Zamisli život bez šalterskih službenika

Di­ješ, moj vo­dič kroz por­tu­gal­sku ad­mi­ni­stra­tiv­nu mo­der­ni­za­ci­ju, is­ti­če da 70 od­sto di­gi­tal­no pi­sme­nih gra­đa­na i za­i­sta sve vi­še po­slo­va sa dr­ža­vom oba­vlja pu­tem in­ter­ne­ta. Po­rez se pla­ća on­lajn. Lič­na kar­ta se po­sle 50. go­di­ne ži­vo­ta (ka­da se vi­še ne me­nja­ju bi­o­me­trij­ski po­da­ci) ob­na­vlja iz fo­te­lje. Do­ku­men­ta sti­žu na kuć­nu adre­su. Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je raz­me­nju­ju po­dat­ke pa gra­đa­ni ne obi­ja­ju pra­go­ve raz­li­či­tih mi­ni­star­sta­va, op­šti­na i agen­ci­ja da bi pri­ku­pi­li „ce­lo­kup­nu do­ku­men­ta­ci­ju”. Ni­je po­treb­no da bi­lo ko­me ša­lje­te ili do­no­si­te le­kar­sko uve­re­nje jer Mi­ni­star­stvo zdra­vlja auto­mat­ski do­sta­vlja re­zul­ta­te nad­le­žni­ma za vo­zač­ke do­zvo­le. Uki­da­ju se pro­pi­si ko­ji gra­đa­ni­ma i pri­vre­di za­gor­ča­va­ju ži­vot – 250 njih u 2016. i 172 u 2017. Za­to je EU oda­la pri­zna­nje AMA za mo­der­ni­za­ci­ju bi­ro­kra­ti­je. U iz­ve­šta­ju „Be­le­žnik e-upra­ve”, Por­tu­ga­li­ja je pre­te­kla da­le­ko raz­vi­je­ni­je i bo­ga­ti­je ze­mlje po­put Ne­mač­ke ili Fran­cu­ske. Od pre­sud­nog zna­ča­ja bi­la je – po­li­tič­ka vo­lja. 

„Vla­da je ši­rom ze­mlje or­ga­ni­zo­va­la sku­po­ve i slu­ša­la mi­šlje­nja gra­đa­na, pri­vred­ni­ka, ci­vil­nog sek­to­ra i lo­kal­nih vla­sti da bi shva­ti­la ko­je pro­pi­se tre­ba da uki­ne i ko­je uslu­ge tre­ba da uči­ni do­stup­ni­ma na in­ter­ne­tu”, is­ti­če Di­ješ.

I da­lje po­sto­je stva­ri ko­je se mo­ra­ju oba­vlja­ti na šal­te­ru, ali je dr­ža­va olak­ša­la po­sao gra­đa­ni­ma ta­ko što je na jed­nom me­stu, u cen­tri­ma po­put ovog li­sa­bon­skog, ob­je­di­ni­la broj­ne slu­žbe i uslu­ge. Za­to su oni i na­zva­ni „pro­dav­ni­ca­ma”. Isto­vre­me­no je di­gi­ta­li­za­ci­ja do­ve­la do to­ga da se ne­ke  dru­ge oba­ve­ze vi­še i ne mo­gu oba­vi­ti dru­ga­či­je ne­go elek­tron­ski. Šta to zna­či za 30 od­sto di­gi­tal­no ne­pi­sme­nih ili ne­si­gur­nih? „Lo­ža do si­da­dao” po­sto­ji i zbog njih. Slu­žbe­nik po­pu­nja­va elek­tron­ski for­mu­lar u nji­ho­vo ime. Is­pred sva­ke stran­ke na­la­zi se ekran da bi pra­ti­la ka­ko se po­pu­nja­va apli­ka­ci­ja i even­tu­al­no na­u­či­la ka­ko da sle­de­ći put to i sa­ma ura­di. A naj­ve­ći broj stra­na­ka u „lo­ži” su mi­gran­ti. Mno­gi ne zna­ju je­zik ili ne­ma­ju ra­ču­nar. Pod­no­se zah­te­ve za so­ci­jal­nu po­moć i is­pra­ve. Por­tu­gal­ska lič­na kar­ta ujed­no je i zdrav­stve­na, po­re­ska i knji­ži­ca so­ci­jal­nog osi­gu­ra­nja sa ko­jom se pri­ja­vlju­je­te na saj­to­ve e-upra­ve.  

„Tre­ba da uku­ca­te pin ko­ji do­bi­ja­te uz lič­nu kar­tu, a on­da vam na broj mo­bil­nog te­le­fo­na sti­že i pri­vre­me­ni kod, što je dvo­stru­ki si­stem pro­ve­re. Ka­da po­tvr­di­te iden­ti­tet, ima­te op­ci­ju i da vr­ši­te upla­te, i to bez elek­tron­skog pot­pi­sa, jer ste pi­nom i ko­dom po­tvr­di­li da iden­ti­tet”, ob­ja­šnja­va Di­ješ.

Sva­ka upla­ta na ra­čun por­tu­gal­skih prav­nih i fi­zič­kih li­ca po­ve­za­na je sa je­din­stve­nim fi­skal­nim bro­jem, či­me dr­ža­va po­ku­ša­va da su­zbi­je uta­ju po­re­za. Gra­đa­ni ima­ju mo­guć­nost da za taj broj ve­žu i tro­ško­ve ko­je se od­bi­ja­ju od po­re­za po­put ško­la­ri­na i bol­nič­kog le­če­nja. Ob­ve­zni­ci ta­da ne do­ka­zu­ju da su ima­li tro­ško­ve, već im se po­rez auto­mat­ski uma­nju­je. Stu­den­ti još ne bri­nu o po­re­zi­ma, ali su kao ge­ne­ra­ci­ja ko­ja je od­ra­sta­la uz ra­ču­na­re naj­stro­ži kri­ti­ča­ri do­sa­da­šnjih do­me­ta di­gi­ta­li­za­ci­je. Na obli­žnjem kam­pu­su Uni­ver­zi­te­ta Li­sa­bon ču­jem pri­tu­žbe da se ro­ko­vi za do­sta­vu do­ku­me­na­ta ni­ka­da ne po­štu­ju i da saj­to­vi če­sto ne ažu­ri­ra­ju in­for­ma­ci­je. 

„Di­gi­ta­li­za­ci­ja je bo­lje spro­ve­de­na na uni­ver­zi­te­tu ne­go u dr­ža­vi. Mi­slim da mi je lak­še da on­lajn do­bi­jem dok­to­rat ne­go pa­soš”, ka­že Ma­nu­el, stu­dent dok­tor­skih stu­di­ja isto­ri­je. 

Na sta­ni­ci me­troa „Stu­dent­ski grad”, ni­je neo­bič­no da put­ni­ci oči­ta­va­ju kar­te pre­ko mo­bil­nih te­le­fo­na. Od „Si­da­đe uni­ver­si­ta­ri­ja”, žu­ta li­ni­ja vo­di ka  cen­tru Li­sa­bo­na, u ko­ji se po­sled­njih go­di­na slio re­kor­dan broj tu­ri­sta, pa ra­ste po­tra­žnja za sta­no­vi­ma za iz­da­va­nje. Pred­u­zet­nik Rui Men­deš po­kre­nuo je bi­znis re­sta­u­ra­ci­je zgra­da i uglav­nom je za­do­vo­ljan na­pret­kom e-uslu­ga: „Na in­ter­ne­tu mo­že­te da re­gi­stru­je­te bi­znis, iza­be­re­te ime fir­me i pla­ća­te da­žbi­ne.”

A ako ste sve­dok ili ve­štak, mo­že­te da se u sud­ni­cu uklju­či­te i pu­tem vi­deo-lin­ka. Ka­ko su mi ob­ja­sni­li u Mi­ni­star­stvu prav­de, „va­lid­ni su i sni­mlje­ni is­ka­zi da žr­tve ne bi po­no­vo pro­la­zi­le kroz muč­na pri­se­ća­nja”. In­for­ma­ci­je o su­đe­nji­ma do­stup­ne su i pre­ko in­ter­ne­ta, što sma­nju­je po­tre­bu da se stal­no od­la­zi na šal­ter. Da li je to mo­gu­će i tri hi­lja­de ki­lo­me­ta­ra is­toč­no?

Iz Li­sa­bo­na ne­ma di­rekt­ne li­ni­je, a ka­da u Be­o­grad stig­ne­te  ka­snim ve­čer­njim le­tom pre­ko Ci­ri­ha, shva­ti­te da je u sa­li za pa­so­šku kon­tro­lu to­li­ko sve­ta da go­to­vo ne mo­že­te da pri­đe­te. Elek­tro­ni­ka bi, valj­da, tre­ba­lo da ubr­za stvar, ali se red is­pred elek­tron­skog či­ta­ča spo­ri­je kre­će od re­do­va is­pred po­li­caj­ki za šal­te­ri­ma. 

Upra­vo za­to da bi se po mi­ni­star­stvi­ma, agen­ci­ja­ma i po­šta­ma iz­be­gle ova­kve sli­ke, srp­ska vla­da je na­ja­vi­la da joj je di­gi­ta­li­za­ci­ja ad­mi­ni­stra­ci­je – pri­o­ri­tet. Iz­mu­če­ni mr­cva­re­njem ne­lju­ba­znih bi­ro­kra­ta ko­ji ih sto pu­ta vra­ća­ju po još je­dan pa­pir, gra­đa­ni Sr­bi­je uglav­nom su s ra­do­šću do­če­ka­li tu vest. Ka­ko to iz­gle­da u prak­si? 

Oko 800.000 lju­di re­gi­stro­va­no je na por­ta­lu e-upra­ve gde naj­če­šće pod­no­se zah­te­ve za elek­tron­ske zdrav­stve­ne knji­ži­ce i za­ka­zu­ju ter­mi­ne za va­đe­nje lič­ne kar­te i pa­so­ša. U naj­po­pu­lar­ni­je uslu­ge spa­da­ju i re­gi­stra­ci­ja auto­mo­bi­la, za­me­na vo­zač­ke do­zvo­le, uvod u vi­si­nu po­re­za i pri­ja­va no­vo­ro­đen­ča­di iz po­ro­di­li­šta. Pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić ne­dav­no je iz­ja­vi­la da vi­še ne­će bi­ti po­tre­be za pa­pir­nim i pot­pi­sa­nim fak­tu­ra­ma i da će se od 2018. i fir­me osni­va­ti on­lajn. Na „Tvi­te­ru” se po­hva­li­la i da je od­sad mo­gu­će pla­ća­ti kar­ti­ca­ma na por­ta­lu e-upra­ve, što je ve­li­ka olak­ši­ca za gra­đa­ne ko­ji su do­sad gu­bi­li vre­me po po­šta­ma i ban­ka­ma. 

Ipak, ima tvi­te­ra­ša ko­ji su pred­sed­ni­ci vla­de skre­nu­li pa­žnju da pla­ća­nje kar­ti­ca­ma na kra­ju 2017. te­ško da mo­že da bu­de ve­li­ko do­stig­nu­će. Pre­ma „Be­le­žni­ku e-upra­ve”, ko­ji je Sr­bi­ju oce­nio ni­žim oce­na­ma od Por­tu­ga­li­je, naj­kri­tič­ni­ja tač­ka u srp­skoj e-upra­vi je tran­spa­rent­nost pri­li­kom do­sta­vlja­nja do­ku­me­na­ta i ob­ra­de po­da­ta­ka. 

„Tre­ba bo­lje in­for­mi­sa­ti gra­đa­ne o vre­me­nu za do­sta­vlja­nje do­ku­me­na­ta i ko­ri­šće­nju nji­ho­vih lič­nih po­da­ta­ka”, ka­žu u Evrop­skoj ko­mi­si­ji.

Ni­ko­la Mar­ko­vić, pred­sed­nik Dru­štva za in­for­ma­ti­ku Sr­bi­je, sma­tra da ni naj­sta­ri­ji gra­đa­ni ne tre­ba da se od­ri­ču mo­guć­no­sti da ad­mi­ni­stra­tiv­ne po­slo­ve oba­vlja­ju pu­tem in­ter­ne­ta.

„Ako ne­ma­ju ra­ču­nar ili in­ter­net ko­nek­ci­ju, ne­ka odu do naj­bli­žeg udru­že­nja pen­zi­o­ne­ra. Na­ši slu­žbe­ni­ci ima­ju ne­pri­ja­telj­ski stav pre­ma gra­đa­ni­ma, ali za pet do de­set go­di­na, oni će mo­li­ti za kli­jen­te. Šal­te­ri će ne­sta­ti i to će do­ve­sti do ra­ci­o­na­li­za­ci­je jav­ne upra­ve”, sma­tra Mar­ko­vić.

Ako se pro­pi­si i pe­ča­ti uki­da­ju, do­ku­men­ta raz­me­nju­ju po slu­žbe­noj du­žno­sti, stva­ri po­jed­no­sta­vlju­ju i ra­de od ku­će, za­i­sta bi i tre­ba­lo oče­ki­va­ti sma­nje­nje srp­ske ad­mi­ni­stra­ci­je. Ili mo­žda ne? Ne­zva­nič­no – di­gi­ta­li­za­ci­ja ne­će vo­di­ti ra­ci­o­na­li­za­ci­ji upra­ve. Gra­đa­ni Sr­bi­je i da­lje će iz­dr­ža­va­ti isti broj bi­ro­kra­ta. Ka­ko i za­što, ne­mo­gu­će je sa­zna­ti od vla­di­ne Kan­ce­la­ri­je za in­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je i elek­tron­sku upra­vu. Iro­nič­no, kan­ce­la­ri­ja za­du­že­na za di­gi­ta­li­za­ci­ju srp­ske dr­ža­ve me­sec da­na ni­je bi­la u sta­nju da od­go­vo­ri na moj mejl.