Istinski dragulji Vinsenta van Goga
Kada su dva Van Gogova do skoro nepoznata crteža, „Brdo na Monmartru sa kamenolomom” i „Brdo na Monmartru” iz 1886, predstavljena u januaru na jednoj izložbi u Holandiji, Tejo Medendorp, viši istraživač Van Gog muzeja u Amsterdamu, potvrdio je javno tom prilikom njihovu autentičnost. Medendorp je široj publici poznat i po tome što je bio stručni konsultant u radu na animiranom filmu „S ljubavlju, Vinsent”, koji već osvaja festivalske nagrade u svetu i impresionira publiku. Sve što je Vinsent van Gog (1853–1890) stvorio u životu dugom samo 37 godina danas vredi nezamislivo, a jedan deo njegovog opusa čuva se brižljivo u muzeju koji nosi njegovo ime i nalazi se u Amsterdamu. Činjenica da je zaposlen u ovoj instituciji bila je treći razlog da upravo Tejo Medendorp bude specijalni sagovornik „Politike” na temu Vinsentovog opusa, muzeja i pomenutog filma. Prvobitno zdanje Van Gog muzeja, koji je otvoren 1973, projektovao je holandski arhitekta Gerit Ritveld, a drugu zgradu, u obliku elipse, pridodao je postojećoj 1999. japanski arhitekta Kišo Kurosava. Simbolika je potpuna, ako se zna da je Van Gog jako voleo japansku umetnost. Kada kročite u elipsasto zdanje u staklu, to utiče da vam ionako veliki prostor muzeja izgleda još veći. Već na prvom nivou susrećete se sa više od deset autoportreta Van Goga. Do ostalih nekoliko spratova vode vas spiralne stepenice, sa kojih imate kompletan pregled svih nivoa i tu ćete naći remek-dela kao što su „Ljudi koji jedu krompir”, jednu verziju „Suncokreta”, „Polja Irisa”, „Bademovo drvo u cvetu” i čuvene pejzaže, mrtve prirode, crteže, pisma. A tu je i „Cafe table with absinthe” iz 1887, za koje naš sagovornik kaže da je „istinski dragulj” ove kolekcije.
Stalna postavka u Muzeju Van Gog obuhvata sve segmente umetnikovog stvaralaštva i bogatu prepisku. Kako je ona koncipirana i kako je osvežavate u određenim periodima?
Način na koji je čitava kolekcija koju Van Gog muzej ima prezentovana danas jeste rezultat projekta na kojem se dugo radilo, a okončan je 2014. sa finalnim izmenama. To je bilo neophodno uraditi, jer broj posetilaca raste iz sezone u sezonu. U proseku godišnje naš muzej poseti oko dva miliona ljudi. Umetnička dela su izložena u širokom prostoru impresivnog zdanja, tu je stalna kolekcija, kao i odeljci u kojima su isključivo Vinsentovi crteži, dokumentacija njegovih pisama upućenih bratu, porodici, krugu prijatelja i kolega. Fokusirani smo i na Van Gogov uticaj na generacije koje dolaze i uključujemo savremene umetnike. Muzej inspiriše mlade uvek iznova i pokušava da dopre do svih zainteresovanih.
Posle smrti Vinsent je ostavio iza sebe više od 800 slika i skoro 1000 crteža, u vašoj zbirci imate deo tih radova, kako je moguće upotpuniti je? Da li je poznato gde se većina preostalih dela, koja ne posedujete, nalazi?
Koliko je moguće mi dopunjujemo našu kolekciju Van Gogovih dela, ali to se ne događa često. Pored naše velike zbirke od njegovih 200 slika i 500 crteža imamo i dela drugih velikih umetnika, poput Pola Gogena, Emila Bernara, Anrija de Tuluz-Lotreka, potom umetničku kolekciju nabis printova. Baš nedavno je naš muzej nabavio zaista lepu sliku Edvarda Munka „Portret Feliksa Auerbaha”. U jednom segmentu napravili smo paralelu tražeći sličnosti u inspiracijama Van Goga i Munka, kroz njihova dela. Dakle, čuvamo i izlažemo i radove drugih autora. Iako se najveći deo Van Gogovog opusa nalazi u muzejima širom sveta, još ima njegovih dela i u privatnim zbirkama. Obično se svake godine nekoliko Vinsentovih radova pojavi na svetskom tržištu umetničkih dela.
Iako je Van Gog planirao da u okviru ciklusa „Suncokreti” naslika 12 slika, to se nije dogodilo. Danas se nekoliko verzija nalazi u najpoznatijim svetskim muzejima. Koliko je zapravo slika u ovom ciklusu Vinsent naslikao i koju verziju vi imate u Amsterdamu?
U Arlu je Van Gog naslikao sedam velikih mrtvih priroda sa suncokretima, četiri u avgustu 1888, jednu u decembru 1888, koja je kopija jedne slike suncokreta iz avgusta, i dve u januaru 1889. (kopije dve avgustovske slike). Mi imamo jednu iz januara 1889. koju je Vinsent naslikao kao kopiju one koja je sada u posedu Nacionalne galerije u Londonu, iz avgusta 1888.
Bili ste stručni konsultant u filmu „S ljubavlju, Vinsent”, da li je u njemu nešto ostalo nedorečeno? U literaturi se navodi da je umetnik sa 13 godina počeo da uči da crta, u filmu se kaže da je počeo da slika nešto pre 30. Koliko je velika bila njegova ljubav prema Japanu?
Ozbiljnu karijeru Van Gog je započeo u 27. godini sa crtežima i oko godinu dana isključivo je crtao. U 28. počeo je zaista da slika. Na početku karijere bio je pod uticajem holandske škole slikanja iz Haga, i francuskih Barbizon umetnika. Kasnije je stvarao pod uticajem impresionista i neoimpresionista, potom i Adolf Montičeli i Pol Gogen su bili ozbiljno inspirisani japanskom umetnošću, naročito estampa tehnikom, koja koristi otisak drvoreza, što je opet takođe značajno uticalo na kasniji Van Gogov rad. Mi upravo krajem marta u našem muzeju otvaramo izložbu pod nazivom „Van Gog i Japan”. Kad je reč o filmu „S ljubavlju, Vinsent”, bilo je izuzetno zabavno raditi sa Dorotom Kobijelom i Hjuom Velčmanom. Sadržaj ovog ostvarenja je više deo mašte, nego što govori o stvarnim činjenicama. To je jedna dinamična filmska detektivska priča, ali ono što je u njoj zaista posebno jeste čisti vizuelni spektakl, koji stavlja Vinsentove slike u fokus, na način na koji niko drugi ko se bavio njegovim delom nije to tako uradio. Svojim učešćem u radu na ovom filmu svi su zapravo svedočili o ljubavi koju imaju prema Vinsentu.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
