Turski obračun sa generalima posle dve decenije

On je za nepune dve godine, koliko je sedeo u toj fotelji, uspeo duboko da podeli društvo – sekulariste i islamiste – jer je pokušao da vrati zemlju u šerijatsku prošlost. Njegovo ponašanje je izazvalo zabrinutost u zemlji ali i svetu pošto je počeo na verskoj osnovi da okreće Ankaru ka istoku, najavljivao je formiranje saveza vodećih islamskih zemalja koja bi bila protivteža grupi G-8.

Na sastanku Nacionalnog saveta za bezbednost, u kome su tada glavnu reč vodili generali, 28. februara 1997. godine usvojen je memorandum u kome je bez uvijanja poručeno premijeru Erbakanu: odlazi. On je završio u zatvoru, a kasnije u kućnom pritvoru, dok je njegovu stranku zabranio Ustavni sud Turske.

U okrilju islamiste Erbakana izrastao je predsednik Tajip Erdogan kao i mnogi kadrovi sada vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP). Zahvaljujući tome on je devedesetih godina izabran za gradonačelnika Istanbula i time udario temelj za vanserijsku političku karijeru, što ne mogu da mu opovrgnu ni oni koji se s njim ne slažu. Na razvalinama islamističke Partije prosperiteta, koja je zabranjena, Erdogan je osnovao svoju stranku koja je već 15 godina na vlasti. Kada je učvrstio pozicije i razvlastio vrh moćne armije, krenuo je u obračun. Zakasnelo suđenju generalima analitičari doživljavaju kao revanš  onima koji su oterali sa vlasti njegovog „političkog oca” – Erbakana.

„Ovo nije osveta”, objašnjava premijer Jildirim i tvrdi da je Turska zbog tog puča pretrpela ogromne štete. Generali su, objašnjava on, zabranili nošenje feredža u državnim službama i naterali vladu da zatvori mnoge verske škole koje su od prvog dana bile leglo radikalnog islamizma. To se sada prećutkuje, što se moglo očekivati pošto Erdoganov AKP ima prikriveni islamistički program, tvrde u opoziciji.

U tom puču koji mnogi nazivaju „moderni udar” – jer nije bilo prolivanja krvi – armija nije izvodila tenkove na ulice Ankare. Premijer se povinovao ultimatumu generala: nije bilo raspuštanja parlamenta niti suspendovanja ustava. To je bio četvrti udar u Turskoj u poslednjih šest decenija. Generali, kao garanti sekularizma, izvodili su tenkove na ulice Ankare 1960, 1971. i 1980. godine, ali tada su pale mnoge žrtve.

Pod optužbom da su „stvorili kriminalnu grupu radi obaranja Vlade Republike Turske”, u sudnici će naći 60 generala i visokih oficira. Ako delioci pravde  prihvate navode optužnice, ispisane na 1.300 strana, osumnjičeni će biti osuđeni na rigorozne kazne. Za ondašnjeg načelnika Generalštaba Islamila Hakija Karadaja i njegovog zamenika Čevika Bira predlaže se doživotna robija. Sadašnja vlada je sa zakašnjenjem izvela pred sud i dvojicu organizatora vojnog udara 1980. godine: načelnika Generalštaba Kenana Evrena (koji je kasnije bio predsednik Turske) i generala Taksina Šahinkaju. Ostali učesnici tog puča su izbegli suđenje jer su završili u belom čaršavu. Dvojica generala su pre dve godine osuđeni na doživotni zatvor iako zbog bolesti nisu bili u stanju da sednu na optuženičku klupu, nego su izjave davali preko video-linka iz bolnice. To je izazvalo negodovanja javnosti jer se još jednom potvrdilo da je zakasnela pravda nikakva pravda. Predsednik Evren nije video zatvor pošto je u međuvremenu u 96. godini skončao u bolničkoj postelji.