„Политикина“ награда Милети Продановићу
„Политикина” награда за најбољу изложбу у 2017. години додељена је сликару Милети Продановићу за изложбу „Генус – породичне приче” одржану током децембра 2017. у Уметничкој галерији Надежда Петровић у Чачку. О награди је већином гласова одлучио жири који је радио у саставу: Зоран Ерић, кустос Музеја савремене уметности у Београду (председник), Радоња Лепосавић, историчар уметности, Мирослав Карић, историчар уметности и кустос галерије „Ремонт” у Београду, Аница Вучетић, добитница „Политикине” награде 2008, и Марија Ђорђевић, уредник Културног додатка „Политике”.
У најужем избору нашла се и изложба Бојана Ђорђева „Услови заједничког размишљања – трилогија о капитализму, марксизму и револуцији”, одржана у октобру 2017. такође у галерији Надежда Петровић у Чачку!
На вест о награди Милета Продановић је изјавио:
– „Политикина” награда за најбољу изложбу је свакако најдуговечније и вероватно најважније признање у области визуелних уметности. Добили су је, својевремено, моји професори, а потом и бројне колеге чијим се изложбама радујем и које нарочито ценим и волим. Посебно ми је драго што сам награду добио за изложбу која се одржава у Уметничкој галерији Надежда Петровић која је свакако најважнији пункт савремене уметности јужно од Београда и место за које сам посебно везан. Ове године, као и неколико претходних, ликовна сцена била је веома динамична, разноврсна, и у ужем избору нашле су се многе поставке које заслужују да буду награђене. Изложбу „Генус – породичне приче“ дуго сам одлагао, она је подразумевала комплексно истраживање и проналажење правог језика, у овом случају то су покренуте слике, видео... У превазилажењу техничких потешкоћа и савладавању тог новог језика помогле су ми младе колеге и то ми је посебно драго. Поменућу их: Данило Крстајић, Александра Јованић, Филип Чекић и Светлана Волиц чија је изложба у Салону Музеја савремене уметности такође била једна од оних по којима ћу памтити претходну годину, рекао је лауреат.
Награда, која се састоји из повеље и новчаног износа, биће уручена на Дан „Политике” 25. јануара.
Изложба „Генус – породичне приче” је мултимедијална поставка у чијем је средишту породични наратив стављен у контекст епохалних историјских догађаја као што су крај династије Обреновић, Први светски рат, ратови Марије Терезије за аустријско наслеђе, улазак српског народа у средњоевропску цивилизацију...
Повод за састављање фрагмената расуте породичне историје јесте давни сусрет четрнаестогодишњег Милете са Милошем Црњанским, баш у галерији Надежда Петровић у Чачку.
„Отац ме је одвео на уручење Дисове награде Црњанском и упутио ме да га замолим за аутограм. Црњански ме је тада питао како се презивам и да ли сам у сродству са Продановићима из 'Сеоба'...”
Ово је био подстрек да се у наредним деценијама размишља и истражују живот и историјске заслуге „ближих” и „даљих” Продановића.
У образложењу жирија поводом овог признања између осталог се истиче:
Изложба „Генус – Породичне приче” осмишљена за Галерију Надежда Петровић у Чачку сублимира све кључне одлике стваралаштва Милете Продановића. Познавалац историје и надасве врстан приповедач, Продановић је у серији радова показао сву комплексност и слојевитост – како медијску тако и значенску – изузетно профилисаног уметничког израза. Истражујући и од фрагмената реконструишући „мале” породичне наративе, уметник уз карактеристичну употребу метафора и индиректног говора уписује и испреплиће историју својих предака с „великим” историјским догађајима, ратовима, сменама династија, епохалним и цивилизацијским раскршћима кроз који се његова породица кретала по средњоевропском географском простору. Сва њихова дела, херојства, погибије, сеобе, записи, кућни предмети, полазиште су за уметника – сада у улози „породичног хроничара” – да преведе и преточи те приповести у разнородне уметничке исказе чија се историјска матрица јасно ишчитава и евокативно говори и о нашем данашњем друштву.
„Сам наслов, у којем реч многоструког значења genus може и треба да асоцира на бројне појмове од рода, племена, породице и порекла преко пасмине, врсте, случаја и начела до начина, каквоће, прилика и стања, говори о вишеслојности овог остварења. Ипак, можда смо најближе ауторовој намери ако се сетимо да код Федра значи врста песништва а шире и начин говорења, говор или начин писања”, објаснио је Чедомир Васић у предговору каталога изложбе.
Осим Црњанског, јунаци ове сторије су Михаило Продановић, херој у Рату за аустријско наслеђе 1740–1748, овенчан признањем из руку царице Марије Терезије лично, затим ближи предак Здравко Продановић, деда-стриц који је предвидео смрт свога брата у Церској бици, потом порцеланска краљевска шољица преживела у породичној заоставштини као сећање и поука о варљивости власти и верности поданика...
Милета Продановић (1959) редовни је професор на Факултету ликовних уметности у Београду. Објављује прозу, есеје из области визуелних уметности, а његова дела налазе се у најважнијим музејским и приватним збиркама у Србији и земљама некадашње Југославије.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
