Лане и пријатељи

Наши политичари сад највише причају о поштењу.

Ко о чему – курве о поштењу.

Изведите сами закључак и завршите овај силогизам који је поставила Гоца Тржан у емисији „Орално доба” Ланета Гутовића. Била је то једна од тек неколико успутних опаски о политици певачице која је недавно, у емисији „Пирамида”, показала одрешито расуђивање о појавама и понашањима на јавној сцени. Тамо се говорило о политичким актуелностима, па и о темама од националног значаја, а Гоца Тржан је испољила јасноћу ставова, бриткост формулација и срчаност у полемици са саговорницима.

Лане је кочоперност и разбарушену распричаност своје гошће усмеравао више ка сфери мушко-женских односа, са неизбежним ситним провокацијама у погледу секса, што њој није сметало, напротив, те је, уз шаљиве коментаре, прихватила и ту игру. Занимљиво надигравање, односно узвратну комуникацију усмерену на водитеља, али и ка публици у студију, вешто сналажење у распону шкакљивих питања, демонстрирала је код истог домаћина пре неколико емисија и певачица Јелена Карлеуша. С једне стране потврда естрадног имиџа, али и неочекивано искакање из њега – које се повремено дешава при гостовању суперзвезда са естраде – помаже Ланету Гутовићу да живне поприлично умртвљено „Орално доба”.

Проблем с овим серијалом ТВ Фокс није толико у концепцији, колико у преамбициозној одлуци да се овакав „видео кабаре” емитује из вечери у вече. Глумац који је својевремено био способан да изнесе „шоу једног човека” и да се наметне као кабаретски забављач, више нема довољно елана за такав подухват. Тип хумора, стил причања, мимика... препознатљиви су, али постављени образац захтева више, брже, даље...

Ланету су у помоћ овог пута прискочили неименовани пријатељи – тако је потписано на одјавној шпици. Вероватно их нема довољно да би из дана у дан смишљали добре штосове, форе и фазоне. Текстописцима не олакшава посао ни то што су поставили неколико сталних типова-јунака и одредили им тематско-стилски оквир. Немогуће је у наметнутом ритму емитовања пронаћи довољно примамљивих афоризама, скечева, вицева за свако издање. И отуд учестано штанцовање баналности, одсуство ефектних обрта или поенти, недуховитост, млака досетљивост. Визуелна решења и монтажа доносе извесну динамику, али чест је утисак о празњикавости и натегнутости пошалица.

Уз податке о госту које му свакако припрема сараднички тим, Гутовићу фали концентрације или воље да их разноликије пласира. Отуд се разговор води по истом колосеку, стереотипним питањима која махом почињу овако: Једном си рекла, негде је записано, изјавио си, одговорио си у једном интервјуу...

Ланету Гутовићу – потврђују то и текуће репризе „Отворених врата” и „Пустолова” – никад није недостајало шарма. Није ли, ипак, и то својство трошно или олако потрошиво добро?