li da­le­ko po­sle po­no­ći”, ob­ja­šnja­va ona.

U njen do­men spa­da i pla­ni­ra­nje te­ren­skih ak­tiv­no­sti „Srp­skog bla­ga”, u ko­jem ima i zva­nje pro­gram­skog di­rek­to­ra. 

Ka­ko ka­že, to je sa­mo for­mal­na funk­ci­ja jer je reč o ne­pro­fit­nom udru­že­nju. Ali, naj­vi­še vo­li da zgra­bi svoj „ka­no­n” i s ko­le­ga­ma se upu­ti na od­re­di­šte. To­me pret­ho­de du­go­traj­ne pri­pre­me – od upo­zna­va­nja s po­sto­je­ćom do­ku­men­ta­ci­jom o kul­tur­nom do­bru i nje­go­vom ar­hi­tek­tu­rom, pre­ko iz­bo­ra opre­me, do or­ga­ni­zo­va­nja pre­vo­za i sme­šta­ja.

„Sva­ki od­la­zak na te­ren je is­ku­stvo za se­be. Uvek se de­ša­va­ju pe­ri­pe­ti­je s vre­me­nom ili lju­di­ma jer ret­ko kad kre­ne­mo svi de­se­to­ro. Kad je reč o opre­mi, gle­da­mo da stal­no bu­de­mo u to­ku s teh­no­lo­gi­jom. Osim fo­to-apa­ra­ta i ka­me­ra, od­sko­ra ima­mo i dron, ko­jim smo na­či­ni­li snim­ke Stu­de­ni­ce iz va­zdu­ha. Po­se­du­je­mo i mon­ta­žnu pre­no­si­vu ske­lu vi­so­ku 16 me­ta­ra, kao i te­le­skop­sku če­lič­nu šip­ku na ko­ju se mon­ti­ra fo­to-apa­rat. Ta­ko se mo­gu usli­ka­ti naj­ne­do­stup­ni­ji de­lo­vi. Ta­ko­đe, na na­šem saj­tu smo uve­li i ode­ljak u ko­jem omo­gu­ća­va­mo po­se­ti­o­ci­ma vir­tu­el­nu tu­ru kroz po­je­di­ne ma­na­sti­re”, is­ti­če Gor­da­na Ke­lić.

Ra­zni su na­či­ni na ko­je ovi en­tu­zi­ja­sti idu na put: od ren­ta­ka­ra, pre­ko iz­najm­lji­va­nja ka­mi­o­na ako se no­si ske­la, do kom­bi pre­vo­za. Na te­re­nu, no­će u ma­na­stir­skim ko­na­ci­ma, pri­vat­nom sme­šta­ju ili ku­ća­ma me­šta­na.

„Do­ma­ći­ni nas do­če­ku­ju otvo­re­nog sr­ca i is­pru­že­ne ru­ke. Ni­ka­da ni­smo ima­li ni­ka­kvih pro­ble­ma, a u cr­kva­ma i ma­na­sti­ri­ma su nam iz­la­zi­li u su­sret čak i kad bi­smo ra­di­li do du­bo­ko u noć. Ve­li­ku po­dr­šku ima­mo od SPC. Sa­ra­đu­je­mo ta­ko­đe i s ko­le­ga­ma iz in­sti­tu­ci­ja za­šti­te kul­tur­nog na­sle­đa”, na­vo­di na­ša sa­go­vor­ni­ca. 

Ne­pri­jat­no­sti ni­je bi­lo, ali iza­zo­va ni­je manj­ka­lo. 

„U ma­njim hra­mo­vi­ma, sve­de­nost pro­sto­ra ote­ža­va fo­to­gra­fi­sa­nje. S dru­ge stra­ne, če­sto ko­ri­sti­mo i mer­de­vi­ne za ma­nje do­stup­na me­sta. Ta­ko se na sni­ma­nji­ma de­ša­va da sto­ji­mo na vi­so­kim mer­de­vi­na­ma na jed­noj no­zi ka­ko bi­smo do­pr­li do po­je­di­nih de­ta­lja. Če­sto nas stig­ne i umor, pa je je­dan ko­le­ga u De­ča­ni­ma za­dre­mao na ske­li usred fo­to­gra­fi­sa­nja”, s osme­hom pri­ča Gor­da­na Ke­lić.

U ar­hi­vu na saj­tu ne po­hra­nju­ju sve snim­ke ko­je do­ne­su, već sa­mo pro­bra­ne, ko­ji­ma su naj­za­do­volj­ni­ji. Se­lek­ci­ju i di­gi­ta­li­za­ci­ju olak­ša­va to što su po­je­di­ni čla­no­vi te­ren­ske eki­pe „Srp­skog bla­ga” po stru­ci pro­gra­me­ri i elek­tro­in­že­nje­ri, za­du­že­ni za po­sta­vlja­nje ar­hi­ve na sajt.

Za 11 go­di­na u „Srp­skom bla­gu”, Gor­da­na je ob­i­šla Peć, De­ča­ne, Ve­li­ku Ho­ču, Stu­de­ni­cu, Li­pljan... Pro­šle go­di­ne su sni­ma­li cr­kvu po­sve­će­nu Bla­go­ve­šte­nju u se­lu Ka­ran kod Uži­ca, po­zna­tu kao Be­la Cr­kva Ka­ran­ska. Ne­ke lo­ka­ci­je su obi­la­zi­li u vi­še na­vra­ta ka­ko bi ima­li naj­ak­tu­el­ni­je snim­ke jer, ka­ko na­po­mi­nje Gor­da­na, do­ku­men­to­va­nje na­sle­đa je pr­vi ko­rak ka nje­go­voj za­šti­ti pa je va­žno da se sta­nje spo­me­ni­ka kul­tu­re re­dov­no pra­ti.

„Osim to­ga, ka­ko teh­no­lo­gi­ja na­pre­du­je, mi po­sta­je­mo ne­za­do­volj­ni snim­ci­ma ko­je smo na­či­ni­li pa od­la­zi­mo da na­pra­vi­mo no­ve”, do­da­je ona.