Potraga za dostojanstvom u životu

Mi­lad Ala­mi, ko­ji je sa šest go­di­na kao imi­grant sti­gao u Šved­sku da bi ka­sni­je za­vr­šio film­sku aka­de­mi­ju u Dan­skoj, gle­da­o­ci­ma je po­nu­dio uz­bu­dlji­vu i in­ten­ziv­nu psi­ho­lo­šku dra­mu o mla­dom Iran­cu Esma­i­lu, ko­ji očaj­ni­či po­ku­ša­va da ostva­ri lju­bav­ne ve­ze sa Dan­ki­nja­ma, za­rad osi­gu­ra­va­nja bo­ra­vi­šne vi­ze i spre­ča­va­nja de­por­ta­ci­je. Ovaj dram­ski okvir Ala­mi ko­ri­sti za otva­ra­nje te­ma ra­sa, kla­sa i pra­va na bor­bu za bo­lji ži­vot, ali i za su­če­lja­va­nje dva raz­li­či­ta kul­tu­ro­lo­ška pod­ne­blja. Upra­vo kroz in­te­li­gent­no vo­đe­nu stu­di­ju kul­tu­ro­lo­ških raz­li­či­to­sti i po­ro­dič­nih vred­no­sti, pri­ka­zao je vi­še ono što lju­de spa­ja ne­go raz­dva­ja i ta­ko dao svež po­gled na je­dan od naj­ve­ćih iza­zo­va u da­na­šnjoj Evro­pi – na ak­tu­el­nu mi­grant­sku kri­zu.

– Na­ša pri­ča je­ste ve­o­ma dra­ma­tič­na, ali je is­pri­ča­na dru­ga­či­je od kla­sič­ne pri­če o imi­grant­skom be­ža­nju od re­pre­si­je. Mo­že se čak re­ći da dra­ma­tič­nost ra­ste sa sve ve­ćim upo­zna­va­njem glav­nog li­ka, nje­go­ve slo­že­no­sti i nje­go­vih ma­na. Ka­ko pred­ra­su­de sve vi­še pa­da­ju u vo­du ta­ko sve vi­še gle­da­lac mo­že da se ve­že za lik Ar­da­le­na Esma­i­li­ja, ko­ji je oso­ba ko­ja tra­ga za do­sto­jan­stvom u ži­vo­tu – re­kao je u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” Mi­lad Ala­mi.

 Od­go­va­ra­ju­ći ta­da i na pi­ta­nje ka­ko ka­ko skan­di­nav­ske ze­mlje u ko­ji­ma ži­vi, re­a­gu­ju na ti­ši­nu ko­ja naj­če­šće pra­ti fil­mo­ve o imi­gran­ti­ma  Ala­mi je od­go­vo­rio:

– Mi­slim da ne mo­že­mo go­vo­ri­ti o skan­di­nav­skim ze­mlja­ma kao ce­li­ni, jer se si­tu­a­ci­ja raz­li­ku­je od de­la do de­la po­je­di­ne ze­mlje. Ja sam u Šved­sku do­šao kao de­te, od­ra­stao na kraj­njem se­ve­ru i ose­ćao sam se pri­hva­će­nim. Po­ne­kad pri­hva­ta­nje do­la­zi sa ce­nom. Mno­gi lju­di ko­ji su na­pu­sti­li svo­ju do­mo­vi­nu te­ško se ukla­pa­ju u no­vu sre­di­nu, što  ni­je bio moj slu­čaj, ali što sam sta­ri­ji vi­še se osvr­ćem na svo­ju isto­ri­ju i kul­tu­ru ze­mlje ko­ju sam osta­vio. Vi­še se osvr­ćem na taj aspekt sa­mog se­be ko­ji je du­bo­ko za­ko­pan...

 Pri­ma­ju­ći glav­nu na­gra­du na 46. Fe­stu Mi­lad Ala­mi ni­je krio sre­ću. Va­žan je, ka­ko ka­že, ovo za nje­ga pod­sti­caj. U raz­go­vo­ru sa njim do­zna­jem da bi ve­o­ma vo­leo ka­da bi nje­gov „Šar­mer” do­bio i srp­skog di­stri­bu­te­ra ka­ko bi film i u Sr­bi­ji imao svoj re­dov­ni bi­o­skop­ski ži­vot. Ako se to ne de­si, Mi­lad ka­že da bi mu bi­lo ve­o­ma žao, jer se i lič­no uve­rio da srp­ska pu­bli­ka vo­li i od­lič­no raz­u­me nje­gov film...

Po­čast Ne­di Ar­ne­rić i Ka­re­nu Šah­na­za­ro­vu

U ve­če­ri do­de­le na­gra­da naj­bo­ljim ino­stra­nim fil­mo­vi­ma na Fe­stu, na­šoj film­skoj, po­zo­ri­šnoj i te­le­vi­zij­skoj glu­mi­ci Ne­di Ar­ne­rić uru­čen je spe­ci­jal­ni be­o­grad­ski Po­bed­nik za iz­u­ze­tan do­pri­nos film­skoj umet­no­sti. Umet­ni­ca je uz za­hval­nost na­gra­du pro­ko­men­ta­ri­sa­la re­či­ma: „Ne ose­ćam se po­bed­ni­kom jer mi se či­ni da ja svo­ju ži­vot­nu i pro­fe­si­o­nal­nu tr­ku još ni­sam is­tr­ča­la. U ne­če­mu sam ipak po­bed­nik – kao glu­mi­ca tra­jem u kon­ti­nu­i­te­tu vi­še od 50 go­di­na...”.

  Uz grom­ki apla­uz pu­bli­ke i ru­skom re­di­te­lju Ka­re­nu Šah­na­za­ro­vu uru­čen je po­ča­sni „Po­bed­nik”, i to za sve­u­kup­nu ka­ri­je­ru. Iz­ja­viv­ši da je po­ča­stvo­van na­gra­dom jer ga za Fest i Be­o­grad ve­že mno­go to­ga, Šah­na­za­rov se pre sve­ga za­hva­lio pu­bli­ci po­ru­čiv­ši: „Mi fil­mo­ve pra­vi­mo za vas i ako ne­ko ka­že da sni­ma fil­mo­ve iz dru­gih raz­lo­ga i za svo­je uske kru­go­ve, znaj­te da to ni­je isti­na...”.