Dobra volja može da bude kupljena usluga

Profesor FPN i bivši član odbora Agencije za borbu protiv korupcije dr Zoran Stojiljković, sada predsednik Sindikata „Nezavisnost”, kaže da ove regionalne razlike postoje i zato što reagovanje Agencije, kad je o sukobu interesa reč, ne obuhvata onaj neuhvatljivi deo, koji je još opasnije predvorje korupcije, a to je trgovina uticajem. To se dešava u velikim gradovima, u situacijama kada neko ko važi za moćnika i ko može da završi neke poslove vrši „uslugu posredovanja”. On vam pomogne da dođete do nekoga ko može da reši vaš problem, a kad dođe vreme da je on zainteresovan za uslugu, onda je od vas naplaćuje lično ili je naplaćuje za druge.

To je usluga povezivanja ljudi na osnovu vlasništva nad informacijama i kontaktima, koja se plaća protivuslugom. Ali tu nema pisanog traga, kao u slučaju kad direktor osnovne škole u nekoj maloj opštini donese odluku o zapošljavanju svog rođaka i kad ga zbog toga neko prijavi Agenciji.

Kao situaciju koju Agencija za borbu protiv korupcije takođe teško uspeva da registruje kao sukob interesa Stojiljković pominje zakonsku mogućnost finansiranja političkih partija i izbornih kampanja, gde postoji i pisani trag o donaciji. A zatim, kada donator dve godine kasnije dobije na tenderu neki posao u nekoj državnoj ustanovi – ko može da ga optuži za sukob interesa?

Dešavalo se i da se kao donatori stranačkih kampanja sa novčanim uplatama pojavljuju maltene socijalni slučajevi, ali ako oni neće da kažu u čije su ime uplatili novac, Agencija je nemoćna.

Da li to znači da je trgovinu uticajem, bez pisanih tragova, gotovo nemoguće detektovati?

– Gotovo da je nemoguće, osim ako neko ne progovori u tom lancu – komentariše Stojiljković, i to dovodi u vezu s pomenutim velikim brojem prijavljenih slučajeva u ekonomski nerazvijenim sredinama. To je i pokazatelj, kaže, koliko smo osiromašili kao društvo, s toliko pokidanim socijalnim vezama, da „nemate prostora” da „elegantno”, kao u velikom gradu, zaposlite „kod mene nekoga svog, a ja kod vas nekoga svog”, nego uticajni ljudi (direktori škola, javnih preduzeća...) to rade u „sopstvenoj kući”.

Kažemo Stojiljkoviću da su prijave protiv takvih slučajeva uobičajene i zato što je mnogo nezaposlenih u nerazvijenim opštinama, koji su takođe zainteresovani za posao koji je dobio neki rođak direktora, a ovaj bivši član odbora Agencije primećuje da se u atmosferi nemaštine, u nemalom broju slučajeva, pokaže i da su prijave neosnovane.

Kako je ipak moguće smanjiti broj ovih slučajeva sukoba interesa i teško detektovanih trgovina uticajem? Profesor pominje preventivno delovanje na mestima koja su označena kao potencijalno sklona korupciji. Takva mesta treba okružiti kontrolom i procedurom, tako da, recimo, odluku o prijemu nekoga na posao na određeno vreme donosi komisija, a ne direktor osnovne škole, ili, ako direktor nekog fakulteta troši ogromna sredstva na reprezentaciju, mora postojati komisija koja će kontrolisati tu potrošnju.

– Preventivno delovanje, kontrola i procedure su jedino rešenje – kaže Stojiljković, dok dr Božo Drašković, profesor Beogradske bankarske akademije, i takođe bivši član odbora Agencije, veliki značaj u svemu ovome pridaje „autocenzuri”, to jest sklonosti Agencije da se ne diraju „krupne političke zverke”. I onda se kao rezultat toga ispostavlja da korupcija dominira u lokalnim preduzećima i školama.

Drašković napominje da ovakva praksa u radu Agencije postoji godinama i da je važan razlog za to izborna procedura za članove odbora Agencije. Institucije koje predlažu članove odbora „vode računa da to budu oni na koje mogu da utiču i tako dobijamo odbor koji vodi računa o uticaju moćnih”.

Problem je i u tome, kaže Drašković, što jedinice lokalne samouprave u nekim slučajevima nisu spremne da prihvate preporuke Agencije u vezi s konstatovanim sukobom interesa, a Agencija nema mehanizam da ih na to primora, dok je sukob interesa na „višim nivoima” teško uhvatljiv, a podrazumevao bi detaljnu istragu, koju ne vrši Agencija, nego tužilaštvo i drugi organi.

A da li takvih istraga ima, ipak je druga tema.

Možda će nam koristiti...

Postoji i posredna trgovina uticajem, koju možemo registrovati u situacijama gde nema ničega što je direktno koruptivno, kaže dr Zoran Stojiljković i pominje slučaj bilo kojeg visokog funkcionera, na primer ministra, koji se, kada je izabran na to mesto, formalno povukao iz firme čiji je vlasnik. Posle toga, vlasnik je neko treći, ali svi mi, znajući da je to firma ministra, poslujemo sa njom nadajući se da ćemo od toga izvući neku korist. Nije direktna korupcija, ali možda će nam to biti od koristi.