Brodski ga je smatrao pesnikom

Sergej Dovlatov rođen je 1941. u Ufi, od oca Donata Mečnika (Jevrejina), pozorišnog reditelja i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo je u Lenjingradu. Počeo je da studira finski jezik, ali je ubrzo izbačen sa fakulteta. Pozvan je u vojsku, od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju robijaškog logora na severu SSSR-a, i iz tog iskustva kasnije je proistekao roman „Zona”. Radio je kao novinar, jedno vreme i kao vodič u Puškinovom parku u selu Mihajlovskom, i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su ga proganjale sovjetske vlasti. Bila je to drska proza, čiji su junaci autsajderi... Emigrirao je 1978. u Beč, i prešao u Njujork, gde objavljuje priče i romane u emigrantskim časopisima, ali i u „Njujorkeru” koji ga svrstava među 20 najvećih pisaca 20. veka. Umro je 1990. u Njujorku.

Danas su njegovi romani  prevedeni na 30 jezika: „Kompromis”, „Zona”, „Puškinova brda”, „Naši”, „Zanat”, „Kofer”, „Strankinja”, „Predstava”, „Filijala” i zbirke priča: „Nevidljiva knjiga”, „Solo na andervudu”, „Marš samaca”. Laskave ocene njegovom stilu dali su Kurt Vonegat, Irvin Šo i Josif Brodski koji je rekao da je Dovlatov jedini ruski pisac čija će sva dela biti čitana van Rusije. Aleksandar Genis u knjizi „Dovlatov i okolina” (Geopoetika, prevod Draginja Ramadanski), pisao je o svom prijatelju, njegovom odnosu prema vlasti, ženama, nacionalnom pitanju.

Radnja romana „Filijala” (prevod Dušan Patić, LOM) dešava se u Americi gde glavni junak sreće ljubav svoje mladosti.

– Njegov stil je razgovoran, pun topline. Tako nezlobiv humor sreo sam samo kod Kiša. Okrenut je ka običnim ljudima, piše sa simpatijom o okruženju, a sa skepsom prema sebi. Kao urednik časopisa „Novi Amerikanac”, novinarima je govorio da vode računa o jeziku i izbace sve suvišno. Brodski ga je smatrao pesnikom – kaže Dušan Patić.

Melina Panaotović, profesorka ruske književnosti na novosadskom Filozofskom fakultetu, istakla je da Dovlatov pripada trećem talasu ruske emigracije (Solženjicin, Sokolov, Brodski, Genis).

– Na fakultetu, nažalost, ne držimo predavanja o Dovlatovu, a zanimljivo je da su u udžbeniku za početni kurs učenja ruskog primeri iz Dovlatovljevih knjiga, zbog kratkih i duhovitih rečenica. Od sto  dela koje je rusko Ministarstvo kulture odabralo da uđu u lektiru, četiri su od Dovlatova – rekla je Melina Panaotović.

Dovlatov očito nije mogao da sačeka da u SSSR-u postane bolje, već je želeo sam da napravi to bolje. Oni koji su ostali možda su bili prilagodljiviji. Ne biti član udruženja pisaca SSSR-a značilo je nemati stan i beneficije. A ostati na „drugoj strani” značilo je biti pod nadzorom KGB-a. Zbog pogrešne reči išlo se u gulag i trebalo je iznaći kompromis između ličnog sistema vrednosti i onoga što se od pisca očekuje.

U filmu „Dovlatov” postoji potresna scena u kojoj mladi pisci donose svoje rukopise redakcijama u Rusiji. I Dovlatov vidi kako iz četiri plakara rukopise izbacuju u dvorište, kao stari papir. Među tom hartijom nalazi svoj izgaženi roman. Ništa od štampanja...

– Bio je ikona Sankt Peterburga, gde mu je podignut spomenik i jedna ulica ponela je njegovo ime... Duhoviti pisci inače vuku sa sobom more tuge. Hteo sam da proniknem odakle ta tuga i zidovi koje je podizao oko sebe kao vrstu cinizma, odbrane. Trenirao je boks, ali nadobijao se i batina. U svim redakcijama je dobio otkaz. Pio je. Nije doživeo da shvati koliko je veliki, a bio je „najveći” ruski pisac (196 cm), i gde god se pojavio, svi su gledali u njega. Žene su ga volele – kaže glumac Milan Marić.

U svom prvom romanu „Zona” (prevod Natalija Nenezić, LOM), Dovlatov je ponudio priču iz života robijaša i zapis logorskog nadzornika. Smatrao je da logor ogledalo u kojem se svako može sagledati. Inače je isticao da je u životu potrebno malo apsurda, a jednom je rekao: Najveća tragedija u mom životu je smrt Ane Karenjine.

U „Dovlatovu”, filmu o odlasku i ostajanju, o ličnim granicama i ograničavanju sopstvene slobode, Sergej Dovlatov je odlazeći iz domovine, u avion ulazio okrenut leđima, želeći da se na taj način poslednji put oprosti od Rusije.