Profesor Tošić želi da kupi kozu Jevtićima
Jedan pogled na članak „Samo što su se skućili, vuk im zaklao koze”, objavljen juče na naslovnoj strani „Politike”, bio je dovoljan da podstakne našeg dugogodišnjeg čitaoca na pomoć petočlanoj porodici Jevtić iz sela Rajnovce kod Kosovske Kamenice, čija je muka opisana u tekstu. Profesor dr Milan St. Tošić, penzionisani predavač Poljoprivrednog fakulteta, odmah je pozvao telefonom redakciju „Politike” i rekao: „Molim vas da se porodici Jevtić na moj račun obezbedi jedna koza, kao pomoć u nevolji koja im se desila”. Kao stručnjak, penzionisani profesor mehanizacije stočarstva i šef katedre za stočarstvo, preporučio je da to bude koza koja je na muži, kako bi mala Vera, četvorogodišnja i najmlađa članica porodice Jevtić, imala bar čašu-dve mleka dnevno.
Velikodušni dar porodici Jevtić, koja mesečno živi od 17.000 dinara prihoda, profesor Tošić ponudio je, kako kaže, „uz najbolje želje i za našu ’Politiku’”.
– Želja da pomognem Jevtićima javila se spontano, bez razmišljanja, čim sam pročitao tekst. Shvatio sam da ja sigurno svakog dana imam novca za više od jedne šolje mleka, koja je toj deci na Kosovu i Metohiji (KiM) uskraćena nevoljom, jer im je vuk pojeo sve četiri koze. Nisam razmišljao koliko je to novca, spreman sam da ponudim nekoliko stotina evra, a Jevtićima poručujem da nađu baš dobru muznu kozu u svom kraju, kako bi mala Vera dugo dobijala svoj omiljeni napitak – ističe profesor sa Novog Beograda.
Na konstataciju da se cene koza koje se trenutno nude putem internet oglasa kreću od 35 do 120 evra, profesor je odgovorio da koza za Jevtiće mora da bude baš kvalitetna.
– Na te jeftine koze zaboravite. Mislim da treba da uložimo ne sto, nego nekoliko stotina evra. Pozivam ostale čitaoce „Politike” da se pridruže ovoj našoj akciji, pa da porodici sa dvoje mališana, ocem koji je pre pola godine preživeo infarkt, bakom i majkom koja sada sav posao na imanju od pet hektara nosi na svojim plećima, kupimo sve četiri koze. U mom selu koze su gajile samo familije koje nisu mogle sebi da priušte kravu, pa sam siguran da Jevtići ne žive bogato i da im je pomoć neophodna – ističe humani profesor i dodaje da je na novinarima „Politike”, koji su prvi izvestili o sudbini porodice, da organizuju nabavku koze, a da su „pare su njegova briga”.
Naš redovni čitalac ističe da je „Politiku” prelistavao i pre nego što je naučio prva slova, jer mu je običaj da dan započinje uz naš list još pre osam decenija usadio njegov deda, solunac, Savo Obradović.
– Zato mi je zadovoljstvo da sarađujemo i pokrenemo ovu akciju. A kada budem saznao da mala Vera Jevtić ponovo pije kozje mleko, ja ću biti sit i zadovoljan kao da ga i sam pijem – istakao je osamdesetčetvorogodišnji profesor.
Ovo nije prvi put da „Politika” piše o Jevtićima iz Rajnovice. Zahvaljujući tekstovima Biljane Radomirović, naše dopisnice sa Kosmeta, i humanim ljudima koje je njeno pisanje pokrenulo, Jevtićima je pre dve godine izgrađena nova kuća, umesto trošne krovinjare oštećene zemljotresima, koja je bila poduprta direcima kako im se ne bi sručila na glavu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
