Истински драгуљи Винсента ван Гога
Када су два Ван Гогова до скоро непозната цртежа, „Брдо на Монмартру са каменоломом” и „Брдо на Монмартру” из 1886, представљена у јануару на једној изложби у Холандији, Тејо Медендорп, виши истраживач Ван Гог музеја у Амстердаму, потврдио је јавно том приликом њихову аутентичност. Медендорп је широј публици познат и по томе што је био стручни консултант у раду на анимираном филму „С љубављу, Винсент”, који већ осваја фестивалске награде у свету и импресионира публику. Све што је Винсент ван Гог (1853–1890) створио у животу дугом само 37 година данас вреди незамисливо, а један део његовог опуса чува се брижљиво у музеју који носи његово име и налази се у Амстердаму. Чињеница да је запослен у овој институцији била је трећи разлог да управо Тејо Медендорп буде специјални саговорник „Политике” на тему Винсентовог опуса, музеја и поменутог филма. Првобитно здање Ван Гог музеја, који је отворен 1973, пројектовао је холандски архитекта Герит Ритвелд, а другу зграду, у облику елипсе, придодао је постојећој 1999. јапански архитекта Кишо Куросава. Симболика је потпуна, ако се зна да је Ван Гог јако волео јапанску уметност. Када крочите у елипсасто здање у стаклу, то утиче да вам ионако велики простор музеја изгледа још већи. Већ на првом нивоу сусрећете се са више од десет аутопортрета Ван Гога. До осталих неколико спратова воде вас спиралне степенице, са којих имате комплетан преглед свих нивоа и ту ћете наћи ремек-дела као што су „Људи који једу кромпир”, једну верзију „Сунцокрета”, „Поља Ириса”, „Бадемово дрво у цвету” и чувене пејзаже, мртве природе, цртеже, писма. А ту је и „Cafe table with absinthe” из 1887, за које наш саговорник каже да је „истински драгуљ” ове колекције.
Стална поставка у Музеју Ван Гог обухвата све сегменте уметниковог стваралаштва и богату преписку. Како је она конципирана и како је освежавате у одређеним периодима?
Начин на који је читава колекција коју Ван Гог музеј има презентована данас јесте резултат пројекта на којем се дуго радило, а окончан је 2014. са финалним изменама. То је било неопходно урадити, јер број посетилаца расте из сезоне у сезону. У просеку годишње наш музеј посети око два милиона људи. Уметничка дела су изложена у широком простору импресивног здања, ту је стална колекција, као и одељци у којима су искључиво Винсентови цртежи, документација његових писама упућених брату, породици, кругу пријатеља и колега. Фокусирани смо и на Ван Гогов утицај на генерације које долазе и укључујемо савремене уметнике. Музеј инспирише младе увек изнова и покушава да допре до свих заинтересованих.
После смрти Винсент је оставио иза себе више од 800 слика и скоро 1000 цртежа, у вашој збирци имате део тих радова, како је могуће употпунити је? Да ли је познато где се већина преосталих дела, која не поседујете, налази?
Колико је могуће ми допуњујемо нашу колекцију Ван Гогових дела, али то се не догађа често. Поред наше велике збирке од његових 200 слика и 500 цртежа имамо и дела других великих уметника, попут Пола Гогена, Емила Бернара, Анрија де Тулуз-Лотрека, потом уметничку колекцију набис принтова. Баш недавно је наш музеј набавио заиста лепу слику Едварда Мунка „Портрет Феликса Ауербаха”. У једном сегменту направили смо паралелу тражећи сличности у инспирацијама Ван Гога и Мунка, кроз њихова дела. Дакле, чувамо и излажемо и радове других аутора. Иако се највећи део Ван Гоговог опуса налази у музејима широм света, још има његових дела и у приватним збиркама. Обично се сваке године неколико Винсентових радова појави на светском тржишту уметничких дела.
Иако је Ван Гог планирао да у оквиру циклуса „Сунцокрети” наслика 12 слика, то се није догодило. Данас се неколико верзија налази у најпознатијим светским музејима. Колико је заправо слика у овом циклусу Винсент насликао и коју верзију ви имате у Амстердаму?
У Арлу је Ван Гог насликао седам великих мртвих природа са сунцокретима, четири у августу 1888, једну у децембру 1888, која је копија једне слике сунцокрета из августа, и две у јануару 1889. (копије две августовске слике). Ми имамо једну из јануара 1889. коју је Винсент насликао као копију оне која је сада у поседу Националне галерије у Лондону, из августа 1888.
Били сте стручни консултант у филму „С љубављу, Винсент”, да ли је у њему нешто остало недоречено? У литератури се наводи да је уметник са 13 година почео да учи да црта, у филму се каже да је почео да слика нешто пре 30. Колико је велика била његова љубав према Јапану?
Озбиљну каријеру Ван Гог је започео у 27. години са цртежима и око годину дана искључиво је цртао. У 28. почео је заиста да слика. На почетку каријере био је под утицајем холандске школе сликања из Хага, и француских Барбизон уметника. Касније је стварао под утицајем импресиониста и неоимпресиониста, потом и Адолф Монтичели и Пол Гоген су били озбиљно инспирисани јапанском уметношћу, нарочито естампа техником, која користи отисак дрвореза, што је опет такође значајно утицало на каснији Ван Гогов рад. Ми управо крајем марта у нашем музеју отварамо изложбу под називом „Ван Гог и Јапан”. Кад је реч о филму „С љубављу, Винсент”, било је изузетно забавно радити са Доротом Кобијелом и Хјуом Велчманом. Садржај овог остварења је више део маште, него што говори о стварним чињеницама. То је једна динамична филмска детективска прича, али оно што је у њој заиста посебно јесте чисти визуелни спектакл, који ставља Винсентове слике у фокус, на начин на који нико други ко се бавио његовим делом није то тако урадио. Својим учешћем у раду на овом филму сви су заправо сведочили о љубави коју имају према Винсенту.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
