Besplatno savetovanje kod stručnjaka za ishranu

Oni či­ta­o­ci ko­ji se bu­du pri­ja­vi­li za do­la­zak u Sa­ve­to­va­li­šte za is­hra­nu In­sti­tu­ta „Ba­tut” po­treb­no je da do­ne­su re­zul­ta­te la­bo­ra­to­rij­skih ana­li­za kr­vi i uri­na (kom­plet­na krv­na sli­ka, bi­o­he­mij­ski pre­gled kr­vi, pre­gled uri­na) ne sta­ri­je od dva me­se­ca, a uko­li­ko po­sto­ji ne­ki zdrav­stve­ni pro­blem tre­ba po­ne­ti i pra­te­ću me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju (pret­hod­ne le­kar­ske iz­ve­šta­je, ot­pu­sne li­ste...).

Ka­ko is­ti­če dr Sne­ža­na De­ja­no­vić, spe­ci­ja­li­sta hi­gi­je­ne u In­sti­tu­tu „Ba­tut”, sa­ve­to­va­nje u ve­zi sa is­hra­nom u ovoj usta­no­vi pod­ra­zu­me­va in­di­vi­du­al­ni pri­stup sva­kom pa­ci­jen­tu. Sva­ka oso­ba, pre­ma po­lu, go­di­na­ma, zdrav­stve­nom sta­nju i fi­zič­koj ak­tiv­no­sti, ima spe­ci­fič­ne po­tre­be u po­gle­du is­hra­ne. Di­je­to­te­ra­pij­ski plan se pra­vi na pr­vom pre­gle­du na osno­vu an­tro­po­me­trij­skih me­re­nja ko­ja pod­ra­zu­me­va­ju od­re­đi­va­nje te­le­sne ma­se i vi­si­ne, in­dek­sa te­le­sne uhra­nje­no­sti, obi­ma stru­ka, ku­ka i nad­lak­ti­ce i me­re­nje de­blji­ne ko­žnih na­bo­ra, lič­nu i po­ro­dič­nu anam­ne­zu, la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze, ste­pen fi­zič­ke ak­tiv­no­sti i na­či­na ži­vo­ta.

– Ana­li­zom do­sa­da­šnjih na­vi­ka u is­hra­ni utvr­đu­ju se gre­ške u po­na­ša­nju u is­hra­ni ko­je su re­zul­ti­ra­le ne­a­de­kvat­nim sta­njem uhra­nje­no­sti. Ve­o­ma su če­ste gre­ške u ne­pra­vil­nom ras­po­re­du dnev­nih obro­ka, pa po­ne­kad sa­mo po­što­va­nje pra­vil­nog dnev­nog re­ži­ma is­hra­ne (tri glav­na obro­ka i dve uži­ne) uz ume­re­nu re­duk­ci­ju ener­get­skog uno­sa, do­no­si uspeh – na­gla­ša­va dr De­ja­no­vić.

Sa­ve­to­va­nje pod­ra­zu­me­va i iz­ra­du jed­no­dnev­nih i vi­še­dnev­nih pla­no­va is­hra­ne ko­ji­ma tre­ba da se za­do­vo­lje ener­get­ske i po­tre­be za hran­lji­vim i za­štit­nim ma­te­ri­ja­ma i ko­ji tre­ba da bu­du pri­la­go­đe­ni rad­nim i dru­štve­nim ak­tiv­no­sti­ma oso­ba ko­ji­ma su na­me­nje­ni. Sa­ve­ti o pra­vil­nom iz­bo­ru na­mir­ni­ca, na­či­nu pri­pre­me, ras­po­re­du uno­sa i struk­tu­ri obro­ka su sa­stav­ni deo sva­kog pr­vog pre­gle­da, kao i ne­iz­o­stav­na struč­na i psi­ho­lo­ška po­dr­ška za­po­sle­nih le­ka­ra.

– Na kon­trol­nim pre­gle­di­ma pra­te se po­stig­nu­ti re­zul­ta­ti, po­nov­nim an­tro­po­me­trij­skim me­re­nji­ma, a ana­li­zom pro­pi­sa­nog pla­na is­hra­ne pro­pi­su­ju se even­tu­al­ne ko­rek­tiv­ne me­re. Uspeh ra­da ne pred­sta­vlja­ju sa­mo po­stig­nu­ti re­zul­ta­ti u pro­me­ni te­le­sne te­ži­ne već i traj­no usvo­je­ni obra­sci pra­vil­nog po­na­ša­nja u is­hra­ni – do­da­la je dr De­ja­no­vić.

Mr sc. med. Je­le­na Ka­ša­nin, spe­ci­ja­li­sta hi­gi­je­ne iz In­sti­tu­ta „Ba­tut”, na­gla­ša­va da je pra­vil­na is­hra­na od ve­li­kog zna­ča­ja za pra­vi­lan rast i raz­voj čo­ve­ka i nje­go­vo zdrav­stve­no sta­nje. Na­ža­lost, da­na­šnji brz na­čin ži­vo­ta do­veo je do to­ga da čo­vek, u ne­do­stat­ku vre­me­na, po­se­že za ta­ko­zva­nom br­zom hra­nom, ko­ja mu je la­ko do­stup­na. Is­hra­na je da­nas vi­še ne­pra­vil­na ne­go pra­vil­na, obi­lu­je ma­sno­ća­ma, ma­li je unos vo­ća, po­vr­ća, ži­ta­ri­ca, a obro­ci su ne­re­dov­ni. Ova­kva ne­pra­vil­na is­hra­na je fak­tor ri­zi­ka za na­sta­nak raz­li­či­tih hro­nič­nih ne­za­ra­znih obo­lje­nja, kao što su kar­di­o­va­sku­lar­na obo­lje­nja i di­ja­be­tes.

– Pra­vil­na is­hra­na pod­ra­zu­me­va, pre sve­ga, re­dov­nost obro­ka u to­ku da­na, pra­vi­lan iz­bor na­mir­ni­ca i nji­hov na­čin pri­pre­me. Ju­tro tre­ba za­po­če­ti do­ruč­kom a za­tim vo­di­ti ra­ču­na da se u to­ku da­na obez­be­de dve voć­ne uži­ne, ru­čak i ve­če­ra, što za­vi­si od du­ži­ne rad­nog da­na. Da bi se po­što­va­li prin­ci­pi pra­vil­ne is­hra­ne i ta­ko po­zi­tiv­no uti­ca­lo na zdra­vlje, po­treb­no je pla­ni­ra­ti i pri­pre­mi­ti obro­ke una­pred. Uz do­vo­ljan unos teč­no­sti u to­ku da­na, na ovaj na­čin smo mno­go uči­ni­li za se­be i svo­je zdra­vlje – na­gla­ša­va dr Ka­ša­nin.

Pra­vil­na is­hra­na je ba­zi­ra­na i na pra­vil­nom iz­bo­ru i za­stu­plje­no­sti od­re­đe­nih na­mir­ni­ca u to­ku da­na. Pre­po­ru­ke su da se u to­ku da­na une­su na­mir­ni­ce iz gru­pe ži­ta­ri­ca, ko­je su bo­ga­te uglje­nim hi­dra­ti­ma, za­tim vo­će i po­vr­će ko­je sa­dr­ži obi­lje vi­ta­mi­na i mi­ne­ra­la, a u ma­njem obi­mu pre­po­ru­ču­je se unos na­mir­ni­ca ži­vo­tinj­skog po­re­kla. Ma­sno­će i slat­ki­še tre­ba iz­be­ga­va­ti.

Ča­rob­ni šta­pić ne po­sto­ji

Da bi do­šlo do sma­nje­nja te­le­sne ma­se po­treb­no je vre­me. Mno­gi ni­su sve­sni da je po­ve­ća­nje te­le­sne ma­se išlo po­ste­pe­no, iz­ve­stan broj me­se­ci ili go­di­na, i da je isto to vre­me po­treb­no da se ona re­du­ku­je. U ne­do­stat­ku vre­me­na i str­plje­nja, br­ze, ko­mer­ci­jal­ne di­je­te ta­da iz­gle­da­ju kao ča­rob­ni šta­pić. Me­đu­tim, na­kon ne­ko­li­ko me­se­ci uspe­šnog dr­ža­nja ta­kve di­je­te ja­vlja se „jo-jo” efe­kat i oso­ba je na po­čet­ku.

Ta­kve di­je­te ne sa­mo da du­go­roč­no ni­su efi­ka­sne ne­go mo­gu da do­ve­du i do broj­nih zdrav­stve­nih pro­ble­ma. Ko­mer­ci­jal­ne di­je­te su la­ko do­stup­ne i na pr­vi po­gled se mo­že uči­ni­ti da su lak­še za dr­ža­nje od di­je­te ko­ju je pre­pi­sao spe­ci­ja­li­sta is­hra­ne. Efe­kat dr­ža­nja ta­kve „br­ze di­je­te” je sko­ro tre­nu­tan, ali ni­je odr­živ. Naj­va­žni­je je pro­me­ni­ti na­vi­ke, od­no­sno ste­ći pra­vil­ne na­vi­ke u is­hra­ni, ko­je pre sve­ga pod­ra­zu­me­va­ju re­dov­nost obro­ka u to­ku da­na, a to omo­gu­ća­va­ju di­je­te ko­je pre­pi­su­ju struč­nja­ci.