Lane i prijatelji

Naši političari sad najviše pričaju o poštenju.

Ko o čemu – kurve o poštenju.

Izvedite sami zaključak i završite ovaj silogizam koji je postavila Goca Tržan u emisiji „Oralno doba” Laneta Gutovića. Bila je to jedna od tek nekoliko usputnih opaski o politici pevačice koja je nedavno, u emisiji „Piramida”, pokazala odrešito rasuđivanje o pojavama i ponašanjima na javnoj sceni. Tamo se govorilo o političkim aktuelnostima, pa i o temama od nacionalnog značaja, a Goca Tržan je ispoljila jasnoću stavova, britkost formulacija i srčanost u polemici sa sagovornicima.

Lane je kočopernost i razbarušenu raspričanost svoje gošće usmeravao više ka sferi muško-ženskih odnosa, sa neizbežnim sitnim provokacijama u pogledu seksa, što njoj nije smetalo, naprotiv, te je, uz šaljive komentare, prihvatila i tu igru. Zanimljivo nadigravanje, odnosno uzvratnu komunikaciju usmerenu na voditelja, ali i ka publici u studiju, vešto snalaženje u rasponu škakljivih pitanja, demonstrirala je kod istog domaćina pre nekoliko emisija i pevačica Jelena Karleuša. S jedne strane potvrda estradnog imidža, ali i neočekivano iskakanje iz njega – koje se povremeno dešava pri gostovanju superzvezda sa estrade – pomaže Lanetu Gutoviću da živne poprilično umrtvljeno „Oralno doba”.

Problem s ovim serijalom TV Foks nije toliko u koncepciji, koliko u preambicioznoj odluci da se ovakav „video kabare” emituje iz večeri u veče. Glumac koji je svojevremeno bio sposoban da iznese „šou jednog čoveka” i da se nametne kao kabaretski zabavljač, više nema dovoljno elana za takav poduhvat. Tip humora, stil pričanja, mimika... prepoznatljivi su, ali postavljeni obrazac zahteva više, brže, dalje...

Lanetu su u pomoć ovog puta priskočili neimenovani prijatelji – tako je potpisano na odjavnoj špici. Verovatno ih nema dovoljno da bi iz dana u dan smišljali dobre štosove, fore i fazone. Tekstopiscima ne olakšava posao ni to što su postavili nekoliko stalnih tipova-junaka i odredili im tematsko-stilski okvir. Nemoguće je u nametnutom ritmu emitovanja pronaći dovoljno primamljivih aforizama, skečeva, viceva za svako izdanje. I otud učestano štancovanje banalnosti, odsustvo efektnih obrta ili poenti, neduhovitost, mlaka dosetljivost. Vizuelna rešenja i montaža donose izvesnu dinamiku, ali čest je utisak o praznjikavosti i nategnutosti pošalica.

Uz podatke o gostu koje mu svakako priprema saradnički tim, Gutoviću fali koncentracije ili volje da ih raznolikije plasira. Otud se razgovor vodi po istom koloseku, stereotipnim pitanjima koja mahom počinju ovako: Jednom si rekla, negde je zapisano, izjavio si, odgovorio si u jednom intervjuu...

Lanetu Gutoviću – potvrđuju to i tekuće reprize „Otvorenih vrata” i „Pustolova” – nikad nije nedostajalo šarma. Nije li, ipak, i to svojstvo trošno ili olako potrošivo dobro?