„Politikina“ nagrada Mileti Prodanoviću
„Politikina” nagrada za najbolju izložbu u 2017. godini dodeljena je slikaru Mileti Prodanoviću za izložbu „Genus – porodične priče” održanu tokom decembra 2017. u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović u Čačku. O nagradi je većinom glasova odlučio žiri koji je radio u sastavu: Zoran Erić, kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (predsednik), Radonja Leposavić, istoričar umetnosti, Miroslav Karić, istoričar umetnosti i kustos galerije „Remont” u Beogradu, Anica Vučetić, dobitnica „Politikine” nagrade 2008, i Marija Đorđević, urednik Kulturnog dodatka „Politike”.
U najužem izboru našla se i izložba Bojana Đorđeva „Uslovi zajedničkog razmišljanja – trilogija o kapitalizmu, marksizmu i revoluciji”, održana u oktobru 2017. takođe u galeriji Nadežda Petrović u Čačku!
Na vest o nagradi Mileta Prodanović je izjavio:
– „Politikina” nagrada za najbolju izložbu je svakako najdugovečnije i verovatno najvažnije priznanje u oblasti vizuelnih umetnosti. Dobili su je, svojevremeno, moji profesori, a potom i brojne kolege čijim se izložbama radujem i koje naročito cenim i volim. Posebno mi je drago što sam nagradu dobio za izložbu koja se održava u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović koja je svakako najvažniji punkt savremene umetnosti južno od Beograda i mesto za koje sam posebno vezan. Ove godine, kao i nekoliko prethodnih, likovna scena bila je veoma dinamična, raznovrsna, i u užem izboru našle su se mnoge postavke koje zaslužuju da budu nagrađene. Izložbu „Genus – porodične priče“ dugo sam odlagao, ona je podrazumevala kompleksno istraživanje i pronalaženje pravog jezika, u ovom slučaju to su pokrenute slike, video... U prevazilaženju tehničkih poteškoća i savladavanju tog novog jezika pomogle su mi mlade kolege i to mi je posebno drago. Pomenuću ih: Danilo Krstajić, Aleksandra Jovanić, Filip Čekić i Svetlana Volic čija je izložba u Salonu Muzeja savremene umetnosti takođe bila jedna od onih po kojima ću pamtiti prethodnu godinu, rekao je laureat.
Nagrada, koja se sastoji iz povelje i novčanog iznosa, biće uručena na Dan „Politike” 25. januara.
Izložba „Genus – porodične priče” je multimedijalna postavka u čijem je središtu porodični narativ stavljen u kontekst epohalnih istorijskih događaja kao što su kraj dinastije Obrenović, Prvi svetski rat, ratovi Marije Terezije za austrijsko nasleđe, ulazak srpskog naroda u srednjoevropsku civilizaciju...
Povod za sastavljanje fragmenata rasute porodične istorije jeste davni susret četrnaestogodišnjeg Milete sa Milošem Crnjanskim, baš u galeriji Nadežda Petrović u Čačku.
„Otac me je odveo na uručenje Disove nagrade Crnjanskom i uputio me da ga zamolim za autogram. Crnjanski me je tada pitao kako se prezivam i da li sam u srodstvu sa Prodanovićima iz 'Seoba'...”
Ovo je bio podstrek da se u narednim decenijama razmišlja i istražuju život i istorijske zasluge „bližih” i „daljih” Prodanovića.
U obrazloženju žirija povodom ovog priznanja između ostalog se ističe:
Izložba „Genus – Porodične priče” osmišljena za Galeriju Nadežda Petrović u Čačku sublimira sve ključne odlike stvaralaštva Milete Prodanovića. Poznavalac istorije i nadasve vrstan pripovedač, Prodanović je u seriji radova pokazao svu kompleksnost i slojevitost – kako medijsku tako i značensku – izuzetno profilisanog umetničkog izraza. Istražujući i od fragmenata rekonstruišući „male” porodične narative, umetnik uz karakterističnu upotrebu metafora i indirektnog govora upisuje i isprepliće istoriju svojih predaka s „velikim” istorijskim događajima, ratovima, smenama dinastija, epohalnim i civilizacijskim raskršćima kroz koji se njegova porodica kretala po srednjoevropskom geografskom prostoru. Sva njihova dela, herojstva, pogibije, seobe, zapisi, kućni predmeti, polazište su za umetnika – sada u ulozi „porodičnog hroničara” – da prevede i pretoči te pripovesti u raznorodne umetničke iskaze čija se istorijska matrica jasno iščitava i evokativno govori i o našem današnjem društvu.
„Sam naslov, u kojem reč mnogostrukog značenja genus može i treba da asocira na brojne pojmove od roda, plemena, porodice i porekla preko pasmine, vrste, slučaja i načela do načina, kakvoće, prilika i stanja, govori o višeslojnosti ovog ostvarenja. Ipak, možda smo najbliže autorovoj nameri ako se setimo da kod Fedra znači vrsta pesništva a šire i način govorenja, govor ili način pisanja”, objasnio je Čedomir Vasić u predgovoru kataloga izložbe.
Osim Crnjanskog, junaci ove storije su Mihailo Prodanović, heroj u Ratu za austrijsko nasleđe 1740–1748, ovenčan priznanjem iz ruku carice Marije Terezije lično, zatim bliži predak Zdravko Prodanović, deda-stric koji je predvideo smrt svoga brata u Cerskoj bici, potom porcelanska kraljevska šoljica preživela u porodičnoj zaostavštini kao sećanje i pouka o varljivosti vlasti i vernosti podanika...
Mileta Prodanović (1959) redovni je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Objavljuje prozu, eseje iz oblasti vizuelnih umetnosti, a njegova dela nalaze se u najvažnijim muzejskim i privatnim zbirkama u Srbiji i zemljama nekadašnje Jugoslavije.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
