Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чувари баштине српских предака

Ен­ту­зи­ја­сти из Удру­же­ња „Срп­ско бла­го” пу­не две де­це­ни­је фо­то­гра­фи­шу срп­ске цр­кве и ма­на­сти­ре, ства­ра­ју­ћи ди­ги­тал­ну ар­хи­ву ко­ја је кли­ком ми­ша до­ступ­на чи­та­вом све­ту
Чувари баштине српских предака
Студеница сликана дроном (Фото Удру­же­ње „Срп­ско бла­го)

Би­ло је три са­та по­сле по­но­ћи. Из­најм­ље­ни ком­би је пар­ки­ран у Ва­си­ној ули­ци у цен­тру Бе­о­гра­да. Ше­сто­ро љу­ди у пр­тља­жник па­ку­је фо­то-апа­ра­те, ка­ме­ре и дру­гу опре­му за сни­ма­ње. Спрем­ни су за пут. Од­ре­ди­ште: Пећ. Го­ди­на: 2007. Ре­кло би се да је у тим окол­но­сти­ма „мал­ки­це” ри­зич­но упу­ти­ти се у ср­це Ме­то­хи­је. Ме­ђу­тим, за ен­ту­зи­ја­сте из Удру­же­ња „Срп­ско бла­го” не­ма ни стра­ха ни пре­пре­ка. Ови по­све­ће­ни­ци од 1998. ис­тра­ја­ва­ју у ми­си­ји ко­ју су са­ми се­би до­де­ли­ли – фо­то­гра­фи­са­ње и сни­ма­ње срп­ских цр­ка­ва и ма­на­сти­ра и ства­ра­ње ди­ги­тал­не ар­хи­ве ов­да­шњег кул­тур­ног на­сле­ђа на свом сај­ту. За­хва­љу­ју­ћи њи­хо­вом тру­ду, чи­тав свет се кли­ком ми­ша мо­же упо­зна­ти са хра­мо­ви­ма ко­је су об­и­шли.

Ову го­ди­ну, у ко­јој сла­ве две де­це­ни­је, до­че­ка­ли су с им­пре­сив­ним ре­фе­рен­ца­ма. Од ка­ме­на у пор­ти до фре­ски на вр­ху ку­по­ле, ком­плет­но су „по­кри­ли” два­де­се­так хра­мо­ва – Сту­де­ни­цу, Ра­ва­ни­цу, Ми­ле­ше­ву, Ма­на­си­ју, Со­по­ћа­не, Де­ча­не, Гра­ча­ни­цу, Пећ­ку па­три­јар­ши­ју... А њи­хо­ве фо­то­гра­фи­је на­ла­зе се у уџ­бе­ни­ци­ма исто­ри­је, број­ним мо­но­гра­фи­ја­ма, нај­ре­ле­вант­ни­јим свет­ским ви­зан­то­ло­шким ча­со­пи­си­ма, ар­хи­ва­ма Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве и Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти, али и нај­чу­ве­ни­јих аме­рич­ких уни­вер­зи­те­та ка­кви су Прин­стон и Хар­вард. Не­ки од њи­хо­вих сни­ма­ка су не­дав­но укра­си­ли и ка­лен­дар ко­јим је „По­ли­ти­ка” да­ри­ва­ла сво­је чи­та­о­це. 

Ја­сно је оту­да да по­ду­хва­ти „Срп­ског бла­га” ни слу­чај­но ни­су ама­те­ри­зам, иако сва­ко од де­се­так „те­ре­на­ца”, ко­ли­ко их је у Удру­же­њу, оби­ла­зак све­ти­ња под­ре­ђу­је сво­јим ре­дов­ним по­сло­ви­ма. Да су пу­ки хо­би­сти, нај­зад, не би се са­мо с по­ме­ну­тог пу­та у Пећ 2007. вра­ти­ли с бли­зу 6.000 сни­ма­ка и ви­део-за­пи­са из ком­плек­са та­мо­шње па­три­јар­ши­је!

Та­да је са њи­ма пр­ви пут кре­ну­ла Гор­да­на Ке­лић, исто­ри­чар­ка умет­но­сти, тре­нут­но док­то­ранд Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду. На­уч­но ин­те­ре­со­ва­ње за на­ци­о­нал­ну сред­њо­ве­ков­ну умет­ност мо­ти­ви­са­ло ју је да се при­кљу­чи овим чу­ва­ри­ма пам­ће­ња и до да­нас оста­не у њи­хо­вом ти­му.

„Том при­ли­ком, у Пе­ћи смо се­дам да­на фо­то­гра­фи­са­ли. Ни­смо из­ла­зи­ли ван ма­на­стир­ског ком­плек­са. Ниг­де се и ни­је мо­гло без прат­ње. Фо­то­гра­фи­са­ње смо по­чи­ња­ли око осам ују­тру и че­сто смо за­вр­ша­ва­ли да­ле­ко по­сле по­но­ћи”, об­ја­шња­ва она.

У њен до­мен спа­да и пла­ни­ра­ње те­рен­ских ак­тив­но­сти „Срп­ског бла­га”, у ко­јем има и зва­ње про­грам­ског ди­рек­то­ра. 

Ка­ко ка­же, то је са­мо фор­мал­на функ­ци­ја јер је реч о не­про­фит­ном удру­же­њу. Али, нај­ви­ше во­ли да згра­би свој „ка­но­н” и с ко­ле­га­ма се упу­ти на од­ре­ди­ште. То­ме прет­хо­де ду­го­трај­не при­пре­ме – од упо­зна­ва­ња с по­сто­је­ћом до­ку­мен­та­ци­јом о кул­тур­ном до­бру и ње­го­вом ар­хи­тек­ту­ром, пре­ко из­бо­ра опре­ме, до ор­га­ни­зо­ва­ња пре­во­за и сме­шта­ја.

Фотографије Удружење „Српско благо”

„Сва­ки од­ла­зак на те­рен је ис­ку­ство за се­бе. Увек се де­ша­ва­ју пе­ри­пе­ти­је с вре­ме­ном или љу­ди­ма јер рет­ко кад кре­не­мо сви де­се­то­ро. Кад је реч о опре­ми, гле­да­мо да стал­но бу­де­мо у то­ку с тех­но­ло­ги­јом. Осим фо­то-апа­ра­та и ка­ме­ра, од­ско­ра има­мо и дрон, ко­јим смо на­чи­ни­ли сним­ке Сту­де­ни­це из ва­зду­ха. По­се­ду­је­мо и мон­та­жну пре­но­си­ву ске­лу ви­со­ку 16 ме­та­ра, као и те­ле­скоп­ску че­лич­ну шип­ку на ко­ју се мон­ти­ра фо­то-апа­рат. Та­ко се мо­гу усли­ка­ти нај­не­до­ступ­ни­ји де­ло­ви. Та­ко­ђе, на на­шем сај­ту смо уве­ли и оде­љак у ко­јем омо­гу­ћа­ва­мо по­се­ти­о­ци­ма вир­ту­ел­ну ту­ру кроз по­је­ди­не ма­на­сти­ре”, ис­ти­че Гор­да­на Ке­лић.

Ра­зни су на­чи­ни на ко­је ови ен­ту­зи­ја­сти иду на пут: од рен­та­ка­ра, пре­ко из­најм­љи­ва­ња ка­ми­о­на ако се но­си ске­ла, до ком­би пре­во­за. На те­ре­ну, но­ће у ма­на­стир­ским ко­на­ци­ма, при­ват­ном сме­шта­ју или ку­ћа­ма ме­шта­на.

„До­ма­ћи­ни нас до­че­ку­ју отво­ре­ног ср­ца и ис­пру­же­не ру­ке. Ни­ка­да ни­смо има­ли ни­ка­квих про­бле­ма, а у цр­ква­ма и ма­на­сти­ри­ма су нам из­ла­зи­ли у су­срет чак и кад би­смо ра­ди­ли до ду­бо­ко у ноћ. Ве­ли­ку по­др­шку има­мо од СПЦ. Са­ра­ђу­је­мо та­ко­ђе и с ко­ле­га­ма из ин­сти­ту­ци­ја за­шти­те кул­тур­ног на­сле­ђа”, на­во­ди на­ша са­го­вор­ни­ца. 

Не­при­јат­но­сти ни­је би­ло, али иза­зо­ва ни­је мањ­ка­ло. 

„У ма­њим хра­мо­ви­ма, све­де­ност про­сто­ра оте­жа­ва фо­то­гра­фи­са­ње. С дру­ге стра­не, че­сто ко­ри­сти­мо и мер­де­ви­не за ма­ње до­ступ­на ме­ста. Та­ко се на сни­ма­њи­ма де­ша­ва да сто­ји­мо на ви­со­ким мер­де­ви­на­ма на јед­ној но­зи ка­ко би­смо до­пр­ли до по­је­ди­них де­та­ља. Че­сто нас стиг­не и умор, па је је­дан ко­ле­га у Де­ча­ни­ма за­дре­мао на ске­ли усред фо­то­гра­фи­са­ња”, с осме­хом при­ча Гор­да­на Ке­лић.

У ар­хи­ву на сај­ту не по­хра­њу­ју све сним­ке ко­је до­не­су, већ са­мо про­бра­не, ко­ји­ма су нај­за­до­вољ­ни­ји. Се­лек­ци­ју и ди­ги­та­ли­за­ци­ју олак­ша­ва то што су по­је­ди­ни чла­но­ви те­рен­ске еки­пе „Срп­ског бла­га” по стру­ци про­гра­ме­ри и елек­тро­ин­же­ње­ри, за­ду­же­ни за по­ста­вља­ње ар­хи­ве на сајт.

За 11 го­ди­на у „Срп­ском бла­гу”, Гор­да­на је об­и­шла Пећ, Де­ча­не, Ве­ли­ку Хо­чу, Сту­де­ни­цу, Ли­пљан... Про­шле го­ди­не су сни­ма­ли цр­кву по­све­ће­ну Бла­го­ве­ште­њу у се­лу Ка­ран код Ужи­ца, по­зна­ту као Бе­ла Цр­ква Ка­ран­ска. Не­ке ло­ка­ци­је су оби­ла­зи­ли у ви­ше на­вра­та ка­ко би има­ли нај­ак­ту­ел­ни­је сним­ке јер, ка­ко на­по­ми­ње Гор­да­на, до­ку­мен­то­ва­ње на­сле­ђа је пр­ви ко­рак ка ње­го­вој за­шти­ти па је ва­жно да се ста­ње спо­ме­ни­ка кул­ту­ре ре­дов­но пра­ти.

„Осим то­га, ка­ко тех­но­ло­ги­ја на­пре­ду­је, ми по­ста­је­мо не­за­до­вољ­ни сним­ци­ма ко­је смо на­чи­ни­ли па од­ла­зи­мо да на­пра­ви­мо но­ве”, до­да­је она. 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pera Peric
Manastire kao materijalne spomenike naše duhovnosti i umetnosti treba čuvati i negovati. Ali to ne znači da ne treba stvarati za budućnost. Fakulteti Beogradskog univerziteta rade u katastrofalnim uslovima, u podrumima, potkrovljima i verandama. Bez kampusa, koji je preduslov za postojanje savremenih univerziteta.
Sasa Trajkovic
Iako je to sveta dužnos svih nas, veliko hvala na entuzijazmu i primeru patriotizma kako se voli i čuva svoja zemlja i neguje njena tradicija.
Горан
Свака им част и велико, искрено ХВАЛА!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.