Umesto banatskog vašara, svetski samit slanine
Kačarevo – Kačarevcima je izgleda dozlogrdilo da njihovu „Slaninijadu” zovu banatski vašar slanine. Posle tri decenije, zaduvali su severom pančevačke opštine neki drugačiji vetrovi, pa se čelnici sela oglašavaju da izvorna namera jedne od najvećih i najdugovečnijih manifestacija u Srbiji, koja je prošle zime zaokružila tri decenije, za sve to vreme i nije zaživela.
To potkrepljuju navodima da kada su članovi istoimenog turističkog društva na čelu sa Milovanom Ćirovskim, koji danas živi u Parizu, pokrenuli ovu manifestaciju, ideja je bila da Kačarevo bude centar svinjarstva južnog Banata. Baš kao tokom Drugog svetskog rata, kada je iz Kačareva u Berlin svake godine izvoženo po 100.000 tovljenika, a u torovima bilo na stotine svinja, dok kažu danas selo ima jednog ozbiljnog proizvođača mangulica i tek nekoliko desetina svinja u uzgoju.
„Ideja je da ’Slaninijada’ bude organizovana na višem kvalitativnom i kulturnom nivou i da se na taj način predstavi čitavo mesto, a ne da manifestacija bude promocija pojedinaca. Izvorno, Kačarevo mora da bude na dobitku, da prihoduje čitavo mesto, kako turistički, tako i privredno“, kaže Branko Bokun, predsednik skupštine Mesne zajednice Kačarevo.
U tom poslu Kačarevci su se udružili sa pančevačkom Turističkom organizacijom, pa bi uz podršku grada u ovoj reformskoj ideji, manifestacija morala da postane prepoznatljiv brend svakog Kačarevca koji svoje proizvode iznese na tržište, ali i kroz prijem gostiju i ponudu. Kažu ovde, interes sela mora da bude na prvom mestu i „niko ne treba da se oseti zapostavljen i prozvan”, što je u prethodnom periodu „Slaninijada” oteta od turističkog društva, a samo nekolicina ljudi imala interes od ove manifestacije.
Nju od kad je sveta i veka najpre najavi, a za ovdašnje domaćine i otvori 29-novembarski svinjokolj, koji nije izostao ni ove godine. Nema dana, a ni dvorišta u kojem se ne šure i ne tranžiraju tovljenici, prave švargle, krvavice, nižu metri domaće kobasice, puše kazani u kojima cvrče banatske bombone – čvarci… i naravno odvajaju najbolji komadi za slaninu koji završavaju u pušnicama.
Ništa se ne radi, naglašavaju ovdašnji majstori, na brzinu. Šunke se suše i do dve godine, a sitnija mesna galanterija dva do tri meseca, jer drugačije se ne može postići kvalitet na koji su navikli gosti njihove manifestacije. Kvalitet traži i dobar materijal, a koliko proizvođača toliko i recepata za banatsku sapunjaru, pančetu, potrbušu i porebrušu dimljenu i barenu, sa mlevenom paprikom i prljenom kožicom, od grojnika, adidasku… pa su ovde skloni da savremenu legendu o slanini, ali i ostalim dimljenim „kolačima”, pripišu posvećenosti meštana koji je pronalaze u običajima i načinu života: „Slanina je deo ’svetog trojstva dobrog zdravlja’” – ona diže pritisak, beli luk ga snižava, dok rakija masti razlaže”, pa je za Banaćane slanina zimi najbolji prirodni antibiotik.
A za početak 31. izdanja svetkovine slanine po novim principima preciziran je i datum. Njene kapije biće otvorene 14. februara iduće godine i imaće niz novih sadržaja, tvrde organizatori, dodajući da će na prvom mestu, koliko god je to moguće, biti izbegnuta vašarska dimenzija, godinama, a seljane – proizvođače trebalo bi vrati proizvodnji mesa, dok organizacione poslove sve više preuzima podmladak sela. Njihov posao će nadalje biti da tradicionalnoj i dugovečnoj „Slaninijadi” sem privrednog, kulturnog i obrazovnog karaktera, pridodaju i turistički, kako za Kačarevo, tako i za Pančevo, a ne da se svede na izlaganje i prodaju slanine i drugih ručnih radova od mesa.
No, moraće kažu u „republici slaninara”, da se pozabave i strateškim pitanjima, pa razmišljaju da nakon 31. „Slaninijade” sednu za sto s proizvođačima i ljudima koji žele da se bave stočarskom proizvodnjom, kako bi se štale i obori ispunili kravama, svinjama, ovcama i kozama, a kada ostvare određene rezultate, želja je da u selo vrate zemljoradničku zadrugu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
