Bob Dilan je i danas enigma

Na pitanje šta je to toliko fascinantno u irskoj kulturi da na drugom kraju Evrope postoji tradicionalni festival koji je slavi, Mundi priča da se ljudi širom sveta, iz njegovog iskustva, lako identifikuju s njom.

– Irska muzika, uglavnom, budi pozitivna osećanja. Ako govorimo o kulturi uopšte, mislim da smo i dobri naratori priča. Imamo specifičan ugao pogleda na svet, a i humor je ono što nas odlikuje – kaže irski kantautor.

Prvi „ukus” slave osetio je već sa svojim debi albumom „Jelly Legs” 1996. godine, kada se pesma sa tog izdanja, „To You I Bestow”, našla na tonskom zapisu za film Baza Lurmana „Romeo i Julija”, koji je prodat u tiražu od 11 miliona primeraka.

– Kao mladića, koji je svirao na ulicama Dablina, primetili su me, i vrlo brzo sam dobio diskografski ugovor. Kada je pravljen tonski zapis za film, od moje diskografske kuće zatražili su dve moje pesme. I veoma im se svidela pesma „To You I Bestow”, i to je bilo to! Mislim da se to desilo i zato što sam bio „novi klinac u bloku”. I zahvaljujući muzici iz tog filma, moje ime našlo se na muzičkoj mapi – kaže irski kantautor, koji je svojevremeno snimio pesmu „July”, zamislivši je kao odu „nepostojećem” irskom letu. Upravo ta numera jeste jedan od njegovih zaštitnih znakova, ali njegova interpretacija pesme Stiva Erla „Galway Girl”, u saradnji sa Šeron Šenon, jedan je od najprodavanijih singlova u irskoj istoriji. Muzičar se tome nije nadao jer, kako kaže, nije bilo nikakvog plana:

– Jedne večeri prilikom gostovanja na jednoj radio-stanici zamolili su me da otpevam pesmu po izboru. Odabrao sam tu kantri-rok numeru koju većina Iraca nikada nije čula. Već sledećeg dana, radio-stanica bila je zatrpana pozivima slušalaca da je puste ponovo. I odjednom, postala je veliki hit. Imao sam šansu i da je izvedem zajedno sa Stivom na koncertu u Engleskoj, i bilo je to divno iskustvo. 

Iz karijere, tokom koje je svirao po Evropi, Aziji, Americi, na najznačajnijim muzičkim festivalima, poput „Glastonberija”, ili „Oksidžena”, izdvaja nastupe pred bivšim predsednikom SAD Barakom Obamom, prilikom njegove zvanične posete Dablinu:

– Irci su bili veoma uzbuđeni što američki predsednik, koji ima i naše korene, dolazi u Dablin. Osim što sam pevao u Dablinu, imao sam čast da nastupim i u Beloj kući. I moram da priznam da je nastup u Beloj kući bio pomalo zastrašujući, jer sam bio potpuno sam sa gitarom...

Delio je scenu sa mnogim kolegama, poput Šejna Mekgovana ili Luside Vilijams, i nastupao pre Boba Dilana, Nila Janga, sastava „Oejzis” ili „Vajt strajps”... Ali, Dilan mu je bio, kako ističe, najveća čast:

– Stihovi i muzika Boba Dilana meni lično su veoma važni. Tako pametni i vredni kantautori su retkost. Dilan se s pravom smatra najvećim, i suštinski je i danas, na neki način, enigma za sve nas.

Presek irske kulture

Beogradski irski festival, šesti po redu, počinje večeras i trajaće do 18. marta. Tokom festivala publiku očekuju filmska ostvarenja iz Irske, izložbe, koncerti, pozorišne predstave... U Kinoteci će, tako, 13. marta biti prikazan novi dokumentarni film rediteljke Sofi Fajns „Grejs Džons: Crveno svetlo i hleb”, o pevačici koja je ostavila dubok trag u pop kulturi. Istoga dana, takođe u Kinoteci, biće prikazan i film o zvezdi tradicionalne irske muzike Džou Hiniju.

Dva dana kasnije u „Elektropioniru” biće izvedena predstava „What the fuck are we doing here?”, koja se bavi fenomenom „odliva mozgova”, a autorski tim čine: Maja Maletković, Katarina Janković, Dunja Sabljić, Željko Maksimović…