Професор Тошић жели да купи козу Јевтићима
Један поглед на чланак „Само што су се скућили, вук им заклао козе”, објављен јуче на насловној страни „Политике”, био је довољан да подстакне нашег дугогодишњег читаоца на помоћ петочланој породици Јевтић из села Рајновце код Косовске Каменице, чија је мука описана у тексту. Професор др Милан Ст. Тошић, пензионисани предавач Пољопривредног факултета, одмах је позвао телефоном редакцију „Политике” и рекао: „Молим вас да се породици Јевтић на мој рачун обезбеди једна коза, као помоћ у невољи која им се десила”. Као стручњак, пензионисани професор механизације сточарства и шеф катедре за сточарство, препоручио је да то буде коза која је на мужи, како би мала Вера, четворогодишња и најмлађа чланица породице Јевтић, имала бар чашу-две млека дневно.
Великодушни дар породици Јевтић, која месечно живи од 17.000 динара прихода, професор Тошић понудио је, како каже, „уз најбоље жеље и за нашу ’Политику’”.
– Жеља да помогнем Јевтићима јавила се спонтано, без размишљања, чим сам прочитао текст. Схватио сам да ја сигурно сваког дана имам новца за више од једне шоље млека, која је тој деци на Косову и Метохији (КиМ) ускраћена невољом, јер им је вук појео све четири козе. Нисам размишљао колико је то новца, спреман сам да понудим неколико стотина евра, а Јевтићима поручујем да нађу баш добру музну козу у свом крају, како би мала Вера дуго добијала свој омиљени напитак – истиче професор са Новог Београда.
На констатацију да се цене коза које се тренутно нуде путем интернет огласа крећу од 35 до 120 евра, професор је одговорио да коза за Јевтиће мора да буде баш квалитетна.
– На те јефтине козе заборавите. Мислим да треба да уложимо не сто, него неколико стотина евра. Позивам остале читаоце „Политике” да се придруже овој нашој акцији, па да породици са двоје малишана, оцем који је пре пола године преживео инфаркт, баком и мајком која сада сав посао на имању од пет хектара носи на својим плећима, купимо све четири козе. У мом селу козе су гајиле само фамилије које нису могле себи да приуште краву, па сам сигуран да Јевтићи не живе богато и да им је помоћ неопходна – истиче хумани професор и додаје да је на новинарима „Политике”, који су први известили о судбини породице, да организују набавку козе, а да су „паре су његова брига”.
Наш редовни читалац истиче да је „Политику” прелиставао и пре него што је научио прва слова, јер му је обичај да дан започиње уз наш лист још пре осам деценија усадио његов деда, солунац, Саво Обрадовић.
– Зато ми је задовољство да сарађујемо и покренемо ову акцију. А када будем сазнао да мала Вера Јевтић поново пије козје млеко, ја ћу бити сит и задовољан као да га и сам пијем – истакао је осамдесетчетворогодишњи професор.
Ово није први пут да „Политика” пише о Јевтићима из Рајновице. Захваљујући текстовима Биљане Радомировић, наше дописнице са Космета, и хуманим људима које је њено писање покренуло, Јевтићима је пре две године изграђена нова кућа, уместо трошне кровињаре оштећене земљотресима, која је била подупрта дирецима како им се не би сручила на главу.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
