Redovno obezbeđuju besplatne obroke

– Osim pro­fe­si­o­nal­nih ku­va­ra, za­po­sli­li smo i mla­de lju­de s in­te­lek­tu­al­nim smet­nja­ma ko­ji že­le, a ne­ma­ju gde da ra­de ili na tr­ži­štu ra­da te­ško mo­gu da pro­na­đu po­sao. An­ga­žo­va­ni su na po­moć­nim po­slo­vi­ma: pra­nju na­mir­ni­ca, pa­ko­va­nju i do­sta­vi obro­ka po te­re­nu – ob­ja­šnja­va Ani­ca Spa­sov.

Da bi ta­kva hra­na sti­gla do so­ci­jal­no ugro­že­nih se­ni­o­ra po­treb­no je da odvo­je 20 od­sto od do­bi­ti, a če­sto pra­ve obro­ke bez na­kna­de i na svo­ju šte­tu. Na me­ni­ju su uvek tri glav­na je­la. Sa­mo je­lo ko­šta 350 di­na­ra, a sa pri­lo­gom sta­je 400 di­na­ra. 

Da ni­je sa­mo reč o to­ploj i uku­snoj hra­ni već i o su­sre­ti­ma ko­ji su jed­na­ko bit­ni sta­ri­jim ko­ri­sni­ci­ma, po­tvr­đu­je is­ku­stvo za­po­sle­nih u udru­že­nju. Jer, te po­se­te su, iako krat­ke, zna­čaj­ne za spre­ča­va­nje izo­la­ci­je usa­mlje­nih pen­zi­o­ne­ra. 

– Isti­na je da ima i onih ko­ji su opre­zni i ne­po­ver­lji­vi po­seb­no ka­da zna­ju da iza pro­jek­ta ne sto­ji dr­ža­va. Pla­še se da pri­me ne­po­zna­te u svoj dom, što je ra­zu­mlji­vo, ali se ni­ko do­sad ni­je po­ža­lio na ko­li­či­nu, kva­li­tet ili uslu­gu. U pro­na­la­že­nju no­vih ko­ri­sni­ka od po­mo­ći nam je i Vo­lon­ter­ski ser­vis Zve­zda­re ko­ji je stal­no na te­re­nu, u su­sre­tu sa naj­sta­ri­jim su­gra­đa­ni­ma. Raz­go­va­ra­li smo i sa pred­stav­ni­ci­ma op­šti­na Sta­ri grad i Vra­čar o na­či­ni­ma po­dr­ške, sve da bi­smo se lak­še pri­bli­ži­li sta­ri­ji­ma – ka­že Spa­sov i do­da­je da su nji­ho­va cilj­na gru­pa lju­di ko­ji ne mo­gu da do­bi­ju ula­znu kar­tu za na­rod­nu ku­hi­nju jer su, re­ci­mo, te­ško po­kret­ni, ali i oni ko­ji su tek ma­lo iz­nad li­ni­je si­ro­ma­štva. 

„Ku­hi­nja na toč­ko­vi­ma” po­če­la je da ra­di 2012. go­di­ne. Do 2014. ide­ja da se po­mog­ne sta­ri­ji­ma ko­ji se­bi ne mo­gu da pri­pre­me obro­ke, te­ško se kre­ću ili su pot­pu­no ne­po­kret­ni, re­a­li­zo­va­na je kroz pi­lot-pro­je­kat u ko­jem je tim na toč­ko­vi­ma za­pra­vo sa­mo pa­ko­vao i do­sta­vljao obro­ke, ali ni­je imao svoj rad­ni pro­stor, od­no­sno ku­hi­nju.

– U tom pe­ri­o­du smo po­de­li­li ukup­no oko 15.000 obro­ka, od­no­sno po 7.500 go­di­šnje, a ima­li smo i oko 300 ko­ri­sni­ka u go­di­ni ko­ji su re­dov­no ko­ri­sti­li na­še uslu­ge. Mno­gi od njih su bi­li u tre­ćem do­bu – pri­se­ća se Spa­sov, i do­da­je da je udru­že­nje go­di­šnje is­po­ru­či­va­lo od 100 do 300 bes­plat­nih obro­ka. Oni su bi­li na­me­nje­ni sta­ri­jim i ugro­že­nim su­gra­đa­ni­ma, ko­ji su bi­li u sta­nju ur­gent­ne po­tre­be. Mno­gi od njih ni­su osta­ri­li uslo­ve za obrok u na­rod­noj ku­hi­nji, pa su baš ta­kvi bi­li cilj­na gru­pa ove dru­ži­ne na toč­ko­vi­ma ka­da je reč o po­de­li bes­plat­nih obro­ka. 

Da bi ova uslu­ga da­nas mo­gla da na­sta­vi istim tem­pom da se raz­vi­ja, a nje­ni za­po­sle­ni de­le bes­plat­ne obro­ke, po­treb­no je oku­pi­ti do­volj­no do­na­to­ra ko­jih je, na­ža­lost, sve ma­nje. 

– To ne zna­či da vi­še ne or­ga­ni­zu­je­mo ta­kve ak­ci­je. Če­sto to ra­di­mo po sta­rač­kim do­mo­vi­ma, ali ka­da ima­mo spon­zo­re. Ipak, da bi­smo op­sta­li, sve vi­še se okre­će­mo ke­te­rin­gu. On­da ostva­ru­je­mo ve­ću do­bit, pa sa­mim tim mo­že­mo da odvo­jim i vi­še sred­sta­va za bes­plat­ne obro­ke. Da bi ta­kva hra­na sti­gla do so­ci­jal­no ugro­že­nih se­ni­o­ra po­treb­no je da odvo­ji­mo 20 od­sto od na­še do­bi­ti, a če­sto pra­vi­mo obro­ke bez na­kna­de i na na­šu šte­tu – ob­ja­šnja­va Spa­sov. 

„Ku­hi­nja na toč­ko­vi­ma” pra­ti tren­do­ve u is­hra­ni ta­ko da je ne­dav­no  uve­de­na i no­va li­ni­ja zdra­vih obro­ka, sa­či­nje­nih od sa­la­ta i po­ta­ža od po­vr­ća.