Se­o­be autobusima bez voznog reda

Slič­na et­nič­ka „pre­gru­pi­sa­va­nja” u „rat­nim zo­na­ma” do­ži­ve­li su i ve­li­ki gra­do­vi. Pri­šti­na je ne­ka­da ima­la oko 44.000 Sr­ba, a na po­sled­njem po­pi­su re­gi­stro­va­no ih je 430; u Za­gre­bu, Sr­ba je pred rat bi­lo 45.000, a po­čet­kom ove de­ce­ni­je 17.500; u Bi­je­lji­ni je Mu­sli­ma­na 1991. bi­lo vi­še od tri­de­set hi­lja­da, a na po­sled­njem po­pi­su tri­na­est hi­lja­da Bo­šnja­ka. 

Da li je je­di­no rat­ni te­ror do­veo do ovih pro­me­na? De­mo­graf Ste­vo Pa­ša­lić, pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta u Is­toč­nom Sa­ra­je­vu, ka­že da ni­je i na­vo­di da je, kad je o Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni reč, to ti­pič­no emi­gra­ci­o­no pod­ruč­je, po­seb­no srp­skog i hr­vat­skog sta­nov­ni­štva, ka dr­ža­va­ma ma­ti­ca­ma – Sr­bi­ji i Hr­vat­skoj. 

– U svim ra­to­vi­ma na ovim pro­sto­ri­ma re­gi­stro­va­ni su od­la­sci i po­me­ra­nja sta­nov­ni­štva pre­ma pro­sto­ri­ma na ko­ji­ma se ono ose­ća­lo bez­bed­ni­je – ko­men­ta­ri­še prof. Pa­ša­lić. 

On ob­ja­šnja­va da se u BiH kao naj­mar­kant­ni­ja po­sle­di­ca ra­ta 1992–1995. uoča­va na­ci­o­nal­na te­ri­to­ri­jal­na ho­mo­ge­ni­za­ci­ja i upro­šće­nost et­nič­kog mo­za­i­ka po­je­di­nih re­gi­o­na. To ja­sno uka­zu­je na et­nič­ko-ver­sku pri­ro­du gra­đan­skog ra­ta, kao i na deo uzro­ka ko­ji je op­sta­jao u du­go­traj­nom, ne­kad skri­ve­nom, a ne­kad eks­plo­ziv­no iz­ra­že­nom an­ta­go­ni­zmu et­nič­kih za­jed­ni­ca. Da­kle, bez pre­ci­znog utvr­đi­va­nja raz­lo­ga za po­me­ra­nje sta­nov­ni­štva i okol­no­sti ko­je su to pra­ti­le, uz ra­sve­tlja­va­nje do­pri­no­sa sva­kog pri­sut­nog fak­to­ra, sa­mo li­ne­ar­no tu­ma­če­nje ovih de­mo­graf­skih do­ga­đa­ja da­će po­gre­šnu sli­ku o svim pro­ce­si­ma ko­ji su se od­vi­ja­li u tom pe­ri­o­du. 

Uz ova upo­zo­re­nja, prof. Pa­ša­lić ka­že da je u BiH to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­te­ra­no, pre­se­lje­no ili je na­pu­sti­lo svo­ja stal­na me­sta bo­rav­ka vi­še od dva mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, tj. sko­ro po­lo­vi­na ce­lo­kup­ne nje­ne po­pu­la­ci­je. Me­đu nji­ma naj­vi­še je Sr­ba, oko 830.000, za­tim mu­sli­ma­na Bo­šnja­ka – 797.000 i na kra­ju su Hr­va­ti s 350.000 li­ca.

Iz mno­gih gra­do­va pri­pad­ni­ci jed­ne na­ci­je su se ma­sov­no ise­lja­va­li, oni dru­ge na­ci­je su se do­se­lja­va­li, a o tom et­nič­kom „in­že­nje­rin­gu” sve­do­či i jed­na re­por­ta­ža („Ju­tar­nji list”, autor Kri­sti­na Tur­čin) iz Gra­ča­ca u Hr­vat­skoj, ma­le va­ro­ši u ko­joj je 1991. ži­ve­lo oko 8.500 Sr­ba i 1.600 Hr­va­ta, da bi kra­jem le­ta 1995. op­šti­na bi­la pot­pu­no pra­zna: Hr­va­ti su oti­šli ra­ni­je, a Sr­bi u vre­me „Olu­je”.

Isto­vre­me­no, to­kom 1992. i 1993 u Hr­vat­sku su sti­gle hi­lja­de prog­na­nih Hr­va­ta iz sred­nje Bo­sne, ko­ji su do 1995. ži­ve­li u iz­be­glič­kim na­se­lji­ma. Na­kon „Olu­je”, vrh dr­ža­ve je do­neo stra­te­šku od­lu­ku da pra­zna se­la i gra­do­ve na pod­ruč­ju tzv. SAO Kra­ji­ne na­se­li iz­be­gli­ca­ma Hr­va­ti­ma iz BiH, pi­še po­me­nu­ti list. Jed­no­stav­no lju­di bi do­bi­li od­lu­ku gde će – vi u Gra­čac, vi u Ko­re­ni­cu, vi u Do­nji La­pac... Lju­de su „to­va­ri­li” u auto­bu­se i – kon­vo­ji su kre­ta­li.

– Pe­de­set-še­zde­set auto­bu­sa sti­glo je po no­ći u Gra­čac. Me­sec da­na pre to­ga u Gra­ča­cu ni­je bi­lo ni­ko­ga, me­sto je bi­lo ru­i­ni­ra­no, uni­šte­no, pu­sto. Do­če­ka­la ih je voj­ska, da­la im hra­nu i pu­sti­la ih da se sna­đu. Lju­di, po­ro­di­ce s de­com, star­ci, svi su ho­da­li po sa­bla­sno pra­znom me­stu i ula­zi­li u ku­će i sta­no­ve u ko­ji­ma će na­sta­vi­ti da ži­ve. Ni­je bi­lo ni stru­je ni vo­de, ku­će su bi­le pu­ne mr­tvih i ži­vih ži­vo­ti­nja ko­je su tra­ži­le hra­nu – pri­ča je­dan od uče­sni­ka ovog po­sle­rat­nog pre­se­lje­nja, ali ne kao u vre­me „vla­ko­va bez vo­znog re­da”, po­sle 1945. jer de­ve­de­se­tih go­di­na to su bi­le is­klju­či­vo jed­no­na­ci­o­nal­ne se­lid­be.

Promene na KiM

Prema rezul­tatima popisa 1981. godine, u Gnji­lanu je živelo 60.000 Al­banaca i 19.000 Sr­ba, da bi na popisu 2011. bilo 88.000 Al­banaca i 624 Sr­bina, u Pe­ći je 1981. bilo 80.000 Al­banaca i osam hilja­da Sr­ba, da bi 2011. bilo 88.000 Al­banaca i 332 Sr­bina, u Prizre­nu je 1981. bilo 94.000 Al­banaca i 12.000 Sr­ba, a pre­ma popisu iz 2011. bilo je 146.000 Al­banaca i 237 Sr­ba.