Srbija pred Himalajima

Du­go oče­ki­va­na Stra­te­gi­ja za pro­ši­re­nje EU na za­pad­ni Bal­kan, či­ji de­lo­vi su da­ni­ma, pa i me­se­ci­ma una­zad „cu­ri­li” u jav­nost, ko­nač­no je obe­lo­da­nje­na. Sr­bi­ja kao i Cr­na Go­ra bi, kao što se to već zna­lo i pre ob­ja­vlji­va­nja do­ku­men­ta, mo­gle da uđu u EU 2025. Ali, ka­ko su to po­ja­sni­li pro­mo­to­ri stra­te­gi­je Jo­ha­nes Han i Fe­de­ri­ka Mo­ge­ri­ni, to je sa­mo „in­di­ka­tiv­na” go­di­na. Da­kle, ni­ko ne mo­že da obe­ća Sr­bi­ji da će ta­da ući u EU uko­li­ko ne is­pu­ni niz stva­ri ko­je se u Bri­se­lu od nje oče­ku­ju.

Naj­bo­lje ob­ja­šnje­nje je dao evrop­ski ko­me­sar za pro­ši­re­nje, ko­ji je dan po­sle ob­ja­vlji­va­nja stra­te­gi­je do­pu­to­vao u Be­o­grad. „To ne zna­či da Sr­bi­ja mo­že da sa­če­ka da do­đe taj tre­nu­tak, to ni­je blan­ko ček, po­treb­ne su broj­ne re­for­me”, ka­zao je Han, do­da­ju­ći da „stra­te­gi­ja ni­je ni­ka­kav po­ziv ni­ti mo­guć­nost da do­bi­je­te ne­ki po­pust, već nam da­je smer­ni­ce ka EU in­te­gra­ci­ja­ma”.

Jav­nost u Sr­bi­ji je po­seb­no za­ni­mao deo ko­ji se od­no­si na pre­go­vo­re s Pri­šti­nom, pre sve­ga prav­no­o­ba­ve­zu­ju­ći spo­ra­zum. 

 

Iako se po­mi­nja­lo da će stra­te­gi­ja pred­vi­de­ti da se on mo­ra pot­pi­sa­ti do kra­ja 2019, ova go­di­na se ipak ne po­mi­nje u do­ku­men­tu. Han je imao ob­ja­šnje­nje i za to. Ka­ko je re­kao, ne tre­ba se ve­zi­va­ti za da­tu­me jer ako se ta­kvi da­tu­mi ne is­pu­ne „to mo­že stvo­ri­ti fru­stra­ci­ju i raz­o­ča­re­nje”, a „va­žno je da se re­zul­ta­ti pro­iz­vo­de i za­vr­ša­va­ju za­da­ci”. Na kra­ju je osta­lo da prav­no oba­ve­zu­ju­ći spo­ra­zum tre­ba da se za­klju­či „hit­no”, bez pre­ci­zi­ra­nja go­di­ne. Han je u Be­o­gra­du po­ja­snio da „EU ne­će pri­hva­ti­ti da uve­ze ne­re­še­na bi­la­te­ral­na pi­ta­nja i za­to Sr­bi­ja mo­ra da re­ši bi­la­te­ral­ne spo­ro­ve i pi­ta­nja u ve­zi s gra­ni­ca­ma”, a da spo­ra­zum sklo­pi „pre ne­go što stu­pi u EU”.

I da­lje je, me­đu­tim, osta­lo ne­ja­sno ka­ko bi za­pra­vo tre­ba­lo da iz­gle­da taj spo­ra­zum. Ivi­ca Da­čić, ko­ji je pro­te­klih da­na bo­ra­vio u Ame­ri­ci, gde se sreo s dr­žav­nim se­kre­ta­rom Rek­som Ti­ler­so­nom, tvr­di da fra­za „prav­no­o­ba­ve­zu­ju­ći spo­ra­zum” ne zna­či ni­šta i da je njen tvo­rac biv­ši ko­me­sar za pro­ši­re­nje Šte­fan Fi­le. Han je pak ob­ja­snio da ima mno­go mo­guć­no­sti za prav­no oba­ve­zu­ju­ći spo­ra­zum, „ali je pre­u­ra­nje­no da bi­smo go­vo­ri­li o kon­kret­nom re­še­nju”.

Šta god mo­ra­lo (ili ne mo­ra­lo) da pi­še u do­ku­men­tu, pred Sr­bi­jom su, ka­ko se iz­ra­zio pred­sed­nik Alek­san­dar Vu­čić, Hi­ma­la­ji, a „ne bi­smo bi­li pr­vi ko­ji su se po­pe­li na Mont Eve­rest”. I za­to, ka­ko je ob­ja­snio pred­sed­nik, od „du­re­nja, kme­ča­nja i pla­ka­nja ne­ma ni­šta”, već Sr­bi­ja mo­ra ozbilj­no, od­go­vor­no i hra­bro da pro­ble­me re­ša­va. Kao pla­nin­ske pre­pre­ke pred Sr­bi­jom, on je ozna­čio od­no­se s Pri­šti­nom i gra­ni­ce s BiH i Hr­vat­skom. Kad je reč o od­no­si­ma s Pri­šti­nom, re­kao je da ni­je reč o to­me „da li će­te da se zo­ve­te ova­ko ili ona­ko”, već je to pi­ta­nje hi­lja­da kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra i uslo­va u ko­ji­ma će lju­di ta­mo da ži­ve. Stra­te­gi­ja je, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, zna­ča­jan pod­strek gra­đa­ni­ma i va­žno pri­zna­nje za Sr­bi­ju. Či­nje­ni­ca je, ka­ko je re­kao, i da je do­šlo vre­me „da pla­ti­mo od­re­đe­ne ce­ne iz pro­šlo­sti i do­ne­se­mo od­lu­ke za ko­je ni­je bi­lo hra­bro­sti de­ce­ni­ja­ma ra­ni­je”.

Obe­lo­da­nji­va­nje stra­te­gi­je naj­te­že je pa­lo Pri­šti­ni. Ot­por Ma­dri­da, ko­ji se do sa­mog kra­ja pro­ti­vio svr­sta­va­nju srp­ske po­kra­ji­ne u ka­te­go­ri­ju „dr­ža­va za­pad­nog Bal­ka­na”, re­zul­ti­rao je nje­nim iz­o­sta­vlja­njem iz stra­te­gi­je, što je Ha­šim Ta­či oka­rak­te­ri­sao kao „ne­spo­sob­nost EU da ima je­din­stven stav o Ko­so­vu”.

Po­li­tič­ke stra­sti su ove sed­mi­ce bi­le uz­bur­ka­ne i zbog su­tra­šnjeg od­la­ska srp­skog pred­sed­ni­ka u Za­greb. Po­ziv Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić srp­skom ko­le­gi je naj­pre bio iz­ne­na­đe­nje i za hr­vat­skog pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća, a on­da su po­če­li da sti­žu pred­lo­zi dnev­nog re­da za ove raz­go­vo­re, me­đu ko­ji­ma i naj­spor­ni­je pi­ta­nje rat­ne od­šte­te. Po­što je Vu­čić po­ru­čio da ne bi po­kre­tao to pi­ta­nje da je na me­stu pre­mi­je­ra Plen­ko­vi­ća jer „Hr­vat­ska ne sa­mo da ne mo­že ni­šta do­bi­ti već mo­že mno­go iz­gu­bi­ti”, hr­vat­ski pre­mi­jer je po­ja­snio da je reč o jed­nom spo­ra­zu­mu po­stig­nu­tom 1996. ko­ji ni­ka­da ni­je pot­pi­san.

O uza­vre­loj at­mos­fe­ri zbog ovog neo­če­ki­va­nog su­sre­ta na pred­sed­nič­kom ni­vou, go­vo­re i iz­ja­ve s obe stra­ne gra­ni­ce. Mi­ni­star od­bra­ne Alek­san­dar Vu­lin je sa­ve­to­vao Vu­či­ća da ne ide i upo­zo­rio ga da mo­že da oče­ku­je da će da ga do­če­ka­ju usta­še na tr­go­vi­ma, ko­ji će da po­ku­ša­ju da do­đu do nje­ga, kao što su do­šli i po­ku­ša­li da ga ubi­ju u Sre­bre­ni­ci, dok je nje­gov hr­vat­ski ko­le­ga Da­mir Kr­sti­če­vić po­ru­čio da od Vu­či­ća oče­ku­je iz­vi­nje­nje zbog „ve­li­ko­srp­ske agre­si­je na Hr­vat­sku”. U me­đu­vre­me­nu iz Za­gre­ba sti­žu in­for­ma­ci­je da će Udru­že­nje udo­vi­ca hr­vat­skih bra­ni­te­lja or­ga­ni­zo­va­ti pro­test zbog Vu­či­će­vog do­la­ska ko­me će se pri­klju­či­ti i rat­ni in­va­li­di. Vu­čić pak na­ja­vlju­je da u Za­greb od­la­zi s pred­lo­gom za mo­ra­to­ri­jum od šest me­se­ci na ras­pra­ve o te­ma­ma iz pro­šlo­sti.

U Bu­dim­pe­šti je odr­ža­na če­tvr­ta za­jed­nič­ka sed­ni­ca vla­da pre­mi­je­ra Ane Br­na­bić i Vik­to­ra Or­ba­na. Dve ze­mlje su pot­pi­sa­le de­set spo­ra­zu­ma o sa­rad­nji, a Or­ban je na­ja­vio da će i da­lje sna­žno po­dr­ža­va­ti Be­o­grad na pu­tu u EU, do­dav­ši da je za Ma­đar­sku Sr­bi­ja naj­va­žni­ja ze­mlja u re­gi­o­nu.

U zva­nič­noj po­se­ti na­šoj ze­mlji ovih da­na bio je i di­rek­tor Oba­ve­štaj­ne slu­žbe Ve­li­ke Bri­ta­ni­je MI-6 Aleks Jan­ger. Ka­ko je sa­op­šte­no po­sle raz­go­vo­ra Vu­či­ća i Jan­ge­ra, te­ma je bi­la sa­rad­nja oba­ve­štaj­nih slu­žbi dve ze­mlje, a oce­nje­no je i da po­se­ta di­rek­to­ra bri­tan­ske slu­žbe pred­sta­vlja od­raz bli­ske sa­rad­nje i pri­ja­telj­stva iz­me­đu dve dr­ža­ve.