Rudnici uglja i zabave

Muzej ugljarstva u Senjskom Rudniku iz godine u godinu posećuje sve više turista, zahvaljujući pre svega originalnoj postavci koju čine hiljadu eksponata i pet hiljada fotografija. To je prvi i jedinstveni muzej takve vrste u Srbiji, koji čuva sećanje na istoriju rudarstva u ovom kraju, istočno od Ćuprije, dugu više od 160 godina.

Srbija je u našem regionu najbogatija industrijskom baštinom. Na severu, u Vojvodini, ostali su stari mlinovi, vodenice na kanalima i nekoliko vetrenjača, a u centralnom delu industrijski pogoni i posebna vrednost – rudnici.

Svedočanstva teškog života

Mnogi ugljenokopi su zapušteni, upravne zgrade su prazne, samački hoteli, menze... Šteta, jer bi mnogi objekti mogli da postanu zanimljivi za razgledanje, u Aleksincu, Vrdniku, ili na Vrškoj Čuki iza Zaječara, poznatoj po „belgijskoj” kući, tako nazvanoj u znak sećanja na belgijskog inženjera.

Rudnici bi mogli, smatraju stručnjaci, da postanu mesta za za održavanje festivala, kongresa, za rekreaciju, pešačenje i biciklizam, kao scenografija za snimanje filmova. Pa i za ekskurzije, da đaci upoznaju ostarele mašine koje svedoče o industrijskom razvoju, da čuju priče o životu rudara i ovom teškom zanimanju u kojem su se oprobale i žene. U oživljavanje rudnika veruju entuzijasti i vizionari i navode nekoliko primera.

U Labinu su ovakvu priču pokrenuli lokalni umetnici, dobili su sredstva iz fondova Evropske unije i otvorili vrlo respektabilnu biblioteku, najsavremeniju u Hrvatskoj. I Idrija, bivši rudnik žive je oživela kao muzej i nalazi se na Uneskovoj listi kulturne baštine.

Najzanimljiviji primer dolazi iz nemačkog Esena, rudarske regije: ono što je bilo za otpad dobilo je drugu namenu, mašine i pokretne trake nisu završili na đubrišu već su postali predmet priča koje turisti rado slušaju i upoznaju svoju industrijsku istoriju. I rado dolaze uprkos tome što Esen nema more, a ni neku značajnu umetničku tradiciju.

U Srbiji se najdalje otišlo u Senjskom Rudniku zahvaljujući Miroslavu Nikoliću, sadašnjem upravniku tamošnjeg Muzeja ugljarstva. Kao lokal patriota razmišljao je šta učiniti da se u ovom mestu može normalno živeti i kad jama više ne bude radila.

Može li Muzej ugljarstva da bude „svetlo na kraju tunela”, pitao se i pokrenuo projekat „Eko-muzej Senjski Rudnik”.

– Svojim najvećim uspehom smatram što sam uspeo da realizujem prvu fazu ovog projekta. Svakako ne sam već uz pomoć Ministarstva kulture i predstavnika Muzeja nauke i tehnike iz Beograda. Tako da su sada obnovljena tri objekta koji su bili pred rušenjem, a kroz promociju ovog projekta široj javnosti ukazao sam na postojanje ovog rudarskog mesta, koje ne treba prepustiti zaboravu i čiju rudarsku istoriju treba sačuvati. Takođe, svojim uspehom smatram i činjenicu da sam uz pomoć Muzeja nauke i tehnike uspeo da stavim pod zaštitu države i rudarski lift koji je jedini takve vrste u svetu i koji je u funkciji i danas, a koji je sastavni deo turističke ponude i pokazuje se posetiocima – kaže Nikolić.

Muzejski kompleks se sastoji iz glavne zgrade koja je sagrađena 1930. godine i u kojoj je na dva nivoa prikazan tehnički i istorijski razvoj rudarstva, počev od trećeg veka pa do danas. Svi eksponati su originalni kao i fotografije koje prate ovu postavku.

Sastavni deo kompleksa muzeja je i zgrada nekadašnje mašinske radionice kaja se sastoji iz četiri prostorije u kojima je kroz eksponate i originalne fotografije prikazan život rudara i njihovih porodica u svim segmentima života.

Posetiocima se pokazuje i postavka na otvorenom gde su smeštene mašine i uređaji koji zbog svojih dimenzija ne mogu da budu u prostorijama. Posetioci i turisti mogu da vide i ulaz u jamu sa upravnom zgradom iznad samog ulaza iz 1860. godine, koji je u originalu sačuvan do današnjih dana.

Hleb sa sedam kora

Muzejski kompleks posećuju kako grupne ekskurzije, počev od predškolskih ustanova do visokoškolskih institucija, tako i pojedinačni posetioci, porodice, a po evidenciji koja se vodi u muzeju može se videti da su posetioci iz svih delova Srbije. U poslednje vreme muzej posećuju organizovano i posetioci iz inostranstva, iz Slovenije, Hrvatske, Austrije i Italije.

– Malo je poznata činjenica da i žene rade u jami i to nisu samo majke, supruge i domaćice koje samo vode brigu o domaćinstvu, već i osobe koje zajedno sa muškarcima idu u jamu i zarađuju „hleb sa sedam kora”. Arhivska građa i foto-zbirka koja se nalazi u muzeju vodi nas čak u period Prvog svetskog rata pa i mnogo ranije i dokazuje prisustvo i rad žena i dece u jami – ističe Nikolić.

Baš zato što je ova istorijska činjenica manje poznata široj javnosti, Muzej ugljarstva je ovu temu prikazao u okviru prošlogodišnje beogradske manifestacije „Noć muzeja”. Uređivački odbor je ovu temu proglasio za jednu od najuspešnijih.

Ono što je ostalo da se uradi u „Eko-muzeju” je podzemni rudarski muzej i rekonstrukcija rudarskog restorana koji je u neposrednoj blizini kompleksa muzeja tako da bi se na neki način bar delimično zaokružila turistička ponuda Muzeja ugljarstva.