Srpska ruka pomirenja

Sr­bi­ja je ove sed­mi­ce po še­sna­e­sti put pro­sla­vi­la Sre­te­nje kao svoj Dan dr­žav­no­sti, a pod­se­ća­nje na iza­zo­ve i pre­pre­ke ko­je joj pred­sto­je u da­ni­ma i me­se­ci­ma ko­ji do­la­ze ni­je iz­o­sta­lo ni to­kom pro­sla­ve. Ta­ko je pred­sed­nik Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić po­ru­čio da „mo­ra­mo da da­je­mo, a da ni­šta ne iz­gu­bi­mo, da se po­mi­ri­mo, a da osta­ne­mo ča­sni”, ali i op­ti­mi­stič­no za­klju­čio da „mo­že­mo da na­đe­mo re­še­nje kao što su ga oni tra­ži­li i na­šli, opre­de­lju­ju­ći se u 19. ve­ku za ži­vot u mo­der­noj dr­ža­vi”. 

Me­đu­tim, Vu­či­će­va po­se­ta Za­gre­bu na po­ziv nje­go­ve hr­vat­ske ko­le­gi­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić obe­le­ži­la je ne sa­mo ovu sed­mi­cu ne­go ve­ro­vat­no i mno­ge ko­je do­la­ze. Do­la­zak pred­sed­ni­ka Sr­bi­je iza­zvao je pra­vo usi­ja­nje u hr­vat­skoj jav­no­sti, iz ta­mo­šnje vla­de su u ne­ko­li­ko na­vra­ta po­ru­či­va­li da ni­je pra­vi tre­nu­tak za su­sret dva dr­žav­na vr­ha, a ta­ko­re­ći do po­sled­njeg mo­men­ta se ni­je zna­lo da li će to bi­ti su­sret dvo­je pred­sed­ni­ka ili će Vu­či­ća pri­mi­ti i pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić. Ni­šta ma­nje ostra­šće­nih re­ak­ci­ja ni­je bi­lo ni po­sle iz­ja­va dvo­je zva­nič­ni­ka. 

 

Pred­sed­nik Sr­bi­je je u Za­gre­bu oce­nio da je ne­dvo­smi­sle­no da ima­mo raz­li­či­to vi­đe­nje pro­šlo­sti, ali je do­dao i da je va­žno da ne vi­di raz­lo­ge za bi­lo ka­kva su­ko­blja­va­nja u bu­duć­no­sti. „Ne­ma­mo bi­lo ka­kve in­te­re­se ko­ji mo­gu bi­ti pro­tiv­reč­ni u bu­duć­no­sti”, kon­sta­to­vao je Vu­čić, ko­ji je kao gest pru­že­ne ru­ke Sr­bi­je Hr­vat­skoj do­neo ma­tič­ne knji­ge iz Dvo­ra na Uni i po­dat­ke o tro­je ne­sta­lih ko­je po­tra­žu­je Za­greb. 

Ne­sta­li su jed­na od naj­va­žni­jih te­ma na ko­joj je Gra­bar Ki­ta­ro­vić in­si­sti­ra­la na šta je Vu­čić po­ru­čio da ne­će da go­vo­ri o to­me šta sve mi oče­ku­je­mo da do­bi­je­mo i iz „Lo­re” i ka­ko oče­ku­je­mo dru­ga­či­je pre­su­de, od­no­sno isti ar­šin pre­ma Hr­va­ti­ma, ko­ji su či­ni­li zlo­či­ne, kao i pre­ma Sr­bi­ma. Sr­bi­ja i Hr­vat­ska će, ka­ko je re­kao, ubu­du­će mo­ra­ti da raz­go­va­ra­ju i ima­ju bo­lje od­no­se, bez ob­zi­ra ko­li­ko to ne že­le svi u po­li­tič­kim si­ste­mi­ma i jed­ne i dru­ge ze­mlje. Usle­di­li su i ne­ki kon­kret­ni do­go­vo­ri dvo­je pred­sed­ni­ka po­put onog da će u na­red­ne dve go­di­ne po­ku­ša­ti da re­še pro­blem gra­ni­ca te da, ako ne do­đu do bi­la­te­ral­nog re­še­nja, po­moć po­tra­že na me­đu­na­rod­noj ar­bi­tra­ži. Pred­sed­nik Vu­čić je na­ja­vio i da srp­ski zva­nič­ni­ci u na­red­nih sto da­na ne­će iz­re­ći ni­jed­nu reč upe­re­nu pro­tiv Hr­vat­ske ka­ko bi se pro­me­ni­la at­mos­fe­ra u me­đu­dr­žav­nim od­no­si­ma i da se iz Be­o­gra­da ne­će od­go­va­ra­ti ni na even­tu­al­ne uvre­de.

Gra­bar Ki­ta­ro­vić je na Skup­šti­ni Srp­skog na­rod­nog ve­ća u za­gre­bač­kom „Li­sin­skom” po­ru­či­la Sr­bi­ma u Hr­vat­skoj da je „Hr­vat­ska nji­ho­va do­mo­vi­na” što je pro­pra­će­no apla­u­zom. Me­đu­tim, zvi­ždu­ci­ma i sal­va­ma kri­ti­ka u me­di­ji­ma i na dru­štve­nim mre­ža­ma do­če­kan je njen ko­men­tar na pro­te­ste udo­vi­ca hr­vat­skih bra­ni­te­lja. „Ne sme­mo do­pu­sti­ti da nam po­je­din­ci s ru­bo­va po­li­tič­kog spek­tra dik­ti­ra­ju po­li­ti­ku”, re­kla je Gra­bar Ki­ta­ro­vić.

U onom de­lu jav­no­sti ko­ja se pro­ti­vi­la Vu­či­će­vom do­la­sku s ve­ćim je odo­bra­va­njem pro­pra­ćen raz­go­vor pre­mi­je­ra Plen­ko­vi­ća sa srp­skim pred­sed­ni­kom jer je, ka­ko je to i na­ja­vlji­vao, iz­me­đu osta­lih te­ma po­sta­vio i pi­ta­nje rat­ne od­šte­te, po­zi­va­ju­ći se na ne­pot­pi­sa­ni do­go­vor iz 1996. go­di­ne. A hr­vat­ska pred­sed­ni­ca je i po­sle od­la­ska Vu­či­ća iz Za­gre­ba mo­ra­la da ob­ja­šnja­va jed­nom de­lu ta­mo­šnje jav­no­sti ka­ko i za­što se usu­di­la da ga po­zo­ve pa je ta­ko u raz­go­vo­ru za TV No­va re­kla da od pred­sed­ni­ka Sr­bi­je ni­je tra­ži­la ni­ka­kva obe­ća­nja, ni­ti je od nje­ga oče­ki­va­la iz­vi­nje­nje i za­klju­či­la da je raz­go­va­ra­la s „evrop­skim Vu­či­ćem”.

Da se ova sed­mi­ca za­vr­ši u pot­pu­nom po­li­tič­kom uz­bu­đe­nju, po­bri­nuo se ne­mač­ki vi­ce­kan­ce­lar i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Zig­mar Ga­bri­jel, ko­ji je po­sle raz­go­vo­ra s pred­sed­ni­kom Vu­či­ćem po­ru­čio da je Sr­bi­ja ključ­na ze­mlja re­gi­o­na za sta­bil­nost i da je u ve­zi s Ko­so­vom „Ne­mač­ka za­in­te­re­so­va­na da se na­đe re­še­nje i si­tu­a­ci­ja ras­te­re­ti” kao i da to „re­še­nje ni­je va­žno sa­mo za EU, već pre sve­ga za gra­đa­ne Sr­bi­je i Ko­so­va”. Sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti ka­sni­je, u Pri­šti­ni je imao ne­što dru­ga­či­ji reč­nik.

„Ako Sr­bi­ja že­li da na­pre­du­je ka EU, pri­mar­ni uslov je iz­grad­nja vla­da­vi­ne za­ko­na, ali pri­rod­no ta­ko­đe i pri­hva­ta­nje ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va”, ka­zao je on, ka­ko je pre­neo Roj­ters, uz opa­sku da je „isto to re­kao zva­nič­ni­ci­ma Sr­bi­je ra­ni­je u Be­o­gra­du”. Na sve to do­dao je i da će nje­go­va ze­mlja po­mo­ći da Ko­so­vo pri­zna još pet ze­ma­lja, čla­ni­ca EU, ko­je to ni­su uči­ni­le – Špa­ni­ja, Ru­mu­ni­ja, Ki­par, Grč­ka i Slo­vač­ka jer „ta­kvo pri­zna­nje ima smi­sla po­što Ko­so­vo ni­ka­da vi­še ne­će bi­ti deo Sr­bi­je”.

Ne­ki ko­sov­ski me­di­ji su pre­ne­li i da je na­vod­no u Be­o­grad i Pri­šti­nu do­neo ne­mač­ki pred­log prav­no­o­ba­ve­zu­ju­ćeg spo­ra­zu­ma, ali je pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić to de­man­to­va­la, ob­ja­sniv­ši da je sa­mo pi­tao ka­kvi su na­ši pla­no­vi za prav­no­o­ba­ve­zu­ju­ći spo­ra­zum.

Ko­men­ta­ri­šu­ći Ga­bri­je­lov istup, mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ivi­ca Da­čić je oce­nio da je reč o „ne­pri­hva­tlji­vim i aro­gant­nim po­ru­ka­ma” i da „ako ne­ko že­li da do­đe u Be­o­grad da bi to re­kao, ne­ma po­tre­be da gu­bi vre­me, Sr­bi­ja to si­gur­no ne­će ura­di­ti na ta­kav na­čin”.

Ha­šim Ta­či je pak po­ku­šao da „umi­ri” Be­o­grad po­ru­čiv­ši da „spo­ra­zum sa Sr­bi­jom ne bi mo­rao da zna­či pri­zna­nje ne­za­vi­sno­sti, ali bi Pri­šti­ni omo­gu­ćio me­sto u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma”.

Me­sec da­na po­sle ubi­stva Oli­ve­ra Iva­no­vi­ća, sud u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci je i for­mal­no okon­čao su­đe­nje ovom po­li­ti­ča­ru od­ba­civ­ši op­tu­žni­cu po ko­joj je, na­vod­no, po­či­nio rat­ne zlo­či­ne. Još se ne zna ko je po­či­nio aten­tat, ali su u Be­o­grad po­sle ne­ko­li­ko ne­de­lja po­če­le da sti­žu pr­ve in­for­ma­ci­je iz is­tra­ge.